НОМОЛОГИЈА

НОМОЛОГИЈА
 
ДУХ И ОРУЂА ДУХА
 
1. Путник: Заиста, кад те слушам, предамном се показује овај свет у новом изгледу као кад би преврнуо једну хаљину.
2. Путовођ: То ме радује. Само знај да не преврћем ја хаљину природе и историје с лица на наличје него с наличја на лице. Сви они који говоре о природним законима, гледају и читају природу с њеног наличја. Дошло је време, да се природа почне опет, као и некада, гледати и читати с лица. А ко гледа и чита природу с лица, тај види јасно, и чита разговетно, без муцања и бркања, у светлости моралног закона Божјег, тј. јединог постојећег закона у васиони.
3. Путник: Ти мислиш, дакле, да мир и здравље и обиље и киша и суша и болест и рат зависе од моралног закона, а не од природног?
4. Путовођ: Да, и рађање и умирање деце, и земљотреси и оркани, и поплаве и ветрови, и огањ и вулкан, и слога и неслога у кући и у држави, и множења и гибељ домаће стоке, и напади зверова, змија, црви, гусеница и микроба на човека и његову имовину, и губици и добици, и сви пореци и безпореци у природи и у историји, и све сумње и бунтови и револуције и крвопролића међу људима и народима.
5. Путник: Нисмо ли ми сви у овом поколењу учили у школи, да све то долази од природе и по природи и њеним законима?
6. Путовођ: Јесмо, на жалост. Но зар садашња школа у Европи није слепац што слепце ствара, утолико уколико говори о измишљеним природним законима, а не о стварном моралном закону? То сведоче дела европских народа како у такозваном миру тако и у рату. Ослободити се мрака садашње школе у Европи јесте највећи подвиг од свих подвига, које могу чинити прави људи за спасење своје душе, за спасење свога народа. И сада ћу ја теби поставити ово питање: Ко је теби сашио те хаљине што носиш на себи?
7. Путник: Природно, кројач.
8. Путовођ: А зашто не кажеш: игла, него кројач? А ко ти је сковао мотику?
9. Путник: Природно, ковач.
10. Путовођ: А зашто не кажеш: чекић, него ковач? А ко ти струже дрва код куће?
11. Путник: Природно, човек, ја или слуга.
12. Путовођ: А зашто не кажеш: тестера, него човек? А ко ти залива цвеће у градини?
13. Путник: Залива моја сестра.
14. Путовођ: А зашто не кажеш: канта, него сестра? А ко ти пече хлеб?
15. Путник: Природно, пекар.
16. Путовођ: А зашто не кажеш: огањ, него пекар? А ко те лечи у болести?
17. Путник: Природно, лекар.
18. Путовођ: А зашто не кажеш: прашкови и течности, него лекар? А ко ти чува државу?
19. Путник: Војска.
20. Путовођ: А што не кажеш: пушке и топови, него војска? А ко ти свира на весељу?
21. Путник: Природно, свирачи.
22. Путовођ: А зашто не кажеш: свирала него свирачи? И зашто говориш: природно? Природно би било оно што је близоруко, те би природан одговор био: свирала, а не свирачи, и пушка, а не војник, и игла, а не кројач, и чекић, а не ковач и тако даље. Да ли схваташ што хоћу да кажем?
23. Путник: Наслућујем. Но боље реци и јасно и разговетно.
24. Путовођ: Јасно је, да је делатељ једно, а друго је оруђе. На пример: кројач је делатељ, а игла је оруђе. Ковач је делатељ, а чекић је оруђе. Тестераш је делатељ, а тестера је оруђе. Да ли се твој разум саглашава с овим?
25. Путник: Не само разум него и посведневно искуство.
26. Путовођ: Добро дакле. Тако је на свој начин Бог делатељ, а природа оруђе Божје. Да ли се с овим саглашаваш?
27. Путник: Изгледа ми да је то јасно. Само је разлика у томе, што је тамо видљив и делатељ и оруђе, док је Бог невидљив, а природа је видљива.
28. Путовођ: Није увек ни делатељ видљив. На пример: зар ти је видљиво оно лице које ти говори на телефону или пева на радију? А и природа је далеко од тога да је сва видљива за наше очи. Зар су видљиви на пример: ваздух, и етар, и разни светлосни зраци, и електрични таласи?
29. Путник: Заиста, нису. Сад ми је јасније, да је Бог делатељ, а природа оруђе Божје.
30. Путовођ: Да би ти било јасније, да је дух делатељ, а остало све оруђе, ставићу ти још неколико питања. Кад те твој сусед гледа, како ћеш ти казати, ко те гледа? Човек или очи?
31. Путник: Наравно, човек.
32. Путовођ: А кад шеташ с пријатељем, па ти он нешто говори, како ћеш рећи, ко ти говори: човек или језик?
33. Путник: Наравно, рећи ћу: човек.
34. Путовођ: А кад видиш некога где иде путем, како ћеш рећи, ко то иде: неки човек или неке ноге?
35. Путник: Наравно, човек.
36. Путовођ: А кад те неко издалека поздравља руком, како ћеш казати, ко те поздравља: човек или рука?
37. Путник: Наравно, човек.
38. Путовођ: То значи, да те човек гледа кроз очи, човек ти говори помоћу језика, човек се креће помоћу ногу, човек те поздравља помоћу руке. А то опет значи, да су сви органи тела оруђа човечјег духа који је у телу. А то опет значи, да се невидљиви дух човечји служи телом као својим оруђем, Слично је и с Богом и природом. Бог је дух, који се служи васцелом природом, као својим оруђем. Је ли ти сад јасно?
39. Путник: Да, јасно ми је. Но реци ми, како се Бог служи природом?
40. Путовођ: Онако како сам ти до сад изложио. По својој светој вољи, или по своме светоме завету који је дао, или по свом моралном закону који је објавио људима. Према владању људи влада и Он природом и природним стихијама. Кад се људи владају строго по моралном закону Божјем, Бог управља сву природу и све стихије природе у корист и на радост људи; ако ли се пак људи владају насупрот моралном закону Божјем, Бог управља природу и стихије природне на муку и жалост људи, да би их поправио.
41. Путник: Могу ти рећи, да сам сад добио путоказ, како да гледам природу с лица, а не с наличја, како сам то раније чинио кад сам био роб теорија о природним законима. Но још бих молио, да ми кажеш штогод о историјским и социјалним законима, о којима научници наших дана тако много говоре и пишу.