NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » O BESMRTNOSTI DUŠE

O BESMRTNOSTI DUŠE

 

O BESMRTNOSTI DUŠE
 
DUŠA ODUHOVLJENA DUHOM BOŽIJIM
„I duh svoj metnuću u vas… „
(Jez. 36, 27)
 
Zašto se u našem vremenu, jednako kao i u svim dosadašnjim vremenima, toliko mnogo govori o duši ljudskoj? Zato što je duša – početak života, a život duše jeste u Bogu – što je suština života u zajednici, a duševni život je osnova razvoja i čoveka i društva, u Crkvi Hristovoj.
Duša je suštastveni deo prirode ljudske; duša je određeni oblik energije još uvek nepoznat nauci; ona je beskrajna, razumna, duhovno-prirodna sila, koju je čovek dobio od Boga pri stvaranju.
Ljudi ne vide svoju dušu, i zato je, nažalost, ne cene dovoljno. Moć duševna od Boga nam je darovana, i ona je istovremeno i prekrasna i dragocena. Duša je oduhovljena Duhom Svetim, i pokazuje se kao „čestica“ Boga u nama, ukazujući nam na mogućnost našega oboženja.
Duša je sveukupnost svih misaonih, emocionalnih i voljnih pokreta. Unutrašnji život je osnovna duševna karakteristika koja uslovljava naše spoljašnje postupke.
Duša oduhovljena Duhom Božijim, besmrtnim i razumnim, sa kojim je jedno, – te je i zato duša čovečija duhovna i besmrtna – to je dogma. Po rečima blaženog Avgustina, ona je nevidljiva i bez obličja. Bog ju je sazdao duhovnom i živom, razumnom i slobodnom – i ona sa telom čini jedinstven živi organizam.
Dušu je moguće videti jedino posredstvom otkrovenja i božanstvenog prosvećenja. Duhovnim očima uma, oni ljudi koji su prosvećeni blagodaću Božijom, mogu sagledati sve aspekte postojanja jedne duše, i nama istinito svedočiti o tome.
Na osnovu bogootkrivenih svetootačkih učenja o duši možemo reći sledeće:
Duša je: besmrtna, razumna, delatna duhovna sila darovana čoveku od Boga pri njegovom stvaranju, kojom je upravo i jedino moguće, pri delovanju blagodati Duha Svetoga, da se neprestano razvija i obožuje.
Duša je: bestelesna, ličnosna, samostalna viša duhovna i umna priroda, posredstvom koje se harmonično razvijaju svi delovi našega tela. Istovremeno, duša je rukovođena Svetim Duhom Božijim, koji privodi u red i poredak raznolike namere, pokrete i pomisli.
Duša je slobodna jer je obdarena želateljnom i delatnom sposobnošću. Za vreme svoga zemaljskog života tesno je povezana sa telom, i nosi sve nevolje i tegobe telesne. Duša u telu deluje kroz telesne organe. Ona upravlja telom, a sama je rukovođena Svetim Duhom, i u njoj se stiču, zapravo sjedinjuju sve osobine jednoga čoveka, i iz nje proističu.
Dušom poznaješ Boga i moliš se Bogu, jer su molitva i bogopoznanje hrana duši. Oduhovljenom dušom raspoznajemo dobro i zlo, i u njenim dubinama vrši se nevidljivi izbor životnog puta. Podvigom volje i pomoću Božijom, dušom prepoznajemo volju Oca Nebeskoga, prihvatamo je umom i srcem, i slobodnim izborom ustrojavamo sopstveni život u skladu sa zapovestima Božijim.
Bog se duši otkriva, i ona spoznaje kako se treba boriti na putu spasenja, kako pobeđivati iskušenja i napade podnebesnih duhova zlobe, i duša je ta koja prepoznaje zemaljske sablazni i prelesti, ali i nebeski duhovni svet, i koliko je to čoveku moguće, oseća i prepoznaje Božije prisustvo u svetu.
Kroz dušu Otac Nebeski bivstvuje u nama, budući da je duša sazdana besmrtnom, samim tim je prednaznačena da bude hram Duha Svetog. Ukoliko čovek osvećen krštenjem ne provede život u gresima i strastima, Duh Božiji postojano prebiva u duši i telu, kao nerukotvorenim hramovima Duha kojima je predodređen večni život.
Duša je istočnik svih naših dela, želja i pomisli. Gospod Isus Hristos svojom iskupiteljskom žrtvom, udahnuo je u našu besmrtnu dušu novi život, i mogućnost bliskog opštenja sa Njim, kroz svetu tajnu životvornog pričešća, koje se ne može uporediti ni sa kakvim opštenjem ljudi među sobom.
Životinje i biljke takođe imaju dušu. Ali, ljudska duša se razlikuje od svih ostalih živih bića po daru duhovnosti i razumnosti. Njena niža, animalna priroda srodna je duši životinjskoj, a njena viša oduhovljena priroda, uzvisuje je iznad svih ostalih stvorenja i slična je prirodi anđelskoj.
Bog je stvorio dušu po obrazu Duha, položivši u nju zakone dobrodetelji, rasuđivanja, blagorazumnosti, vere, nade, ljubavi, znanja, i ostalih vrlina duha. Obraz Božiji u duši čovekovoj ispoljava se u tri vida bogoobraznosti sila duševnih: umu, volji, srcu.
Sve sazdano Bogom je prekrasno, pa i duša čovečija. Njena tananost i uzvišenost ispunjena je neobičnom krasotom i bescenim nebeskim duhovnim bogatstvima – zbog čega je duša vrednija od svega u svetu. Sve lepote sveta ništavne su u sravnjenju s dušom. Večni Bog nema početka ni kraja svome Biću, dok duša ima svoj početak u Bogu, ali, s obzirom da je besmrtna, nema završetak u smrti.
Od svih stvorenja Božijih duša je najveća posle anđela. Čak ni anđeli nemaju tu čast da budu obitavalište Duha Svetoga, a duši ljudskoj je ovo darovano (1 Kor. 6, 20). Čovek, sazdan po obrazu i podobiju Božijem, gresima svojim može unakaziti podobije Božije u sebi, ali obraz Božiji, i unižen i uprljan, zauvek ostaje u duši.
Duša je bescena. Sam Gospod Isus Hristos. je rekao: „Kakva je korist čoveku da sav svet zadobije, a duši svojoj da naudi“ (Mt. 16, 26). Duša je dragocena. Veličinu njene dragocenosti svedoči iskupiteljska krv Spasiteljeva prolivena na Golgoti, Njegova krsna žrtva za spasenje svake duše (1 Kor. 6, 20). Nema cene za besmrtnu dušu: ona je iskupljena krvlju Bogočoveka, i prizvana od Njega u večni život i blaženstvo, jer nosi u sebi obraz svoga Stvoritelja.
Od praroditeljskog pada duše svih ljudi postale su mesto prebivanja zlih duhova. Zato je Gospod Isus Hristos došao da je obnovi i preobrazi, oslobodi je ropstva zlu i grehovnoj tami, u koju je prestupom dospela.
Koji veruju u Hrista obnovljeni su Duhom, i postaju novi ljudi, u kojih je novo srce i novi um, tj. nova duša. Zato duša, kao dete k majci, otima se Ocu Nebeskom, svom Istočniku i Roditelju, i jedino u Njemu nalazi pokoja.
Cena duše čovečije jeste cena prolivene za nju krvi Spasiteljeve, iz besmrtne ljubavi kojom je ljubi, sad i u večnosti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *