NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
ZAŠTO BIBLIJA NE GOVORI O PRIRODNOM ZAKONU
 
1. Dobro zamoreni i oznojeni od duga puta sedoše putovođ i putnik pokraj jezera da se odmore. Pa kad zasitiše oči gledanjem plavetnila jezerskog, išaranog belim galebima, i kad okrepiše duše ćutanjem, upita putnik putovođu:
2. Reci mi, putovođo moj, zašto se u Svetoj Knjizi Božjoj ne spominje nikakav prirodni zakon? Slušao sam pažljivo sve što si mi uz put govorio, i začudio sam se kako da ja to do sad nisam primetio. Toliko sam čitao Svetu Knjigu no nisam mogao primetiti niti do danas slutiti, da se u njoj ne spominju prirodni zakoni, o kojima dva kontinenta bez prestanka bruje. Reci mi dakle, zašto se u Bibliji ne spominje ono o čemu naši učeni savremenici najviše govore?
3. Putovođ: Zbog toga što i ne postoji.
4. Putnik: Da li si ti dobro čuo moje pitanje, i da li ja dobro čujem tvoj odgovor? Jer tvoj odgovor liči mi na šalu. Istina, umornim putnicima na ovom znojnom putu života priliči šala, radi duševnog odmora. Ali ja sam sasvim ozbiljno stavio moje pitanje: Zbog čega Biblija ne govori ni reči o prirodnim zakonima?
5. Putovođ: Ja sam, dragi moj saputniče, sa punom zbiljom primio tvoje pitanje i sa istom zbiljom dao svoj odgovor. Biblija ne govori o prirodnim zakonima zbog toga što i ne postoje nikakvi prirodni zakoni.
6. Putnik: To me iznenađuje do najviše mere. Zar ceo svet priznaje prirodne zakone, a ti mene sad učiš da ti zakoni ne postoje! Kako ćemo nas dvojica stati protiv celog sveta?
7. Putovođ: Reći ću to docnije kako ne stoji da baš ceo svet priznaje prirodne zakone nego samo jedan deo sveta, a sad ću ja tebe da upitam: baš i da ceo svet priznaje jednu neistinu za istinu, hoćemo li se ja i ti uplašiti sveta? Nekada su postojala svega dva čoveka u celome svetu koji su priznavali jednog istinitog Boga, Avram i Lot, pa se nisu uplašili od mraka neznabožačkog, u koji je sav svet bio zavijen. Da li ćemo se dakle nas dvojica uplašiti od usamljenosti sa Istinom nasuprot velikoj vojsci velike Neistine?
8. Putnik: Moram priznati, da me podilazi jeza od pomisli da se moram odvojiti od tolikih vekova vremena i čitavih pokolenja ljudskih, i od svojih škola, i od učitelja koji su me učili, i od svih dosadašnjih okvira mojih mišljenja i ubeđenja.
9. Putovođ: Sve to ili je prošlo ili će proći te nemaš razloga za jezu. Ne stoji li napisano: da vremena već neće biti? (Otkrov. 10, 6). A za ljude i ljudska pokolenja nisi li čitao, da su kao trava, kao cvet poljski što precvetava? Ne stoji bolje ni sa tvojom školom, ni sa učiteljima, ni teorijama, ni mišljenjima ljudskim. Sve ili je prošlo ili će proći, samo će istina objavljena u Svetoj Knjizi Božijoj ostati na vek veka. I eto u toj večnoj Knjizi ne spominju se prirodni zakoni. A ne spominju se zbog toga što i ne postoje. Jer nemoguće je i zamisliti, da prirodni zakoni ne bi bili spomenuti u Bibliji, u kojoj su i daleko sitnije stvari spomenute, kada bi ti zakoni zaista postojali.
10. Putnik: Ipak moram reći, da moje sumnje ostaju nerazvejane tvojim tvrđenjima. Ja nepokolebljivo verujem Bibliji. To je Božja Knjiga, Božje Otkrovenje istine ljudima. I gle, u toj Knjizi nad knjigama, s kraja u kraj, govori se o zakonu. Je li, dakle, moguće, da se u celoj Bibliji nigde i ni u jednom slučaju, gde se govori o zakonu, ne misli na prirodni zakon?
11. Putovođ: Jeste, moguće je. Čim je fakt, onda je moguće. Kroz svu tu veliku Knjigu Božju skroz govori se o zakonu – i ni o čem se tako mnogo ne govori kao o zakonu – ali nigde i ni na jednom mestu ne misli se na prirodni zakon. Ustajmo i hajdemo; moramo žuriti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *