NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » NOVE BESEDE POD GOROM

NOVE BESEDE POD GOROM

 

NOVE BESEDE POD GOROM
 
POČETAK
Jovan, 1, 1.
 
U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše Reč.
 
Šta je bilo u početku? Šta će biti na kraju?
Nisu li ovo pitanja, braćo, ravna po svojoj težini pitanju: – Šta biva sada? U koliko se god jedan misaon čovek trudi, da razume šta biva sada s njim i oko njega, utoliko mu se neodoljivije nameću pitanja: – Šta je bilo u početku, šta će biti na kraju? Samo počnite razgovor s ljudima, o velikim pitanjima života, i primetićete, da će kroz desetak minuta nečiji mozak već udariti o zidove početka i kraja, i nečija usta uzviknuti: – Šta je bilo u početku? I: – Šta će biti na kraju? Mučno, da je ikada živeo na zemlji jedan jedini čovek, sa očima i mozgom, sa dušom i srcem, koji posmotrivši ovaj svet, i sebe u svetu, zapečaćeno pismo među hrpom zapečaćenih pisama, nije se zamislio nad početkom i krajem svega ovoga. Mučno, da je ikada bio i jedan učen čovek, koji proučavajući ono što biva sada, bilo unutra u samom čoveku, ili u društvu ljudi, ili u prirodi, nije se svakoga dana bar jednom zamislio nad početkom i nad krajem svega onoga što biva. I mučno, da je ikada bilo ijednog svetog čoveka, koji je i za trenutak delio ono što biva sada, od onoga što je bilo u početku i što će biti na kraju krajeva.
Pitanja o početku i kraju sveta isto su tako prirodna kao i pitanja čoveka, koji bi iznenadno iskočio iz guste šume na širok put: – Otkuda ide ovaj put? Kuda vodi ovaj put? Ili pitanja nekoga, ko bi naišao na nepoznatu reku: – Gde li izvire ova reka? Gde li se uliva ova reka?
Milioni miliona naših predaka zadavali su sebi ta dva mučna pitanja, i davali različite odgovore. No, ne mislite, da ima milioni miliona odgovora; ima svega četiri odgovora:
Jedan je odgovor: nema početka ni kraja ovome svetu, te je uzalud i mučiti se pitanjima: – Šta je bilo u početku, i šta će biti na kraju;
Drugi je odgovor: u početku je bio Bog, koji je iz ničega stvorio svet, i koji će ga na kraju opet pretvoriti u ništa;
Treći je odgovor: u početku je bio haos od nekakve magle, po kome su burlali mnogi bogovi, i hrvali se s tim haosom dok nisu uobličili ovaj svet, u kome se oni i sada hrvu među sobom, dok jedan od njih ne pobedi i ne zavlada svetom;
Četvrti je odgovor: u početku je bio magloviti haos, koji je sam svojom moći i svojim unutrašnjim razumom uobličio se u ovaj kocmički svet. Na kraju krajeva svet će se vratiti opet u prvobitno haotično i maglovito, bezoblično stanje.
Prvi odgovor davali su najviše stari Indijci.
Drugi odgovor davali su najviše stari Jevreji i neki od grčkih mudraca.
Treći odgovor davali su najviše stari Vavilonci, Asirci, Egipćani, Grci, Rimljani, i većina naroda na zemaljskoj planeti.
Četvrti odgovor davali su najviše neki stari grčko-rimski filozofi, stoici, i neki, ako ne i većina od novijih i najnovijih evropskih mislilaca i naučnika.
Svaki od ova četiri odgovora može vam se učiniti na prvi mah verovatan, no kad se duboko zamislite nad svakim od njih, i kad ih svestrano ispitate, ostaćete nezadovoljni svakim od njih.
Pa ima li neki peti odgovor? Je li ikad postojao čovek, koji je dao neki peti odgovor? Da li je ikad iko mogao reći, odakle put ide i kuda vodi? I, gde reka života izvire i gde se uliva?
Jeste, ima peti odgovor, i postojao je čovek, koji je dao peti odgovor, i koji je mogao reći, odakle put ide i kuda vodi, i gde reka života izvire i gde se uliva.
U vreme, kada su se sa strašnom tačnošću ispunjavala proročanstva Hristova: kada je grad Jerusalim sa svojim hramom bio razoren i narod, koji je raspeo Hrista, razvejao po celom svetu, i kada su apostoli i sledbenici Hristovi bili gonjeni, izvođeni na sud, suđeni i ubijani ognjem i mačem, u to vreme živeo je čovek, koji je dao peti odgovor na pitanja: – Šta je bilo u početku, i šta će biti na kraju?
U vreme, kad su se sva četiri pomenuta odgovora u Rimu, prestonici sveta, mešala, kritikovala, dok najzad sva četiri nisu odbačena i dok car Domicijan najzad nije izdao izričnu naredbu, da se on ima nazivati bogom od svih svojih podanika, što znači od celog onda poznatog sveta, u to vreme živeo je čovek, po imenu Johanan, ili Jovan, koji je napisao peti odgovor na pomenuta teška pitanja.
Ribar po prvom svom zanimanju i apostol Hristov do smrti, Jovan je nadživeo sve apostole, i preko pola stoleća posmatrao, kako Jevanđelje Hristovo, oštro kao oganj i mač, prodire u čovečanstvo i kako ga čovečanstvo sreta sa ognjem i mačem.
Otkuda je ovaj čovek znao dati odgovor na najteža pitanja svih pokolenja ljudskih? Ako on govori kao ribar, mi mu ne verujemo. Ako govori kao starac i mudrac, mi mu ne verujemo. Ako uopšte govori kao čovek ne znam koliko učen, mudar i iskusan, mi mu ne verujemo. Otkuda on, i ma koji smrtan čovek, zna, gde je početak putu, kad nije bio na početku, i kraj puta, kad nije bio na kraju, i gde reka života izvire, kad nije bio na izvoru, i gde se reka uliva, kad nije bio na ušću?
Pa ipak mu moramo verovati. Jer on ne govori od sebe, ni kao ribar, ni kao starac i mudrac, ni kao čovek. Tri godine on je bio nerazdvojni pratilac i prijatelj Hristov. On je često stavljao svoju glavu na grudi Hristove, u kojima je kucalo srce starije od sveta i mlađe od sveta. On nije uzmakao od svoga Učitelja i Gospoda ni onda, kad je ovaj bio ponižen, mučen i raspet. Pod krstom na Golgoti on je stajao sa Majkom Isusovom, i gledao jedan kraj i jedan početak. On je samo nešto malo zapisao od reči i dela Hristovih koliko da uputi ljude da veruju i imaju život, a naslušao se i nagledao se od Hrista toliko „da kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige“. Van svake sumnje, dakle, on nama kazuje ne svoje no Hristovo. Ono što je saznao od Putovođe, ono nam kazuje. A ono što je on čuo, čuo je od Onoga, koji je sam sebe nazvao Početak; koji zna odakle put ide, jer je bio na početku puta, i zna kuda put vodi, jer je bio na kraju puta; i zna gde je izvor reke života, jer je bio na izvoru, i zna gde se reka uliva, jer je bio na ušću. I tako, peti odgovor, koji daje Jovan, ne daje Jovan no Hristos; ne daje mudrac no daje Očevidac.
Zamislite, da vi iskočite iznenadno iz guste šume na široki put, kome ne znate ni kraja ni početka. I zamislite, da na putu nađete nekoliko najmudrijih ljudi, što ih zemlja može dati, gde stoje i prepiru se oko toga: Odakle put ide, i kuda vodi? I vi pažljivo slušate njihova mišljenja, posmatrate njihova merenja onoga delića puta, koji se vidi, i saobražavate njihova dokazivanja. I zamislite, da u tom trenutku vaše neodlučnosti i očajanja naiđe putem jedno dete, koje vam kaže, da ono ide sa početka puta, iz toga i toga grada, i da putuje za taj i taj grad, gde se put svršava. Kome biste vi više poverovali: mudracima, koji zajedno s vama tapkaju po jednom deliću puta i prevrću svaki piljak po njemu, ili neukom detetu, koje kaže, da ide sa početka puta i da zna ime gradu, kuda put vodi?
Ili zamislite, da vi na nekom svom putovanju naiđete na neku veliku reku, kojoj ne znate ni izvor ni ušće. I zamislite, da na obali zateknete nekoliko najmudrijih ljudi, što ih zemlja može dati, gde stoje i prepiru se oko toga, gde je izvor toj reci, i gde može biti njeno ušće. I vi pažljivo slušate njihova mišljenja, posmatrate njihovo ispitivanje kakvoće vode i kakvoće kamenja i šljunka, koje je voda nanela, i saobražavate sva njihova dokazivanja. I zamislite, da u tom trenutku naiđe niz reku dete čobanče, koje vam kaže, da ono ide sa izvora te reke, i da goni ovce kući svojoj, koja se nalazi na samom ušću reke. Kome biste vi više poverovali: mudracima, koji zajedno s vama tapkaju po obali reke i ispituju svaku kap vode i svako zrno peska, ili neukom čobančetu, koje kaže, da ide sa izvora reke i da goni ovce svoje ka ušću reke?
Naravno, više biste verovali jednom detetu očevicu nego celoj skupštini najmudrijih ljudi neočevidaca.
Takav je slučaj i ovde, gde mi stojimo na putu života, i pitamo se za početak i kraj puta, i gde stojimo na reci života, i pitamo se o izvoru i ušću te reke. Ako se samo jedan Očevidac pojavi iz daljine, bio ribar, ili drvodelja, ili dete, mi ćemo na mah ostaviti sve mudrace zemaljske, i poći za očevicem. Ili, zar niste i sami doživeli, ma koliko da ste mudri i iskusni, da vas preko nekih nepoznatih šuma i planina vodi jedno neuko dete, kome su putevi, kao očevicu, poznati?
Dobro, dakle, ovde imamo posla sa Očevicem. Taj Očevidac nije apostol Jovan, ni kao ribar, ni kao starac i mudrac, niti kao čovek uopšte, no Isus Hristos, čije je neke reči Jovan, Njegov najbliži prijatelj, zabeležio pošto ih je kroz tri godine ponavljano slušao od svoga Učitelja.
On, apostol Jovan, saopštava sledeći izveštaj Hristov o početku svega:
U početku beše Reč,
i Reč beše u Boga,
i Bog beše Reč.
Ona beše u početku u Boga.
Sve je kroz Nju postalo
i bez Nje ništa nije postalo
što je postalo.
Reč je, dakle, bila u početku, i Reč je početak svega. U Reči Božjoj je početak puta, i u Reči Božjoj izvor reke života. Tako veli Očevidac početka. Da li da Mu verujemo ili da Mu ne verujemo? Ako Mu verujemo, onda će se uzburkana neizvesnošću duša naša umiriti, jer će imati jedan pouzdan odgovor na teško pitanje o početku svega. I umiriće se duša naša zbog bezbrojnih dobrih posledica, sigurnih pravaca i obaveštenja, koja potiču logično iz tog jednog prostog i kratkog odgovora. Ako li Mu pak ne verujemo, onda nam ništa ne ostaje nego se vratiti na ona četiri prva odgovora, koja su nam predali ljudi.
No pre nego se odlučimo verovati ili ne, zapitajmo se, kakvi su bili oni ljudi, koji su nam predali prva četiri odgovora, a kakav je ovaj, koji nam daje peti odgovor. Uzmimo tri merila:
1. Ko je od njih bezgrešniji i svetiji?
2. Ko je od njih zabrinutiji za nas, koji tražimo put? I
3. Ko je od njih bio na početku puta kao Očevidac?
Među milionima ljudskih bića koja su izrekla prva četiri odgovora bilo ih je i svetih i nesvetih, i sa malo greha i sa mnogo greha. No otkad ljudi sa mravima mile po ovoj zemlji, nikad i niko nije bio toliko bezgrešan, svet i čist kao Isus Hristos. Niti je ikad iko smeo za sebe samog peći da je bezgrešan, osim Isusa Hrista. Peti odgovor, dakle, daje nam najbezgrešniji i najsvetiji čovek, koji je hodio po zemlji.
Dalje, među milionima ljudskih bića, koja su formulisala i izrekla prva četiri odgovora, bilo ih je manje ili više zabrinutih za rod čovečanski, i bilo ih je zabrinutih samo za sebe, svoju slavu i svoj život. No odkad se ljudi i životinje rađaju i umiru na zemlji, nikad i niko nije se pokazao tako materinski zabrinut za sav rod ljudski kao Isus Hristos. Ne tražeći svoje slave, i bežeći od carskog prestola, kad su Ga ljudi hteli postaviti na nj; ne bežeći od grešnih, bolesnih i prezrenih, On se dao raspeti sa hajducima na krstu samo da bi nama dobro bilo; samo da bi nama otvorio oči za pravi put; samo da bi nama pokazao istinu. Peti odgovor, dakle, daje nam čovek, više zabrinut za nas nego i jedna majka za svoju decu, otkad zemlja zna za majke i decu.
Dalje, među milionima ljudskih bića, koja su formulisala i izrekla prva četiri odgovora, bilo je ljudi prvoklasne učenosti i visoke mudrosti, a bilo je i drugih, s manje učenosti i mudrosti a sa više pristrašća i površne borbenosti. No otkad se crna zemlja tavani milionima ljudskih i životinjskih kostura, nikad nijedan učitelj ili vođ ljudi ne dade o sebi svojeličnu svedodžbu, da je On Početak, i da je On bio pre stvorenja sveta, i prema tome da je On Očevidac svega što je bilo pre stvorenja, i posle, kada je kaleidoskop stvari i bića počeo da se okreće, osim Isusa Hrista, Sina Božijega.
Prirodnije je, dakle, da verujemo Njemu, najcvetijem među svetima, najzabrinutijem za nas među majkama, i najočiglednijem svedoku i očevicu onoga, što nama treba da znamo, nego onima, koji su manje sveti, manje za nas zabrinuti i manje lični i očigledni svedoci onoga, što nam kazuju.
Neka bi, braćo, Živi Gospod dao svetlosti duši našoj, čistote srcu našem i snage umu našem, da bi se udostojili i osposobili, da shvatimo i usvojimo ovu istinu, iz koje ističe svetlost, radost i moć u ovome životu, i svetlost, radost i moć u onom životu. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *