НОМОЛОГИЈА

НОМОЛОГИЈА
 
ЦАРСКИ ЗАКОН
 
Тако апостол Јаков назива закон Христов. Јединствени израз у целом Светом Писму (Јаков 2, 8; Код Павла има израз: закон Христов, Гал. 6, 2).
Шта је царски закон? То је закон љубави. Овај се закон састоји из свега две заповести, објављене човечанству не од човека и не од ангела него од Месије, Господа Исуса. Овако је Он, од речи до речи, изрекао те две заповести:
Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом.
Ово је прва и највећа заповијест.
А друга је као и ова:
Љуби ближњега својега као самога себе.
Изрекавши овај царски закон, Он га је одмах довео у везу са старим опширним законом, о коме смо ми до сада говорили, па је закључио:
О овим двема заповјесшима виси сав закон и пророци (Матеј 22, 40).
Говорећи о закону, надахнути Павле пише Галатима, да се сав закон извршује у једној речи. А та је реч – љубав.
Кад би хтели улазити дубље у хришћанску теологију, ми би могли рећи, да су оба закона Христова. Јер кроз своју Реч, Слово, Мудрост, Логос, објавио је Бог и онај и овај закон, онај посредно, а овај непосредно. Јер се закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постоје од Исуса Христа, ваплоћеног Сина Божјег, који је светлост од светлости и Бог од Бога. Онај закон могао би се објавити преко посредника, али љубав не трпи посредника. Отуда закон се даде преко Мојсеја а љубав се јави од Исуса Христа. Другим речима: закон се даде посредно а љубав се јави непосредно. И једно и друго од истог вечног источника сваког добра, а у разна времена, сходно домостројсрву Бога Промислитеља.
Но ми не мислимо улазити сада дубље у теологију, него ћемо следовати Новом Завету у вредносном разликовању старог закона од закона новога или царскога.
Пре свега нигде у Библији није Бог идентификован са законом. То јест, нигде није речено: Бог је закон. Али је идентификован са љубављу. Јер је речено: Бог је љубав (I Јов. 4, 8). И тако љубав је једно од битних имена Божјих. То показује превасходство љубави над законом. Где се љубав зацари, закон престаје. Не у том смислу, као да је у царству љубави дозвољено убити, украсти и лажно сведочити, него да љубав сама собом потпуно искључује и помисао на убиство, крађу или лажно сведочење. Кад сване, сунце замењује и засењује сјај свих ноћних звезданих светила. Но то не значи, да кад се сунце јави звезде ишчезавају и престају постојати. Гле, чим сунце зађе, звезде засветле. Ако је закон дат кроз Адама, Ноја, Мојсеја и остале пророке, дат је као што је светлост сунчева дата кроз месец и звезде. Али кад се јави Сунце љубави у свој пуноћи свога сјаја, закон више не светли, јер нема потребе да светли. Зато Павле свети с правом назива закон сенком оних добара која ће доћи (Јер. 1, 10).
У Старом Завету о љубави се говори врло мало, као у V Мојс. 6, 5; 11, 1; Исуса Нав. 22, 5; Псал. 18, 1; 31, 23, и др.; Данило 9, 4. Но то су све пророчки светлаци, назирања и предсказања оног царског светила, царског закона, који се жудно очекивао.
Ово су пак речи Новог Завета о љубави:
Рече Господ: Љубите непријатеље своје.
Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
Љубав служи. Ни син човечији није дошао да му служе него да служи.
Љубав спасава. Син човечији није дошао да погуби душе људске него да спасе.
Ко признаје Бога за Оца, тај љуби Сина Божјег Исуса. Кад би Бог био ваш отац, ви бисте љубили мене, јер ја од Бога изиђох и дођох.
Љубав плаче за човеком. Ударише сузе Исусу. Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше.
Нову вам заповјест дајем да љубише један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако имаднете љубав међу собом.
Ко има љубав к мени, држаће ријеч моју, и отац мој имаће љубав к њему; И к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се настанити. Који нема љубави к мени, не држи мојих ријечи.
Као што отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој. Ако заповијести моје уздржите, остаћете у љубави мојој.
Ово је заповијест моја, да имате љубав међу собом као што ја имадох љубав к вама.
Љубав се жртвује. Од ове љубави нико веће нема него да неко душу своју положи за пријатеље своје.
Ово вам заповиједам да имате љубав међу собом.
Молитва за љубав. Оче праведни, нека љубав којом си мене љубио у њима буде.
Тако је дакле Спаситељ света изрекао речима свој закон љубави. Но тај закон он је потврдио делом и примером.
Љубав се понижава. Он се понизио.
Љубав се радује добру. Он се радовао добру.
Љубав лечи. Он је лечио.
Љубав храни гладне. Он је хранио гладне.
Љубав служи. Он је служио.
Љубав бди. Он је бдио.
Љубав спасава. Он је спасавао.
Љубав учи и исправља. Он је учио и исправљао.
Љубав плаче. Он је плакао.
Љубав нема страха, чак ни од смрти. Он није имао страха.
Љубав трпи и страда. Он је трпео и страдао.
Љубав прашта. Он је праштао.
Љубав жртвује себе до смрти. Он је жртвовао себе до смрти.
Љубав васкрсава и побеђује. Он је васкрсао и победио.
Љубав упрошћава односе између Бога и људи, и људи међу собом. Он је упростио те односе.
Љубав обнавља и појачава живот. Он је обновио и појачао живот.
Љубав је светлост. Он је светлост свету.
Љубав је неодољива. Он је неодољив.
Љубав је вечна. Он је вечан.
Апостоли Христови разумели су правилно и реч и пример свога Учитеља и Господа. Његову реч они су верно предали и његовом примеру неустрашиво следовали.
Овако су ови бесмртници говорили о љубави или царском закону:
Апостол Јаков: Ако закон царски извршујете по Писму: љуби ближњега као самога себе, добро чините.
Апостол Петар: Прије свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријеха.
Да покажете… у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
Апостол Јован: Који држи ријеч његову, у њему је заиста љубав Божија савршена.
Који љуби брата својега, у видјелу живи, и нема саблазни у њему.
Не љубите свијет ни што је на свијету. Ако ко љуби свијет, нема љубави очине у њему.
По томе познасмо љубав што он за нас душу своју положи, и ми смо дужни полагати душе за браћу.
Дјечице моја, да се не љубимо ријечју ни језиком него дјелом и истином.
Љубав је од Бога, и свак ко има љубав од Бога је рођен и познаје Бога.
А који нема љубави, не познаје Бога. Јер је Бог љубав.
Он показа љубав к нама и посла сина својега да очисти гријехе наше.
Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.
Ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји.
Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји, и Бог у њему стоји.
У љубави нема страха. Савршена љубав изгони страх напоље.
Јер је ово љубав Божија да заповијести његове држимо, а заповијести његове нијесу тешке.
Апостол Јуда, брат Господњи: Љубазни, држите сами себе у љубави.
Апостол Павле: Љубав Божија изли се у срца наша Духом светијем.
А Бог показује своју љубав к нама што Христос још док бијасмо гријешници умрије за нас.
Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга, или гоњење, или глад, или Голотиња, или страх, или мач?
Знамо да онима који љубе Господа све иде на добро.
Љубав да не буде лажна.
Братском љубави будите један другом љубазни.
Ко љуби другога, закон испуни.
Љубав не чини зла ближњему.
Дакле љубав је извршење закона.
Што око не видје и ухо не чу и у срце човјеку не дође, оно уготови Бог онима који њега љубе.
Ако језике човечије и анђелске Говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звони и прапорац који звечи.
И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје, али је љубав највећа међу њима.
Вјера која кроз љубав дјелује.
Ди би познали претежнију од разума љубав Христову.
Бог ми је свједок да вас љубим љубављу Исуса Христа.
Сврх свега обуците се у љубав која је свеза савршенства.
Једном речју у љубави је сав закон. И над љубављу нема закона као што над Богом нема бога. Јер – Бог је љубав.
И тако царски закон Новог Завета Божјега превазилази морални закон Старог Завета као небо што превазилази земљу. Христос је свршетак закона, вели свети Павле апостол.