NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
STARI I NOVI ZAKON
 
Šetajući po svetom gradu Jerusalimu putnik i putovođ nastavljahu razgovor o zakonu, naravno o zakonu moralnom. Pa kad stadoše u dvorištu negdašnjeg hrama Solomonova, reče putnik putovođi:
Putnik: Prema svemu što sam čuo o carskom zakonu ljubavi izgleda mi, da je tim novim zakonom potpuno odbačen stari zakon. Ili se ja varam?
Putovođ: Valjda ti ne misliš da mi sad ponovimo onu žestoku prepirku o zakonu koja je na ovom mestu pre 19 vekova vođena između jevrejskih zakonika i Hrista Spasitelja? Poznajem, da ljubavi Božije nemate u sebi, rekao je prekorno Gospod onim zakonicima. I još im je rekao: Ne dade li vama Mojsej zakon, i niko od vas ne živi po zakonu. Tako ih je On izobličio kao potpune bezakonike koji niti izvršuju stari zakon niti usvajaju novi.
Putnik: Van svake sumnje Gospod je bio u pravu. No moja maloumnost spotiče se baš o ta dva zakona, o zakon starozavetni i zakon novozavetni. Pa bih ja želeo znati, koji je od dva zakona sada u važnosti.
Putovođ: Oba su zakona od jednog istog Zakonodavca. A to je Bog. U odnosu na ljude raznog vladanja, raznog karaktera i raznog stupnja savršenstva u važnosti je ili jedan ili drugi zakon.
Putnik: Kako je to moguće?
Putovođ: Sasvim prosto. Za ljude koji imaju ljubav Božju u sebi zakon ljubavi zamenjuje sve ostale zakone i zakonske propise. Jer ljubav znači ispunjenje zakona, po reči apostola. Za one pak koji nisu osetili ljubav Božiju u sebi stari zakon je u punoj važnosti. Uzmimo za primer jednog rodoljuba. Rodoljub je, kao što je poznato, svaki onaj ko ljubi svoj narod. Vođen ljubavlju prema svome narodu rodoljub stoji iznad državnih zakona. Jer ljubav prema rodu i otadžbini pobuđuje ga da čini i više nego što to od njega zahtevaju zakoni državni. Ali ako on, otpavši od ljubavi, izvrši zločin ili krivokletstvo ili izdaju, on pada pod oštrice krivičnog zakona. I bi će osuđen strožije u toliko više u koliko se jače ranije isticao kao rodoljub.
Putnik: Šta onda misliš o građaninu koji izvršuje zakone državne ali nema u srcu ljubavi prema narodu i otadžbini? Ne prolazi li on bolje od rodoljuba?
Putovođ: Ako jedan građanin ispunjuje onaj minimum što od njega zahtevaju državni zakoni, i ako se on oprezno čuva da se ne ogreši ni o jedan zakon državni, on se smatra „ispravnim“ građaninom. Čak ako on nema ljubavi ni prema narodu svome ni prema otadžbini, međutim nije nikad kažnjavan, njemu državna vlast izdaje uverenje da je ispravan građanin. Isto je tako u pogledu čoveka koji ispunjava zakon Božji sa tablica sinajskih i sve moralne starozavetne zapovesti Božje. On je ispravan pred zakonom Božjim, ali ispravan je kao sluga i rob, a ne kao sin. On je jednomišljenik onoga fariseja koji je na molitvi govorio Bogu: „Hvalim te što nisam kao hajduci, nepravednici, preljubočinci ili carinici. Postim dva puta u nedelji i dajem desetak od svega što imam“. Pa ipak nije bio ugodan Bogu, on nego carinik koji se u skrušenosti srca svoga osećao nezadovljan samim sobom i vapijao: „Bože, milostiv budi meni grešnome“. Koliko i koliko ljudi mi znamo, koji nikad nisu kažnjavani od sudova građanskih, međutim, pokriveni su prezrenjem od strane društva u kome žive. Zbog čega? Zbog toga što bez duha i ljubavi pokoravaju se samo formalnoj zakonskoj pravdi. Pred državom oni su ispravni građani, jer se ne greše o zakone državne, ali pred društvom i narodom oni su nedovoljni članovi njegovi. Još su više nedovoljni članovi države Božje, carstva Božjega, oni koji formalno izvršuju zakonske propise Starog Zaveta bez duha i ljubavi Novoga Zaveta. Pa ipak zakon Staroga Zaveta u punoj je važnosti tamo gde ljudi nisu stigli sjajne visine carskog zakona, zakona ljubavi, kao što je krivični i građanski zakon u punoj važnosti za svakoga i svuda gde rodoljublje ne sija i ne zasenjuje sve državne zakone kao sunce što svojim sjajem zasenjuje zvezde.
Putnik: Iz tvojih razlaganja jasno mi je sada zašto apostol Pavle smatra starozavetni zakon nedovoljnim za opravdanje i spasenje. Ne govori li on: prije dolaska vjere mi bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za vjeru koja se htjela pokazati. To jest kao u nekom kavezu bismo držani u okvirima zakonskih propisa, da bi se vaspitali i pripremili kroz poslušnost slugu za slobodu sinova Božjih. Nije li tako?
Putovođ: Sasvim tako. Kad sluga izvršuje određene zapovesti svoga gospodara, on prima platu kao sluga. Ali kad sluga ulazi u misli i brige gospodareve, pa odano i s ljubavlju kući kuću gospodarevu kao svoju, on biva usinovljen od gospodara svoga. I ulazi u nasleđe kao sin, a ne kao sluga. A kada pak sin ohladni srcem prema ocu svome, on se vlada kao sluga ili još gore, kao raspikuća, kao bludni sin; onda on ili prima platu sluge ili biva potpuno izbačen iz nasleđa i izgnan iz doma. Tako dakle verne sluge uzdižu se u dostojanstvo sinova, a nehatni ili bludni sinovi padaju na stepen slugu ili otpadnika. Takav je proces sudbi pojedinaca, takav i proces istorije naroda i plemena ljudskih.
Putnik: Može li se u svetlosti toga procesa pojmiti sudba evropskih krštenih naroda, njihovo uzdizanje i pad, njihova gordost i pomračenost, njihovi međusobni ratovi i nesreće?
Putovođ: Sasvim jasno. Svi hrišćani, pa i hrišćanski narod, zavetovani su carskom zakonu ljubavi, i bili su kao usinovljeni od Boga, Kao sinovi Božji dakle oni su dužni bili živeti i vladati se po tom carskom zakonu. Ali iz raznih uzroka, od kojih je otpad od objavljene Hristove istine najvažniji, oni su pogazili svoj zavet ljubavi prema Bogu i bližnjem. Zbog toga su pali na stepen slugu starozavetnog zakona, i pod sankcije toga zakona. Nije li ti sad jasno, otkuda po hrišćanskim zemljama glad, i pomor, suše i poplave, zemljotresi i bezbrojne druge stihijske strahote, i tiranije i sramote, i revolucije i ratovi, onako isto krvavi kao i oni što su opisani u Starom Zavetu, i još krvaviji i pogubniji? Otuda što hrišćanski narodi s vremena na vreme gaziše ne samo carski zakon ljubavi, prezirući istinitog Mesiju, nego i zapovesti starozavetne, redom jednu po jednu, sve od prve do poslednje. Ne priznavaše Boga za Boga, klanjahu se raznim idolima, a najviše svojim tvorevinama, pohuliše na ime Božje, odbaciše poštovanje roditelja i svetkovanjs nedelje, utonuše u zločine, krađe, preljube, ubistva, krivokletstva i pohote za tuđim imanjem i tuđim telom. Ne mislim na sve hrišćane, nego na mnoge. Jer uvek je bilo mnoštvo onih koji su iskušavali bar starozavetni zakon. A nije bilo nijednog pokolenja hrišćanskog bez većeg ili manjeg broja pravih hrišćanskih duša, koje su volele carski zakon i mučile se da ga do kraja ispune. Tako i u naše vreme dolazi do jasnog izražaja sve troje: i mrak bezakonja, i sila starozavetnog zakona kao i svetlost novozavetnog zakona. U istom vozu istorije dakle voze se i bezakonici i starozavetnici i novozavetnici; ili: bogoborci, bogobojažljivci i bogoljubci.
Putnik: To znači da su oba zakona, i zakon pravde – tako da ga nazovem – i zakon ljubavi večiti, zar ne?
Putovođ: Šta ti se čini, kad bi svi građani postali rodoljubi u punoj meri, da li bi bili potrebni građanski i krivični zakoni?
Putnik: Mislim, da ne bi bili potrebni.
Putovođ: Tako ni starozavetni zakon pravde ne bi bio potreban kad bi božanska ljubav ovladala srcima ljudskim u punoj meri. Ali kako do kraja istorije, po vidovitom proročanstvu samoga Spasitelja, božanska ljubav neće ovladati srcima svih ljudi, nego naprotiv u poslednjim vremenima ohladneće ljubav mnogijeh, to će i onaj stari zakon Božji sa svima svojim sankcijama biti i ostati u punoj važnosti i sili do svršetka ove drame sveta. I sam Spasitelj je to potvrdio kad je rekao: Dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca niti jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. A kada prođe ovo nebo i ova zemlja, onda će pravednici preći u carstvo večnog života gde ljubav večno vlada. Jer ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će i umuknuti, razuma ako će nestati, veli Pavle apostol Hristov. Jer Bog je ljubav.
Tako je dakle starozavetni zakon večit u smislu istorijskom, zakon ljubavi pak večit je u smislu apsolutnom. Oba ova zakona u istorijskoj drami sazdane vasione čine jedan moralni zakon sa dva poglavlja.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *