NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
MORALNI ZAKON UPRAVLJA SUDBAMA NARODA
 
1. Iako smo ranije govorili o moralnom zakonu u vezi sa sudbom naroda jevrejskog, vraćamo se ponovo na ovaj predmet radi podrobnijeg izloženja i jasnijeg poimanja. Od čega zavise istorijske sudbe naroda? Postoje li neki naročiti istorijski zakoni? Istoričari tvrde da postoje. Kakvi su to istorijski zakoni, ili zakoni istorije, koji upravljaju dramom života raznih naroda na zemlji?
2. Evropski istoričari našega vremena dele se u dve grupe, u one koji govore nejasno i u one koji govore jasno. Nećemo ovde uzimati u obzir one prve, zbog toga što govore nejasno. Ovi drugi pak, koji govore jasno, i koji su u ogromnoj većini, smatraju istorijske zakone prirodnim zakonima, tj. identifikuju istorijske zakone sa prirodnim zakonima, ili zakonima prirode. Sve izraze, koje upotrebljavaju fizičari i fizikobiolozi u pogledu neorganske prirode, ili nižeg organskog sveta, upotrebljavaju i oni u pogledu života, napredovanja ili opadanja, održavanja ili propasti pojedinih naroda.
3. Tako i oni govore o evoluciji naroda, o borbi za opstanak među narodima, o neodoljivom uticaju okoline i prilika, klima, mora, kakvoće zemljišta, moći utakmice i itd. isto onako, kako govore fizičari i fiziko-biolozi o evoluciji magli (nebula) vasionskih, o evoluciji živih organizama iz protoplazme, o borbi insekata i mikroba za opstanak, o klimatskim uticajima na raspodelu i život životinja na ovoj planeti, o utakmici itd.
4. Jednom rečju fizički zakoni su istovremeno i istorijski zakoni, po mišljenju množine jučošnjih i današnjih istoričara. I ovo je jedna od ubitačnih i fatalnih zabluda zapadnog čovečanstva. Zbog te zablude zapadno čovečanstvo živi u strašnim grčevima, u neprestanom strahu i bespokojstvu, u nervozi i nezadovoljstvu, u borbama, buntovima, i prevratima, i ratovima. To dolazi otuda što moralni zakon, prezren i zaboravljen,traži svoje pravo i dužno poštovanje. Jer kao što je priznanje jednoga živoga Boga pravo bogopoklonjenje, dok je klanjanje idolima idolopoklonstvo, isto tako priznanje i poštovanje jednog moralnoga zakona Božjeg jeste ispovedanje istine, dok je držanje i poštovanje fizičkih ili istorijskih zakona ravno idolopoklonstvu.
5. Rasklopimo Knjigu Božju i čitajmo sudbe naroda. Najiscrpnije opisana je sudba naroda jevrejskog. Od 70 duša, što praotac Jakov beše doveo u Misir, vremenom se razmnoži veliki narod. Taj narod grcaše u ropstvu misirskom 430 godina. Bog ga izvede iz ropstva i dade mu Zakon u pustinji. Od tada pa za nekoliko hiljada godina sudba Jevreja visila je o tome Zakonu. Ni jedan udes narodni, nijedan događaj državni, nijedna promena na bolje ili na gore, nijedna pobeda, nijedan poraz, nijedan korak napred, nijedan korak nazad, isto kao nijedna kiša niti ijedna žetva – rečju: ništa se nije desilo što nije izmereno i objašnjeno moralnim zakonom Božjim.
6. Ovako Psalmist rezimira zlu sudbu svoga naroda: „Zaboraviše Boga spasitelja svoga, koji je učinio velika djela u Misiru.
„Stadoše služiti idolima,
„Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima,
„Prolivaše krv pravu, krv sinova svojih i kćeri svojih.
„I planu gnev Gospodnji,
„I predade ih u ruke neznabožačke,
„Mnogo ih puta izbavljao, ali ga oni srdiše namjerama svojim, i biše poništeni za bezakonja svoja“.
Psalam 106, 21.
7. Toliko Psalmist, do svoga vremena. No tragičan kraj Jevrejstva dogodio se onako kako je još Mojsej s čudnom jasnoćom prorekao govoreći: I rasijaće te Gospod po svijem narodima s jednog kraja zemlje do drugog… Ali u onim narodima nećeš odahnuti niti će se stopalo noge tvoje odmoriti, nego će ti Gospod dati srce plašljivo… i plašićeš se danju i noću i nećeš biti miran životom tvojim. – Ovo više liči na fotografiju Jevrejstva nego na proročanstvo. I mi smo danas svi svedoci ispunjenja ovoga proročanstva, koje je Spasitelj ponovio govoreći Jevrejima: I ostaće vam kuća vaša pusta.
8. Zašto propade Misir? I zašto se istrebiše stari Misirci, da ih danas nema, (izuzev 1.000.000 Kopta, koji sebe smatraju potomcima starih Misiraca. No i oni ne bi ostali da nisu bili kršteni) nego se Arapi iz pustinje naseliše u nj? Zbog odvratnog mnogoboštva svoga. Zbog mnoštva svojih idola, opsenara, vračara i gatara. Zbog oholosti svoje i odebljalosti bogataškoj. Zbog toga što reče: Mora je rijeka (Nil), ja sam je načinio (Jezek, 29, 9).
9. Zašto propade stari Vavilon? Zato, kako veli prorok Jezekilj, zato što se uzdigao nad narode i gazio narode, ili shodno proroku Jeremiji zato što je zaratio s Gospodom i što se suprot Gospodu uznosio. I još zbog laži njegovih, i lažnih idola njegovih.Zato će ondje nastavati zvijeri i buljine (Jerem. 50). A Isaija veli: I Vavilon, ures carstvima i dika slavi Haldejskoj, biće kao Sodom i Gomor kad ih Bog zatre (Isa 14). Sve se ovo zbilo, kako je prorečeno. Idolopoklonstvo i nevaljalstvo ljudi prouzrokovali su pad u prah jednog moćnog naroda i jedne visoke i bogate kulture.
10. Propast Tira. Grad trgovački, bogat i luksuzan. Poneo se bogatstvom svojim pa se narugao onima koji se drže Boga. Zato propade bez traga i povratka. Nasuo si blaga u riznice svoje, govori prorok, te se ponese srce tvoje blagom tvojim. Od mnoštva trgovine svoje napunio si se nasilja i griješio si… Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom. Od mnoštva bezakonja svojega i od nepravde u trgovini oskvrnio si svetinju svoju. Zbog toga, govori Gospod kroz proroka – izvešću oganj ispred tebe koji će te proždrijeti, i obratiću te u pepeo… i neće te biti do vijeka (Jezek. 28).
11. Slična sudba, i zbog sličnih greha, postigla je i Sidon, i Moav, i Gazu, i Askalon, i Asir.
12. Ponekad zbog dobrote i poštenja jednog vladara Bog obdaruje ceo narod mirom, zdravljem, obiljem i napretkom. Primer: Samuil, Solomon, Jezekija, Josija i dr. Ponekad opet zbog grehova jednoga vladara sav narod strada, gladuje ili pada u ropstvo. Primeri: većina vladara Izrailjevih. Neznabožački vladari neznabožačkih naroda. Strašan je slučaj sa narodom Haldejskim i carem Valtazarom. Ovaj car upotrebi osvećene sasude i sudove iz hrama jerusalimskoga na jednoj gozbi, te pijaše vino iz njih sa gostima svojim i nazdravljaše idolima. I proreče mu prorok Danilo blisku propast. Iste noći bi ubijen car Valtazar, a persijski car Darije preuze vlast.
13. Misir je na jugu, Asir i Vavilon na severu. Misir se graničio morem, Asir i Vavilon nisu se graničili morem. Tir i Sidon bili su trgovački i primorski gradovi. Izrailj se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Moav je živeo s onu stranu Jordana, ukraj Mrtvog mora, u zemlji suhotnoj. Jedni su od ovih naroda bili brojem i snagom veliki, drugi maleni. Pa ipak sve ih je postigla ista sudba. Po prirodnom zakonu, ili po takozvanom istorijskom zakonu, bilo bi sasvim isključeno da tako raznoliki narodi i plemena i pod tako različitim okolnostima dožive istu sudbu.
14. Niti se može ma kakvim drugim zakonom sem moralnim objasniti sudba ovih naroda, plemena i gradova. Jer i nema nikakvog drugog zakona osim moralnog koji bi bio svevlasni i odlučujući faktor u sudbi svih naroda na zemlji. Sva priroda i sva istorija ljudskog roda stoji u zavisnosti od jednog jedinog zakona, od zakona moralnog.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *