NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
ISTINA I SIMVOLI ISTINE
 
1. Tjelesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir (Rim. 8, 6). Dok su praroditelji naši sve rasuđivali duhovno dotle su osećali u sebi punoću života i mira. Telo, telesni svet i fizičke predmete oni su takoreći jedva videli od silne svetlosti duhovne stvarnosti koja je zračila kroz njih kao kroz svoje slike ili simvole. Sadržina je bila za njih vidljivija od forme, duhovni smisao bliži od pojave, fenomena. Radost njihova dolazila je više od nevidljivog u vidljivom nego od vidljivog na nevidljivom. Oni su gledali kroz slike Slikara, i kroz pesme slušali Pesnika.
2. No čim je kod praroditelja, posle otpada od Boga, preovladalo telesno mudrovanje nad duhovnim, sunce duha za njih je bilo prevučeno tamnim oblakom, i oni su se obreli u carstvu smrtnih i prolaznih simvola, u carstvu kolebanja, nemira i smrti. Forma je zasenila sadržinu. Pojava je pomračila smisao, vidljivo se ustavilo pred nevidljivim; od slika se nije mogao videti Slikar niti od mnogih pesama Pesnik. Zakon duhovni zaboravljen je; na njegovo mesto u umu ljudskom došao je izmišljeni zakon fizički ili zakon prirodni.
3. Izgnanje iz Raja, ili udaljenje čoveka ispred lica Božija, imalo je u stvari za posledicu to što je čovek, raniji gospodar prirode, postao sluga i rob prirode. On koji se u blizini Božjoj hranio svakom rečju Božjom – tj. duhom i istinom, ili duhovnim smislom i značajem svake stvorene tvari – počeo se sada hraniti zeljem poljskim, želeći ponekad da se nasiti i svinjskim korenjem. No i ovo mu se nije uvek davalo u dovoljnoj meri.
4. Obdelavanje i odbrana, što se u Raju odnosilo na duhovne talente, okrenuti su izvan Raja na telo i telesni život. Čovek na zemlji otpočeo je rad za telo i rat zbog tela. Stvarnost i njen simvol, ili java i san, promenili su svoj stav shodno promenjenoj viziji čovekovoj. Kao kad bi neko najpre s drveta posmatrao senku od drveta, a po tom, spušten na zemlju, iz senke dizao svoje oči da vidi Drvo.
5. No, oči ljudske sve su se više zamarale od gledanja naviše, na duhovnu stvarnost, sa igrališta senki, na koje je Adam bio pao. Pa postepeno obuzet zamorom i zabunom, zabunom od mešanja istine sa simvolima istine, čovek se najzad sa strahom stao klanjati prirodi kao božanstvu. Čim je iz svog duhovnog vida izgubio pravog i jedinoga Boga, on je prinuđen bio da popuni prazninu na taj način što je prirodu – tj. tvorevinu Božju – stavio za boga mesto Boga. A kad je prirodu učinio sebi bogom, on je otpočeo misliti o prirodnim zakonima i o prirodi kao zakonodavcu. Istina je za nj bila izgubljena, i on se našao zbunjen na igralištu senki istine.
6. U strahopoštovanju prema prirodi mislio je naći olakšanje svoga udesa. Jer mu se činilo da ga priroda kao božanstvo oslobađa od moralnih obaveza, od moralnog zakona. U stvari to je bila samoobmana i iluzija. Takozvani prirodni zakoni nisu ništa drugo do slike ili simvoli duhovno moralnog zakona. Ali čovek je to znanje izgubio, te je kao neznalica sricao slova prirode Božje bez veze i bez smisla. Duhovna šifra za jeroglife prirode bila je izgubljena. Kako onda tako i danas, za sve one koji prirodu i prirodne zakone obožavaju.
7. Dok nije okusio ploda s drveta dobra i zla, čovek je znao samo za dobro, želeo samo dobro, činio samo dobro. Okusivši od zabranjenog ploda, on se podelio i podvojio sam u sebi. A kad je nastao dualizam unutra u duši njegovoj, dualizam se pojavio u svetu pred njegovim razrokim vidom i podeljenim razumom. Izgnaniku iz Raja, prestupniku ispod drveta poznanja dobra i zla, sada je ceo svet postao jedno veliko drvo poznanja i to dvojnog, poznanja dobra i zla. Hteo ne hteo on je sada morao jesti sa toga drveta.
8. No gde god se pomeša dobro i zlo, zlo preovlada. Kao kad se voda pomeša sa petroleumom, pa nije ni za pijenje ni za gorenje. Pokolenja i pokolenja Adamovog potomstva obožavali su i Boga i prirodu, pri čemu se pokvario i pojam o Bogu i pojam o prirodi. Obožavanje Boga pretvorilo se vremenom u obožavanje demona, a obožavanje prirode u sujeverje. To dvoje pomešano proizvelo je šarlatanske i smešne, čak i pogubne, mitologije po vascelom svetu. Tako se obistinila reč apostolska da sav svijet u zlu leži.
 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *