NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » NOVE BESEDE POD GOROM

NOVE BESEDE POD GOROM

 

NOVE BESEDE POD GOROM
 
DEVOJKA ISPOD ZAKONA
Luka, 1; Mat. 1.
 
U Boga sve je mogućno što reče. (Luka, 1, 37.)
 
Od devojke je, braćo, Reč Božija dobila telo. U narodu jevrejskom pojavio se Spasitelj sveta. Po obećanju i zakonu Isus Hristos pripadao je plemenu Judinom.
Zašto je, braćo, Reč Božija dobila telo od devojke? Zašto ne od žene, i zašto ne od žene i muža?
To je jedina olakšica, koju je Bog za sebe tražio, kad je hteo postati čovekom i obući se u telo čovečije. I to je jedini način, da bi Bog sišao u ovaj svet isključivo po svojoj želji i u onakvom telu u kakvom je On želeo.
1. Kakva je to olakšica, braćo, da Bog dođe u oblast zakona, u kavez zakona, u kome ljudi žive, kroz devojku bez muža a ne kroz ženu sa mužem? Da je to velika olakšica razumećete ako zamislite, da vi morate sići među gusenice, ili pauke, ili zmije, i postati gusenicom, ili paukom, ili zmijom. Između mnogih drugih gađenja i užasa, koje biste vi osećali pri toj metamorfozi jedno od najvećih gađenja i jedan od najvećih užasa bio bi taj, što bi vaše novo biće moralo doći u svet kroz parenje gusenica, ili kroz parenje paukova, ili kroz parenje zmija. Zaista, sva bi se duša vaša ispunila gađenjem, kad samo pomislite, da morate imati miris gusenice, ili da morate kao zmija goniti od sebe sva živa bića, ili da morate kao pauk biti smatrani za nečistotu u zgradi i brisani metlom napolje. I zaista, sva bi se duša vaša ispunila užasom, kad samo pomislite, da morate bespomoćno puziti po travi kao gusenica, ili da morate sabirati otrov pod zubima za napad i odbranu kao zmija, ili da morate ćutljivo samo tkati svoju mrežu i u mreži čekati nečiji život za svoj obrok. Ali jedno od najvećih gađenja, koje biste vi pri tome imali bilo bi gađenje od pomisli, da se vaše novo telo ima stvoriti strašću i pohotom dveju gusenica, ili dveju zmija, ili dva pauka. I jedan od najvećih užasa, koji biste vi pri tome imali, bio bi užas od pomisli, da se vaše novo telo ima stvoriti žarenjem i burlanjem krvi i utrobe dva crva ili dve reptilije. Kud i kamo je veće gađenje i veći užas za svetog, moćnog i besmrtnog Boga dobiti telo čovečije kroz strast i pohotu dva ljudska bića, kroz žarenje i burlanje krvi i utrobe dva ljudska bića. Vi biste rekli, – zar ne? – Ako već moram ja učiniti tu žrtvu i postati gusenicom, radi spasenja gusenica, onda ja ne mogu dozvoliti ni pomisao, da ta moja strašna tragedija otpočne sa pohotnim pirom dva mizerna stvorenja, koje ja hoću da učinim čistim i svetim. I još biste vi rekli, – zar ne? – Ako već moram ja učiniti tu žrtvu radi spasenja gusenica, onda ću ja izabrati jednu najčistiju i najneviniju gusenicu u celom rodu gusenica, da od nje dobijem svoju novu hudu odeću i postanem gusenica. Ili: – Ako već moram ja učiniti tu žrtvu radi spasenja zmija, onda ću ja izabrati jednu najneotrovniju i najmanje gadnu i užasnu zmiju, da od nje dobijem svoju novu hudu odeću i postanem zmija. Ili: Ako već moram učiniti tu žrtvu radi spasenja pauka, onda ću ja izabrati najmanje ružnog i najmanje proždrljivog pauka, da od njega dobijem svoju novu hudu odeću i postanem pauk. To bi vam činilo veliku olakšicu; to bi smanjilo vaše gađenje i vaš užas. I za Boga je činilo jednu veliku olakšicu i otklanjalo gađenje i užas to što se rodio od čiste i svete devojke, što je od Nje dobio telo čovečije i postao čovek, da ljude uči, vodi i spasava. Ma koliko da je Bog Čovekoljubac, to mu je činilo veliku olakšicu i otklanjalo gađenje i užas.
2. Zašto je rođenje od devojke, braćo, jedini način, da bi Bog sišao u ovaj svet isključivo po svojoj želji bez primese ičije tuđe želje?
Zato što je to jedini i isključivi način za Boga, da izbegne crvenu reku krvi, pomešanu sa crnom strujom greha, koja teče po želji čovečijoj, a ne Božijoj, kroz sva ljudska pokolenja, od ljudskog praroditelja tja do naših dana. Da izbegne vezu sa grehom. Da izbegne dodir za nečistotom. Da ne postane i sam rob zakona, sužanj zatvoren među sužnjima, koje On želi da oslobađa. Da se i On ne rodi od krvi, i volje telesne, i volje muževlje, i da tako tama ne obuzme svetlost, i crv smrti ne unese svoju trulež u srce života. Jer svi oni koji se rađaju od krvi, i od volje telesne, i od volje muževlje, rađaju se po želji čovečijoj, po pohoti čovečijoj, po nagonu zemlje, po biču zakona. A Sinovi Božiji rađaju se od Boga, veli se u Jevanđelju. Jer od nečistote krvi javlja se nečista krv, od volje telesne volja telesna, od volje muževlje volja muževlja, i od greha greh. Krvlju je čovek vezan kao gvožđem za ovaj svet; voljom telesnom čovek je onemoćao svoj duh; voljom muževljom čovek je zasenio Boga u sebi. U krvi jednoga čoveka stanuje želja njegovih bezbrojnih predaka; u telesnoj volji jednoga čoveka stanuje volja svih umrlih; u muževljoj volji jednoga čoveka stanuje pohota svih istrulelih. Od dva Oca dolazi čovek sada u svet: prvobitno od Boga a potom od Satane. U ovome životu jedni se otresaju očinstva Sataninog i postaju Sinovi Božiji, rođeni samo od Boga; drugi se otresaju očinstva Božijeg i postaju sinovi Satane, rođeni samo od Satane (Jov. 8, 34 – 48). Jedinorodni Sin Božiji, jedini i jedinstveni, koji je oduvek i za navek rođen samo od Boga, nije mogao ni za trenut primiti dva očinstva. A ko god se rađa od muža i žene, ma i od veoma pravednoga muža i veoma pravedne žene, rađa se u izvesnoj meri od krvi, od telesne volje i muževlje volje, i u izvesnoj meri – mada ne podjednakoj – prima oba očinstva, dok se vremenom, svojom mukom i Božijom blagodaću, ili pak svojim grehom i odbacivanjem Boga, ne otrese jednoga očinstva. Jedinorodni Sin Božiji ponovio bi greh Adamov, da je se dao roditi od krvi. A da je i On primio ma i jedan greh, kako bi bio Spasitelj ljudi, pobeditelj sveta zakona i uništitelj greha? Po svojoj čistoj želji Gospod je došao među ljude. Kako bi Njegova želja mogla biti samo Njegova i čista, ako bi On došao kroz pohotnu želju čoveka?
Iz svega ovoga jasno je za duhovna čoveka, da je besmrtni Car Nebesni izabrao jedini dostojan put, da postane čovek i obuče se u telo čovečije primivši svoje rođenje od Oca Nebesnog u telu čiste i svete devojke na zemlji.
Ovo čudo slično je čudu prvog stvaranja čoveka, slično no ne istovetno, pošto je ono stvaranje a ovo rađanje. Kao što pri stvaranju prvog čoveka Božiji Duh oživljava prah zemaljski i čini ga živim čovekom tako i pri ovom čudesnom vaploćenju Boga Božiji Duh osenjava telo jedne devojke – a šta je telo nego prah zemaljski? – i od tog tela izlazi u svet Bogočovek. I u prvom i u drugom slučaju zemlja, na koju je Duh Božiji sišao, bila je čista i blagoslovena. Jer anđeo govori Mariji: – Blagoslovena si Ti među ženama. Prva zemlja nije još bila prokleta, nije bila gurnuta u ropstvo zakona, nego je stajala u oblasti blagodati i istine. Ova druga zemlja, naime devojačko telo Marijino, rođeno je pod zakonom, odraslo pod zakonom i živelo pod zakonom, no jedan zrak blagodati Božije Nju je osvetljavao i držao u čistoti i istini. Zato anđeo i govori Mariji: – Raduj se, blagodatna! Kao što jedan zrak sunčev predskazuje punoću svetlosti sunčeve, i kao što malo vode može da očisti sud za držanje puno čiste vode, tako je jedan zrak blagodati Božije probio se kroz klance i tesnace zakona i u devojci Mariji predskazao dolazak velike svetlosti i pripremio u Njoj čist sud za potpunost blagodati i istine, koja je Bogočovek.
Ova devojka Marija bila je iz naroda jevrejskoga. Zašto, braćo, iz naroda jevrejskoga a ne iz nekog drugog naroda? Zašto se Sin Božiji morao pojaviti u narodu jevrejskom a ne u nekom drugom narodu? Iz dva razloga. Prvo zato, što je taj narod pokazao se najuporniji i najzemljaniji. A drugo zato, što je taj narod kroz svu istoriju najveću pažnju obratio na telesno čišćenje.
1. Kad jedan junak ide na svoje neprijatelje, on prvo ide na najupornijega i najjačega a ne na najslabijega. Jer kad pobedi najupornijega neprijatelja, slabiji će se brzo predati. Kad lekar obilazi bolnicu, on prvo hita najtežem bolesniku a ne najlakšem. Jer kad izleči najtežeg bolesnika, lakše bolesnike lako će izlečiti. Tako i nebesni junak došavši na zemlju da se bori, On je ustao prvo protiv najupornijeg neprijatelja; i došavši na zemlju da leči, On je prvo prišao najtežem bolesniku. Da je jevrejski narod bio najuporniji i najodbojniji prema Bogu svedoči sva istorija toga naroda. Kakve je sve blagodati Bog izlivao na taj narod; kakve je sve sjajne proroke Bog slao tome narodu, – pa sve uzalud: taj narod je neverovatno brzo zaboravljao sve blagodati Božije i taj narod je neverovatno okrutno mučio i ubijao proroke Božije. Najprosvećeniji ljudi iz toga naroda, i najizabraniji među izabranima, prvosveštenici i carevi, opet i opet odbacivali su Božiju Milost i Božiju Istinu i predavali se idolosluženju. Kakva sve strahotna čuda i znake nije Bog projavljivao blagodaću svojom kroz klance i tesnace kocmičkih zakona samo da bi taj jedan narod vaspitao u pravom bogopoznanju i učinio ga svetlom sveta, pa sve uzalud. Narod je taj ostao uporan i odbojan prema Bogu i slepo pripijen uza zemlju, sav zemljan telom i dušom i istorijom, ne verujući u drugo carstvo sem carstva zemaljskog, ne verujući u drugi život do vrlo površno u mračni šeol, ne očekujući od Boga druge darove do zemaljske, ne pogledajući drugog mesiju do mesiju krunisanog na prestolu Davidovu. Dok najzad taj narod u vreme pojave Isusa Hrista nije sveo svu svoju veru i sav svoj kult verski na obožavanje ne Boga nego zakona Mojsejeva, ne ispunjujući taj zakon nego samo obožavajući ga, onako isto kao što su Grci i Rimljani obožavali zakone prirode. I tako i jedni i drugi, i izabrani i neizabrani, bili su sluge i roblje zakona i samo zakona, jednog ili drugog. Uporan i zemljan bio je jevrejski narod pre dolaska Hristova, uporan i zemljan on je ostao i za vreme Hrista i posle Hrista; uporan i zemljan, nesposoban za višu svetost, za dublju viziju Boga izvan zakona, za asketizam, za svetiteljstvo. Sva čuda Hristova nisu mogla osloboditi taj narod od robovanja zakonu: on je gledao i nije video, slušao i nije čuo. Neznabožački, „neizabrani“ narodi obraćani su Hristu vrlo brzo i kroz nesravnjeno manja čuda, koje su Hristovi apostoli i sledbenici docnije bili u stanju činiti (vidi Mat. 11, 20 – 24). Srazmerno kroz mala čuda, ili sasvim bez čuda, obraćeni su u hrišćansku veru svi narodi Evrope i delimično ostalih kontinenata, dok narod jevrejski nije se dao obratiti ni najvećim i najmoćnijim čudima samoga Isusa Hrista. Nema sumnje, da Isus Hristos, ne bi ni u jednom drugom narodu na svetu ostao tako očajno nerazumen i bio kao nevino jagnje tako surovo gonjen i zaklan kao što se to desilo sa Njim u narodu jevrejskom. Bez pola te muke i stradanja Hristos je mogao obratiti k sebi Egipat; bez trećinu te muke i stradanja On je mogao obratiti k sebi Evropu, a bez desetinu te muke i stradanja On je mogao obratiti k sebi Indiju, Kitaj i Japan. No Junaku Nebesnom nije priličilo da prvo ide na slabijeg protivnika no na najupornijeg, niti je lekaru priličilo, da prvo prilazi lakšim bolesnicima no najtežim. Takva je bila njegova božanska strategija, koja je se i do sada delimično pokazala savršena, a koja će se izvesno na kraju krajeva pokazati potpuno savršena i nepogrešna (Rimlj. 11, 11 – 12).
Eto, braćo, zašto je se Sin Božpji morao pojaviti u narodu jevrejskom, a ne u nekom drugom narodu. Naravno, iz tih istih razloga i blagoslovena devojka, Majka Njegova, morala je biti iz naroda jevrejskog, a ne iz nekog drugog naroda.
2. I još: zbog telesnog čišćenja, na koje je jevrejski narod kroz svu svoju istoriju obraćao pažnju. O duhovnom čišćenju govorili su veliki proroci, no skroz čulni narod njihov nije mogao podnositi njihove govore, jer ih nije razumeo. Mesto da duhom telo oduhove, Jevreji su telom i duh svoj otelesili. Duh ma koga zakona ostao je za njih vazda skriven, samo slovo zakona imalo je značenje za njih. Samo telo zakona usvajano je i na telo se primenjivalo. Duh je bio i ostao tajna pod pečatima. Tek hrišćani su mogli pronaći i protumačiti duh jevrejskog zakona, Jevreji nisu mogli. Aron nije mogao, ni Solomon nije mogao. Zlatno tele, obrezano i očišćeno tele, vidljiva skinija, opipljive tablice zakona, to je godilo otelešenom duhu Avramove dece. Telesni život je obožavan, telesni život bio je jedini dar Božpji, koji su oni cenili. Celo njihovo zakonodavstvo vri od prepisa i propisa za čišćenje tela, za neuprljanje tela. Tako i njihovi običaji ticali su se samo telesne čistote, telesnih ceremonija, telesne magije, telesnog dodira ili nedodira. I posle nekoliko hiljada godina neprestanog telesnog čišćenja, šta se moglo i očekivati od ovoga naroda da da, nego telo? Jedno, samo jedno, čisto i savršeno telo žensko, u koje se mogao privremeno useliti bez gađenja i užasa Sin Božpji. Jer ko se trudi za duhovno, duhovno mu se i daje; ko se trudi za telesno, telesno mu se i daje. Dugovečno telesno čišćenje Jevreja, završilo se dobitkom jednoga potpuno čistog ljudskog tela. To jedno jedino savršeno čisto ljudsko telo najveći je, ako je i jedini prinos Bogu i čovečanstvu od strane jevrejskog naroda. To je telo prečiste devojke Marije, koje je osenio Duh Sveti, na koje je sišla sila Višnjega, i u kome se rodio Spasitelj sveta. Telo je potrebovalo Bogu od Zemlje, i samo telo, ne duh. I to telo dao je narod jevrejski, samo telo. Varaju se oni, koji misle, da nađu i jednu jotu od duha jevrejskog u duhu Hristovome. Zaista, nijednu jotu naći neće. Samo po telu Jevreji su Ga mogli nazvati svojim, i to donekle jer, naposletku, i to devojačko telo Bogomatere više je pripremljeno i očišćeno Božpjim ognjem blagodati, nego ceremonijalnim vodoočišćenjima jevrejskim. Po duhu pak pre bi ga Indijci i Grci mogli nazvati svojim, nego Jevreji. Premda Duh Hristov nije duh nijednog naroda pod zakonom; Njegov Duh je iz nezemaljskog i nadzakonskog carstva – iz carstva blagodati i istine.
Zbog ovoga je, dakle, Deva Marija bila iz naroda jevrejskog, a ne iz nekog drugog naroda.
Zašto se kaže, braćo, da je Isus Hristos pripadao plemenu Judinom? Prosto zato, što je tako rečeno i prorečeno (Bit. 49, 8). Zaručnik blagodatne devojke Marije, pravedni Josif, bio je iz toga plemena. U stvari, Hristos nije bio krvno vezan s tim plemenom, kao ni s jednim drugim. No po zakonu, On se morao računati u neko pleme, i pošto mu ljudi nisu znali Oca, to je se On ubrajao, po zaručniku Marije mu majke, Josifu, u pleme Judino, koje je bilo najmnogobrojnije među plemenima Izrailjevim (IV Mojs. 1), i najslavnije, iz koga je po obećanju trebao izaći Vođ (I Dnev. 5, 2). Po obećanju i po zakonu, dakle, Isus Hristos je pripadao tome plemenu.
Neka bi Duh Sveti, braćo, očistio dušu našu od navejane prašine greha, i učinio je čistom i svetom devojkom, da bi se u dušu našu mogla useliti Reč Božija, živi i spasonosni Sin Božiji, Gospod Isus Hristos, sada i za navek. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *