Norme pravilnog života.

Pitanje:
Bog vam pomogo! Prilično sam iznenađena što sam dobila vaše pismo, jer sam na sajtu videla mnogo pitanja i mislila sam da nećete stići da baš na sva odgovorite. Iz tih razloga sam prijatno bila iznenađena kada ste mi poslali poruku. Na moje pitanje “Intelektualci, karijera? ..” želela sam da čujem šta mislite o ljudima koji se samo bore za ovozemaljsku slavu i za karijeru. Mnogi studenti se samo zalažu za što više slave i novca i što više putovanja i
uživanja, a pri tom im ne pada na pamet da istu energiju ulože u formiranje braka i porodice. Ja sam student arhitektonskog fakulteta u Beogradu, iako sebe ne vidim na tom mestu. Ponekad, ako svoja razmišljanja iznesem svojim kolegama o tome kako bih ja želela da provedem život, vidim da me gledaju kao nekog ko nije normalan, a poneki me čak i sažaljevaju. U prevodu „pa zar ćeš da studiraš da bi posle toga nekom služila ceo život i rađala decu? “
U tom smislu, ja se osećam među takvim ljudima kao da ja nisam normalna ili da svi oni nisu normalni? I ne znam šta da radim.Da sebe lažem, pa da im se pridružim, to ne mogu. Nemam nameru da gradim karijeru, a da pri tome imam koristi i zadovoljstva samo ja. I još jedna bitna stvar je da te karijeriste i umišljene ličnosti koje ja svakodnevno srećem uopšte ne zanima čovek sa svojim osobinama i dušom.Zanima ih samo koliko si uspeo u svojoj struci, ili šta si obišao i video, da li pratiš sve svetske tendove, i po tome donose odluku da li si loš ili dobar čovek…
Nadam se da sam vam sad malo bolje objasnila kakav je moj problem, a moje bi pitanje onda moglo da glasi: Kada čovek želi da sakrije svoju dušu, za koju misli da je prljava, onda će biti u stanju da sebi nalepi raznorazne etikete koje će ga krasiti, i tako mu neće niko dopreti do sopstvene prljavštine, pa čak ni on sam.
Šta je sa dušom takvih ljudi? Imaju li uopšte takvi vremena da se pozabave samim sobom bez onoga što su na sebe nakačili, ili ih to nikada neće ni zanimati? Kako sa takvima? Ne znam ni sama da li sam uopšte ja normalna? Jer ih ne razumem isto tako kao što ni oni mene ne razumeju…
Hvala na razumevanju, i neka vas Bog čuva,
Sanja


Odgovor:
Draga Sanja, Pitanje je ko vam određuje „normu“ pravilnog života – sredina u kojoj živite ili Evanđelje? Jedino u tom kontekstu možemo da govorimo o nečemu šta je normalno, a šta nije. U našim svetskim shvatanjima „normu“ uređuje i određuje društvo, u poslednje
vreme državni aparati i ona će jednog dana biti direktno povezana sa proroštvima Apokalipse. U vreme Apokalipse ispovedanje Hrista i Njegove Blage Vesti biće „nenormalno“, i bojim se da se ti dani polako približivaju i postaju deo naše svakodnevnice. Sve zavisi od toga koje i čije principe „norme“ želimo da zadovoljimo. Norme Evanđelja ili norme „princa ovog veka“? Moje je mišljenje da ste normalni i u to uopšte ne sumnjam. o. Ljubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *