NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
SEJAČI VETRA
 
1. Ko vjetar seje, buru žanje, reč je biblijska. Ovu reč je u punoj meri potvrdila Evropa svojim groznim iskustvom. Ona je sejala lažnu nauku kao vetar i žnjela je buru za burom. Žanje je i danas, i žnjeće je sve dotle dokle ne odbaci vetrove lažne nauke o prirodnim zakonima i ne prizna moralni zakon Božji kao jedini postojeći zakon.
2. Postojala je nauka i pre evropske nauke. Na visokom stupnju bila je ona u starom Egiptu, u Arabiji, Indiji i Kitaju. I kod Feničana, Vavilonaca, Persijanaca i Meksikanaca. Evropa je mnogo od njih pozajmila i nasledila. Od pamtiveka čovek je ispitivao sebe i svet oko sebe. Samo nikada i ni u jednoj drugoj civilizaciji naučnici nisu smatrali prirodu za zakonodavca niti su verovali u prirodne zakone. Videli su red i poredak u prirodi, i nazivali su to redom i poretkom, ali ne prirodnim zakonima.
3. Od velikog je interesa pitanje šta je navelo i zavelo učitelje evropske nauke da red i poredak u fizičkoj prirodi nazovu zakonima. Kakvi su ih uzroci pobudili, da pored moralnih zakona proglase i prirodne zakone, ili, što je još gore, da zakone uopšte prenesu sa terena moralnog na teren fizički?
4. Ko poznaje istoriju verskih ratova u Evropi, istoriju drobljenja crkve na bezbrojne sekte, i borbi između klerikalizma i antiklerikalizma, s jedne strane, i ko poznaje istoriju naučnih otkrića u modernoj Evropi s druge strane, taj može dati dosta jasan odgovor na postavljeno pitanje. Odgovor bi bio: dva su uzroka, prvo moralna oslabelost zapadne crkve kao nosioca i tumača moralnog zakona Božjeg, i drugo strah ljudi pred veličinom vasione.
5. Ništa opasnije nije nego kad klir jedne crkve oslobađa sebe izvesnih moralnih obaveza dok ih u isto vreme nameće ostalim vernim; ili pak kada stroge i jasne zapovesti Božje razvodnjava, ublažava i zamenjuje izvesnim obredima i materijalnim žrtvama bez istinskog pokajanja za grehe i bez ispravljanja; ili najzad kad se stremi da upravlja političkim i ekonomskim i svim drugim poslovima društvenim i državnim.
6. A to su sve poznate anomalije u istoriji zapadnog čovečanstva, i to anomalije ne trenutne nego vekovne, i ne sporadične nego sistematske. Nije čudo što se zbog toga savest zapadnjaka zbunila i uzbunila,i što su učeni ljudi počeli nad pogaženim moralnim zakonom Božjim tražiti druge neke zakone u vasioni. Samo što bežeći od jednoga zla oni su pali u drugo.
7. I sam se Gospod Bog, jedini Zakonodavac jedinoga zakona, zakona moralnog, uzbunio protiv sličnih anomalija kod starozavetnog naroda. Svoj gnev izrazio je On kroz proroka Isaiju ovim rečima: Sit sam žrtava paljenica… Ne prinosite više žrtve zaludne; gadim se na kad; ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine…i kad množite molitve vaše, ne slušam, Zašto? Jer ruke su vaše pune krvi. Kako tek da se ne uzbune i Bog i ljudi protiv takvih anomalija u novozavetnoj crkvi na Zapadu?
8. Drugi uzrok, rekosmo, bio je strah pred veličinom vasione. Od vremena velikih astronoma Kopernika i Keplera prostranstvo vasione proširilo se pogledu ljudskom, naoružanom teleskopima, do neslućenih i strahovitih razmera. Pa broj novootkrivenih zvezda i sazvežđa, pa ogromni obim nekih od njih – sve je to ispunilo duše ljudske strahom i trepetom.
9. Šta je onda zemlja, i šta čovek na zemlji? Pred vizijom takve jedne nesanjane i gorostasne vasione zemlja se činila kao zrno peska na peščanoj obali morskoj, a čovek kao jedna nevidljiva tačka na tom zrnu. Za učene posmatrače takve vasione i zemlja i čovek pali su na barometru vrednosti do blizu nule. Sinajske tablice zakona ponovo su razbijene pred idolom vasione. Propoved na gori proglašena je za sanjariju „Najboljega od sinova ljudskih“.
10. Evropski tumači nove vasione poklonili su se pred ovom kao pred svemoćnim idolom. Vasiona im je izgledala toliko velika, da se ni Bog nije mogao zamisliti većim od nje. Nije onda golemo čudo, što je vasiona proglašena od njih mnogih za jedino božanstvo, za jedinog zakonodavca, za jedini izvor i uzor svih zakona. „Bog ili priroda“ (Deus sive natura) – to je postalo Vjeruju mnogobrojnih naučnika i filosofa u Evropi.
11. No trebalo je pronaći i kodifikovati te izmišljene zakone toga nemuštog zakonodavca. I na tom poslu počeli su se naučnici evropski nadmetati i prepirati. No kazna Božja išla je uz njih kao senka uz telo. A kazna se sastojala u tome što je svak od njih misleći da sabira zakone prirodne od same prirode nametao maštom svoje zakone prirodi. Otuda sudari, raznoglasice i prepirke oko prirodnih zakona ispunjavaju i knjige i univerzitetske učionice, i laboratorije i svu atmosferu evropsku.
12. Najzad sve što je od tih naučnika sagrađeno od cigala raznih prirodnih zakona srušeno je kao kula vavilonska u naše dane od samih naučnika, kao što smo to ranije videli. „Nauka se danas nalazi u jednom ćorsokaku“, izjavljuje jedan od velikih savremenih naučnika. Vasionski sfing pokazao je neku novu ćud, stresao je sa sebe svu prašinu ljudskih mišljenja i nagađanja o sebi i polupao u paramparčad sve tablice prirodnih zakona obešenih mu o vrat. To je reakcija prirode protiv lažnih teorija i protiv omalovaženja moralnog zakona Božjeg.
13. Sejači vetra zbog toga su se sada postideli i ispod stida počeli izgovarati reč Bog. Jer ova reč sad i njima postaje jedini preostali ključ za otključavanje vasionskih tajni. Ali od posejanog vetra digla se bura neviđena i nezapamćena. Čak i kad sejači vetra potpuno prestanu sejati vetar, bura će još dugo trajati. Isto kao i bura morska, podignuta vetrovima, što traje i kada se vetrovi stišaju.
14. A bura koju Evropa danas žanje zaista je nebivala. Teško je naći izraza da se opiše u celosti ta bura. Jer je ona zahvatila sam koren duše čovečje, pa je udarila po porodici, po gradu i selu, po školama nižim i višim, po književnosti, po umetnosti, po politici, po društvenom stroju, po međunarodnim odnosima, po prijateljstvu, po čovečnosti, po stidu, po čednosti, po svetiteljstvu i herojstvu kao idealu hrišćanskom, po svim vrednostima.
15. Lom i slom svega uzvišenog, svega božanskog u čoveku i među čovekom i čovekom, ostavljala je ta bura iza sebe dokle je god zahvatala. Od sve one plemenitosti, odnegovane hrišćanskim duhom i moralom u vremena stara, preostalo je samo nešto što je ličilo na gradom bijeno žito. Laž i nasilje, izmileli su iz svojih skrivenih loža i slobodno i razmetljivo su pošetali po širokim ulicama, u podne, pod togom „naturalizma“.
16. Naturalizam je značio u književnosti opis nemorala, u umetnosti i u modi bestidnu golotinju, u gostionici i kuhinji preziranje posta, u braku telesnu vezu brzo kidanu, u porodici samovolju mlađih, u poslovima nadmetanje u lukavstvu, u društvu borbu pošto poto,u politici otimanje o vlast i bogatstvo, u među narodnim odnosima zahvat tuđega bilo veštinom bilo silom.
17. Škola evropska pak bila je glavno žarište, glavna citadela naturalizma. A naturalizam je značio u osnovi odricanje Boga i moralnog zakona Božjeg, a verovanje u prirodu i u zakone prirode. Videći u kakav haos i u kakvu propast naturalizam vuče evropsko čovečanstvo uopšte, neki naučnici pokušali su propisati ipak nekakav moral, ili nekakvu etiku za ljude. Pisali su knjige o „Prirodnom moralu“, ili o „Moralu bez sankcija“, ili o „Humanosti kao socijalnoj etici“ ili o „Socijalnoj etici u svetlosti prirodnih nauka“ i tome slično. To su bile etike bez autoriteta, bez svetlosti i moći, ali ipak etike, koje su bar pokazivale zabrinutost zbog mutne poplave naturalizma.
18. To su bile pregršti peska kojim se htela zaustaviti poplava posle porušene brane. A brana, vekovečna brana, izgrađena je bila čvrsto od moralnog zakona Božjeg. Nikakva sila nije mogla da zameni tu branu, a najmanje izmaštana teorija o prirodnim zakonima.
19. „Živeti shodno prirodi“, bilo je geslo naturalizma evropskog. To se nije razumelo kao da čovek treba da živi shodno svojoj duhovnoj i moralnoj prirodi; jer to bi neminovno vodilo onom vrhovnom idealu istavljenom pred čovečanstvo kroz zapovest: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebesni. Ne, nego se ono geslo razumelo kao da čovek treba da živi onako kako žive ostali živi stvorovi u prirodi: da bude savršen u lukavstvu kao lisica, i u surovosti kao vuk, i u podmuklosti kao zmija, i u proždrljivosti kao jedna poznata domaća životinja, i u seksualnosti kao jedna druga poznata domaća životinja, i u otmičarstvu kao jastreb, i u mržnji i ubijanju svoga poroda kao neke druge perušine, i najzad, u samoubistvu kao skorpija onda kad sav naturalizam izneveri. A on mora pre ili posle izneveriti kao i svaka laž.
20. Hrišćanske mase narodne davale su otpora učenom naturalizmu braneći se verom i braneći svoju veru. Ali lordovi naturalizma u nauci i u književnosti i u umetnosti i u privatnom životu svojim načinima – nimalo odabranim – potkopavali su savest i svest narodnu sejući po duši narodnoj svoj vetar, da bi se posle zajedno s tim narodom našli kao žeteoci bure.
21. No iako je baš u naše vreme bura na Zapadu dostigla vrhunac svoga besa, ipak ne treba nam očajavati za Zapadom, nego nam pre treba „plakati za sobom i za decom svojom“. Jer zli vetrovi sejani zlom naukom u 18. i 19. stoleću na Zapadu počeli su se utišavati u naše dane. Savremeni nosioci nauke u velikim narodima Zapada odvojili su se potpuno od svojih prethodnika, onih velikih sejača vetra, od pre pola stoleća i odrekli se njihovog naturalističkog apsolutizma. Oni istina još nisu seli ukraj nogu Isusovih kao Marija ali su oborili glave pred „Bogom nevjedomim“.
22. Međutim, zli vetrovi nauke iz 19. veka tek sad duvaju svom žestinom nad istočnom hemisferom, nad Balkanom, nad Rusijom, nad Indijom i Kitajem. Kao lanjska moda velikogradska što postaje ovogodišnjom modom palanačkom, Klasičan primer toga pružaju nam u naše dane neke zemlje u ovoj hemisferi, hrišćanske i islamske. Nauku od pre sto godina postavili su „novi“ ljudi tih zemalja za temelj „novog“ društva, nove države. Međutim, od te nauke nije ostalo ni slova koje nauka XX veka nije odbacila kao preživljenu starudiju ili kao lažnu maštariju.
23. Srećom mnogomilionske mase narodne na ovoj istočnoj hemisferi još znaju samo za moralni zakon, iako deca njihova „bubaju“ po žalosnim školama lažnu i opasnu nauku o prirodnim zakonima. Treba nam se moliti Gospodaru žetve, da stukne od naših strana sejače vetrova i spase Istok od nadvignute bure. Da bi opet sa Istoka granulo Sunce Pravde za sav rod ljudski.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *