NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
DUH I ORUĐA DUHA
 
1. Putnik: Zaista, kad te slušam, predamnom se pokazuje ovaj svet u novom izgledu kao kad bi prevrnuo jednu haljinu.
2. Putovođ: To me raduje. Samo znaj da ne prevrćem ja haljinu prirode i istorije s lica na naličje nego s naličja na lice. Svi oni koji govore o prirodnim zakonima, gledaju i čitaju prirodu s njenog naličja. Došlo je vreme, da se priroda počne opet, kao i nekada, gledati i čitati s lica. A ko gleda i čita prirodu s lica, taj vidi jasno, i čita razgovetno, bez mucanja i brkanja, u svetlosti moralnog zakona Božjeg, tj. jedinog postojećeg zakona u vasioni.
3. Putnik: Ti misliš, dakle, da mir i zdravlje i obilje i kiša i suša i bolest i rat zavise od moralnog zakona, a ne od prirodnog?
4. Putovođ: Da, i rađanje i umiranje dece, i zemljotresi i orkani, i poplave i vetrovi, i oganj i vulkan, i sloga i nesloga u kući i u državi, i množenja i gibelj domaće stoke, i napadi zverova, zmija, crvi, gusenica i mikroba na čoveka i njegovu imovinu, i gubici i dobici, i svi poreci i bezporeci u prirodi i u istoriji, i sve sumnje i buntovi i revolucije i krvoprolića među ljudima i narodima.
5. Putnik: Nismo li mi svi u ovom pokolenju učili u školi, da sve to dolazi od prirode i po prirodi i njenim zakonima?
6. Putovođ: Jesmo, na žalost. No zar sadašnja škola u Evropi nije slepac što slepce stvara, utoliko ukoliko govori o izmišljenim prirodnim zakonima, a ne o stvarnom moralnom zakonu? To svedoče dela evropskih naroda kako u takozvanom miru tako i u ratu. Osloboditi se mraka sadašnje škole u Evropi jeste najveći podvig od svih podviga, koje mogu činiti pravi ljudi za spasenje svoje duše, za spasenje svoga naroda. I sada ću ja tebi postaviti ovo pitanje: Ko je tebi sašio te haljine što nosiš na sebi?
7. Putnik: Prirodno, krojač.
8. Putovođ: A zašto ne kažeš: igla, nego krojač? A ko ti je skovao motiku?
9. Putnik: Prirodno, kovač.
10. Putovođ: A zašto ne kažeš: čekić, nego kovač? A ko ti struže drva kod kuće?
11. Putnik: Prirodno, čovek, ja ili sluga.
12. Putovođ: A zašto ne kažeš: testera, nego čovek? A ko ti zaliva cveće u gradini?
13. Putnik: Zaliva moja sestra.
14. Putovođ: A zašto ne kažeš: kanta, nego sestra? A ko ti peče hleb?
15. Putnik: Prirodno, pekar.
16. Putovođ: A zašto ne kažeš: oganj, nego pekar? A ko te leči u bolesti?
17. Putnik: Prirodno, lekar.
18. Putovođ: A zašto ne kažeš: praškovi i tečnosti, nego lekar? A ko ti čuva državu?
19. Putnik: Vojska.
20. Putovođ: A što ne kažeš: puške i topovi, nego vojska? A ko ti svira na veselju?
21. Putnik: Prirodno, svirači.
22. Putovođ: A zašto ne kažeš: svirala nego svirači? I zašto govoriš: prirodno? Prirodno bi bilo ono što je blizoruko, te bi prirodan odgovor bio: svirala, a ne svirači, i puška, a ne vojnik, i igla, a ne krojač, i čekić, a ne kovač i tako dalje. Da li shvataš što hoću da kažem?
23. Putnik: Naslućujem. No bolje reci i jasno i razgovetno.
24. Putovođ: Jasno je, da je delatelj jedno, a drugo je oruđe. Na primer: krojač je delatelj, a igla je oruđe. Kovač je delatelj, a čekić je oruđe. Testeraš je delatelj, a testera je oruđe. Da li se tvoj razum saglašava s ovim?
25. Putnik: Ne samo razum nego i posvednevno iskustvo.
26. Putovođ: Dobro dakle. Tako je na svoj način Bog delatelj, a priroda oruđe Božje. Da li se s ovim saglašavaš?
27. Putnik: Izgleda mi da je to jasno. Samo je razlika u tome, što je tamo vidljiv i delatelj i oruđe, dok je Bog nevidljiv, a priroda je vidljiva.
28. Putovođ: Nije uvek ni delatelj vidljiv. Na primer: zar ti je vidljivo ono lice koje ti govori na telefonu ili peva na radiju? A i priroda je daleko od toga da je sva vidljiva za naše oči. Zar su vidljivi na primer: vazduh, i etar, i razni svetlosni zraci, i električni talasi?
29. Putnik: Zaista, nisu. Sad mi je jasnije, da je Bog delatelj, a priroda oruđe Božje.
30. Putovođ: Da bi ti bilo jasnije, da je duh delatelj, a ostalo sve oruđe, staviću ti još nekoliko pitanja. Kad te tvoj sused gleda, kako ćeš ti kazati, ko te gleda? Čovek ili oči?
31. Putnik: Naravno, čovek.
32. Putovođ: A kad šetaš s prijateljem, pa ti on nešto govori, kako ćeš reći, ko ti govori: čovek ili jezik?
33. Putnik: Naravno, reći ću: čovek.
34. Putovođ: A kad vidiš nekoga gde ide putem, kako ćeš reći, ko to ide: neki čovek ili neke noge?
35. Putnik: Naravno, čovek.
36. Putovođ: A kad te neko izdaleka pozdravlja rukom, kako ćeš kazati, ko te pozdravlja: čovek ili ruka?
37. Putnik: Naravno, čovek.
38. Putovođ: To znači, da te čovek gleda kroz oči, čovek ti govori pomoću jezika, čovek se kreće pomoću nogu, čovek te pozdravlja pomoću ruke. A to opet znači, da su svi organi tela oruđa čovečjeg duha koji je u telu. A to opet znači, da se nevidljivi duh čovečji služi telom kao svojim oruđem, Slično je i s Bogom i prirodom. Bog je duh, koji se služi vascelom prirodom, kao svojim oruđem. Je li ti sad jasno?
39. Putnik: Da, jasno mi je. No reci mi, kako se Bog služi prirodom?
40. Putovođ: Onako kako sam ti do sad izložio. Po svojoj svetoj volji, ili po svome svetome zavetu koji je dao, ili po svom moralnom zakonu koji je objavio ljudima. Prema vladanju ljudi vlada i On prirodom i prirodnim stihijama. Kad se ljudi vladaju strogo po moralnom zakonu Božjem, Bog upravlja svu prirodu i sve stihije prirode u korist i na radost ljudi; ako li se pak ljudi vladaju nasuprot moralnom zakonu Božjem, Bog upravlja prirodu i stihije prirodne na muku i žalost ljudi, da bi ih popravio.
41. Putnik: Mogu ti reći, da sam sad dobio putokaz, kako da gledam prirodu s lica, a ne s naličja, kako sam to ranije činio kad sam bio rob teorija o prirodnim zakonima. No još bih molio, da mi kažeš štogod o istorijskim i socijalnim zakonima, o kojima naučnici naših dana tako mnogo govore i pišu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *