О болести

Питање:
Ово је питање о болести како је то виђено и протумачено од стране свете православне цркве. Имам једну књижицу „Болест-Божија посета“ приређена од Мирка Нанића у издању Србске Православне Заједнице у Шиду у којој се потанко говори на ту тему. Јасно је да је однос православног хришћанина према болести суштински другачији од било којег мишљења или става овог света док сва та мишљења па и лекове и методе може успешно користити, изузев рецимо био-енергетике и сл. ставри. У Православљу тежисте је у сазнању да је болест-милост Божија, једно стање телесно и душевно при којему се дух скрушује да би одбацивши сву сујету и бригу овог света постао пријемчив за Божију реч, да би постао Божији послушник, тј. да би се надаље утврђивао у вери и Христу. Свети оци као нпр. Св. Серафим Саровски или Преподобни Амвросие Оптински или Игуман Никон говоре да ће ова-последња времена бити окарактерисана не духовним подвизима већ смирењем које ће бити одраз трпљења болести физичких и психичких-борбе са мислима. Можете ли о томе мало говорити и дати неке примере из нашег времена у коме стојимо. С Постовањем,
Дубравка


Одговор:
Драга сестро Дубравка, У Твоме коментару на књигу „Болест-Божја посета“ и на остале текстове које си прочитала, нема неког неразјашњеног питања, на које би требало посебно одговарати. Међутим, стекао сам утисак да Ти заиста сматраш, да је болест Божија милост, коначно да Бог шаље болест на човека, како би се овај поправио и вратио Богу. Кад су Христу четворица људи донела на носилима свог парализованог пријатеља, Христос, видећи веру ЊИХОВУ, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји! Није милост Божја њега учинила болесним, већ греси његови. Па зар и у свакодневнном животу човек није најчешће крив за своје обичне и безазлене болести (прехлада, разне повреде и др) , као и за тешке и опаке болести. Божја милост је осећај бола, који је човеку подарен, да би могао на време да се уклони од веће опасности и да се лечи. А то што су данас многе, па и опаке, болести последица психофизичких поремећаја код човека, значи да се човек удаљио од милости Божје, не обраћа пажњу на узрочнопоследично устројство света и својим неодоворним понашањем навчачи на себе све тежа обољења.
Благослов и мир Ти од Господа нашег Исуса Христа, а од мене грешног срдачан поздрав. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *