NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
JEDAN ZAKONODAVAC I JEDAN ZAKON
 
1. U Bibliji se govori samo o jednom zakonodavcu i o jednom zakonu, i to o Bogu i o moralnom zakonu.
2. Za drugog zakonodavca izvan Boga, Biblija ne zna i o nekom drugom zakonu, sem moralnog, ne govori. Kako je uobičajeno, da se starozavetni zakon naziva Mojsijevim zakonom, to se mora učiniti jasna primedba, da je Bog bio zakonodavac, a Mojsej samo bogom izabrani primalac i objavitelj zakona Božjega.
3. Kad ljudi hoće da prave zakone, oni biraju između sebe, po pravilu, najsvesnije i najsavesnije pa im poveravaju zakonodavni posao. Dakle, višu svesnost i savesnost smatrali su ljudi od pamtiveka za kvalifikaciju onih koji zakone sastavljaju. Još su tim biranjem i odabiranjem lica za zakonodavni posao ljudi priznavali da čak ni svaki čovek, iako svesno i razumno biće, nije dovoljno sposoban za taj posao.
4. Zar i taj sveopšti fakt po svima narodima zemaljskim i u svoj istoriji ljudskoj ne govori jasno protiv fizičke prirode kao zakonodavca? I svesnost ljudska svih plemena i svih vremena buni se protiv toga, da biće, manje svesno i manje savesno, može davati zakone ljudima.
5. Bog je Tvorac i Sveti Car, savršena Svest i savršena Savest. Zbog toga je autoritet i nadležnost Boga kao zakonodavca van spora i sravnjenja. Ljudi kao zakonodavci – takozvani zakonodavci – ili objavljuju zakon dobijeni od Boga, ili ga parafraziraju, sitne i granaju, radi primene u više ili manje razgranatim okolnostima i prilikama života.
6. Naravno, gde je sloboda tu je i zloupotreba. Ljudi su često zloupotrebljavali kako zakon Božji tako i svoju zakonodavnu vlast. I nametali su svoje zakone, lične i sebične, vređajući time Boga i ponižavajući svoje bližnje. Takve zloupotrebe u zakonodavnim radnjama vršili su ili pojedini vladari, ili zavojevači, ili oligarhijske grupe i partije.
7. Zloupotrebe zakona i zakonodavstva Bog nije blagosiljao, ali ih je On popuštao, da bi se očuvala čovekova sloboda i objavila čovekova zloba.
8. U samoj stvari jedini Tvorac jedini je i zakonodavac. Pa kako čovek predstavlja obraz Božji ili ikonu Božju, to on najviše liči na Boga Stvoritelja. I po sili te svoje sličnosti sa Bogom Stvoriteljem čovek je primao i usvajao zakon Božji, ili potpuno, ili delimično, ili nikako. U poslednja dva slučaja čovek je pokušavao da i sam bude zakonodavac sebi i svojima. No u tome on je morao pre ili posle osetiti svoju nemoć, svoj pad i otpad od Boga.
9. Jedan je savršen i nepogrešiv Zakonodavac. I jedan je samo zakon Njegov. To je zakon moralni, od Boga javljen i objavljen čoveku i za čoveka.
10. Niti je ko drugi mogao biti zakonodavac osim Bića savršene svesti i savesti (svetosti), niti je kome drugom mogao biti dat zakon u ovome svetu osim čoveku koji je kao svesno i savesno (sveto) biće najbliži Bogu, živa ikona Božja.
11. Bog nije mogao otkriti čoveku dva zakona, moralni i fizički ili prirodni, kao dva paralelna zakona, zato što i postoji samo moralni zakon, a ne i fizički ili prirodni. Postoji samo jedan zakon, i to je moralni zakon. Ono što ljudi nazivaju fizičkim ili prirodnim zakonom nije u stvari zakon nego samo simvol moralnog zakona.
12. Kako u pogledu bića, tako i u pogledu zakona. Kao što je duhovni svet jedini stvarni i bitni svet, a svet materijalni, čulni ili fenomenalni, samo simvol onoga duhovnog sveta, isto tako moralni zakon jedini je pravi i stvarni zakon, dok fizički ili prirodni zakon nije zakon nego samo simvol moralnog zakona.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *