NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
NAUKA O ZAKONU (NOMOLOGIJA)[1]
 
1. O svim važnijim predmetima, o kojima posvednevno govore ljudski jezici, govori se i u Bibliji, izuzev jednog predmeta, a to je prirodni zakon. U Bibliji se ne spominje ta reč – prirodni zakon.
2. I ni o čem učeni sinovi čovečji u naše vreme ne govore toliko koliko o prirodnom zakonu, ili prirodnim zakonima, o prirodnom mnogozakonju, polinomiji. A baš o tome nema ni reči u Bibliji. Da li učeni sinovi čovečji ne znaju o čemu govore ili pak sveznajuća Knjiga Života ne zna ništa o tom predmetu o kome učeni sinovi čovečji najviše govore? Nije lako pretpostaviti ni jedno ni drugo.
3. Zaista, čovek našega vremena mora se začuditi što u osnovnoj i glavnoj knjizi roda čovečjeg, u knjizi od hiljadu stranica, u knjizi koja se štampa u blizu hiljadu jezika i narečja i rastura godišnje na desetine miliona ne dolazi reč „prirodni zakon“.
4. O prirodnom zakonu – upravo o prirodinom zakonu – govori naučnik sa katedre omladini, i omladina ga sluša čudeći se i prirodi i njenom zakonu, odnosno zakonima. A u Bibliji nema ni reči o prirodnom zakonu, ni u jednini niti u množini.
5. O prirodnom zakonu govori čak i hrišćanski propovednik sa propovedaonice u hramu, o prirodnom zakonu kao paralelnom sa moralnim zakonom; i narod ga sluša ne razumevajući kako to da postoje dva zakona, tako često u opreci jedan s drugim, a jedan zakonodavac? Međutim, u osnovnoj knjizi naše vere nema spomena o zakonu prirodnom, još manje (ako može biti manje) prirodinom.
6. Poznanje prirodnih zakona smatra se u naše vreme najvažnijim poznanjem. Radi poznanja tih zakona podižu se bezbrojne škole, univerziteti, akademije, laboratorije; troše se kule blaga, troše se snage ljudske, i vremena i leta. Kako dakle da se ti zakoni u Svetoj Knjizi, bogonadahnutoj, ne imenuju ni rečju, ni rečenicom, ni slovom, ni znakom?
7. Priroda i prirodni zakoni najzvučnije je geslo našeg vremena. Svako drugo geslo, koje jedno evropsko dete sluša od prvog razreda osnovne škole pa do svršetka univerziteta, malozvučnije je i slabije. Ima i drugih gesala, ali su ona kao onaj tanki glas što ga je prorok Ilija čuo na Horivu prema burnoj huci onoga gesla – prirodni zakoni! Da li proroci i sveci, koji Duhom Božjim sastaviše Bibliju, nisu dočuli tu reč „prirodni zakoni?“ Ili su je prečuli? Ili su zaboravili da ju napišu?
8. Prirodnjaci našeg vremena stavljaju pod naslov „prirodni zakoni“ i svoje znanje i svoje neznanje. Sve što znaju, bar što misle da znaju, oni stavljaju pod prirodne zakone; a i ono što ne znaju, pre nego doznadu, unapred pripisuju prirodnim zakonima. Pri takvom stanju stvari čovek se u nedoumici mora zapitati: da li su postojali ti isti prirodni zakoni u vremena drevna kad je naša Sveta Knjiga od preko hiljadu stranica sastavljana i pisana?
9. Svevlast prirodnih zakona nad duhovima i umovima belog čovečanstva u Evropi i Americi postala je danas apsolutna. Autokratija – gotovo da kažemo tiranija – prirodnih zakona nad ljudima u tom delu čovečanstva tako izgleda potpuna kao završen krug bez ijedne izlazne tačke. Da li su biblijski pisci imali istu prirodu pred sobom, kad ni jednom linijom nisu počeli opisivati onaj železni krug koji je danas sklopljen oko ljudi? Ili se možda onda još nisu javljali ni dejstvovali prirodni zakoni, pa su ljudi bili neosetljivi prema njima?
10. Čak i teolozi zapadni! Stojeći pod uplivom prirodnih nauka i uplašeni valjda od njihovog magistralnog kažiprsta, čak i teolozi zapadne hemisfere prihvatili su prirodne zakone kao nešto prirodno. Time su oni obremenili sebe znojnim trudom oko „izmirenja Biblije sa prirodnim naukama“. Da se ne bi onaj preteći kažiprst spustio na njih! U stvari oni nisu uspeli da izmire Bibliju i nauke o prirodnim zakonima, nego su uspeli samo da umire naučnike i da se s njima izmire u tome, da su prirodni zakoni van spora. Mi im možemo priznati, da su videli mnogo od onoga što ima u Bibliji, ali nažalost oni nisu videli ono što nema u Bibliji. U Bibliji nema reči niti „prirodin zakon“, niti „zakon prirode“.
11. Zaista je naporan zadatak dovesti u sklad jednu knjigu, u kojoj nema spomena o prirodnim zakonima, sa hrpama knjiga koje ni o čem drugom ne govore do o prirodnim zakonima. U Svetoj Knjizi Božjoj ne spominju se prirodni zakoni. Ne samo bibliofobi nego i mnogi bibliofili u naše vreme teško mogu napisati dve stranice, a da ne spomenu prirodni zakon ili prirodne zakone. A gle, na hiljade strana Svete Knjige nigde ni na jednom mestu ne spominje se prirodni zakon. Nije li ovo tajna velika? Zašto dakle Biblija ne spominje prirodni zakon?
 


 
NAPOMENE:

  1. Pri izradi ove knjige pisac ce poslužio na prvom mestu Svetim Pismom kao osnovnim izvorom za objašnjenje i rešavanje postavljenog pitanja o zakonu; potom verskim knjigama raznih naroda, kao što su: Koran (Sure citirane po engleskom prevodu), Zend Avesta, Knjiga Mrtvih, nekolike knjige iz Vendati (u prevodu Maksa Milera), Taothe-king, Konfučije (sve y engleskim prevodima), pa tragedije Eshila i Sofokla (u srpskom prevodu), potom više knjiga folklora raznih naroda.

    Od knjiga iz nauke i o nauci pisac je imao i ova dela pri ruci:
    A. Eddington: The nature of the physical world.
    Sir James Jeans: The mysterious universe.
    J. W. N. Sullivan: Limitations of science.
    Meyerson: De l’explication dans la science.
    Whitehead: Process and Reality.
    Dean Inge: God and the astronomers.
    Dr Alexis Carrel: Man the unknown.
    Dr Ivan Đaja: Tragom života i nauke.
    Dr Sima Marković: Princip kauzaliteta i moderna fizika.
    Dr Atanasije M. Popović: Moralni zakon, knj. I

    Od starijih dela:
    Fustel de Coulangee: Cite antique.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *