НОМОЛОГИЈА

НОМОЛОГИЈА
 
НЕУМИТНОСТ МОРАЛНОГ ЗАКОНА У СУДБИ ЉУДИ И НАРОДА
 
1. Не уби. Не чини прељубу. Погази цар Давид ове две заповести Божје, шесту и седму, и због тога се одиграше ужасни догађаји у дому његовом. Најпре му умре једно дете, за чији живот узалуд се он мољаше увређеном Богу. Један син облежа му ћерку, сестру своју. Други му син уби брата свога. Опет Авесалом, најмилији му син, диже буну против оца свога и би рат између оца и сина, докле син не погибе. Многи доглавници издадоше Давида. Многе беде претрпе Давид и многе покајничке сузе изли, док му Бог не опрости грехе и не дарова му поново милост и славу.
2. Скромност Бог награђује. Наследник Давидов, цар Соломон, искаше од Бога само мудрост, да би могао мудро управљати народом. А Бог му се јави и рече, да ће му дати што је искао и много више. А сврх тога дајем ти и што ниси искао, и благо и славу, да таквога неће бити међу царевима свога вијека Твојега. И заиста тако и би. Дуго владаше Соломон у миру и обиљу. И би мудар и богат и славан мимо све владаре његовог времена.
3. Грех идолопоклонства, тј. гажење друге заповести Декалога, није хтео Бог опростити ни свом љубимцу цару Соломону. Под старост љуто згреши Соломон Господу Богу што се поведе за својим незнабожним женама, те по њиховој жељи постави на висинама идоле Хемоса и Молоха и Астарту и Мелхома. И његове жене приношаху пред тим гадовима кадове и жртве. Због тога дође казна Божја, и то чудна казна, која се оствари на Ровоаму сину Соломонову. Царство се раздели, и то неједнако: само два племена осташе под Ровоамом, а остала сва племена Израиљева одоше под власт Јеровоама бившег слуге Соломонова. Тако поцепан народ оста кроз хиљаду година, у завади и мржњи и међусобним ратовима, до пропасти и једног и другог царства.
4. Због убиства – самоубиство. Неки Зимрија беше слуга код цара Иле у Израиљу. Па устаде тај Зимрија против господара свога и уби га у двору његовом. По том себе прогласи за цара. Али народ не би задовољан, те прогласише војводу Амрију за цара. Кад то чу Зимрија, он запали над собом двор царски, те погибе, за гријехе своје којима је гријешио пред Господом.
5. Због отпада од Бога – суша и глад. Цар Ахав и жена му Језавеља беху отпали од правога Бога, и гоњаху немилосрдно све оне који се држаху правога Бога. Због тога измоли пророк Илија те не би кише у Самарији три године и шест месеци. И пострада много народ и стока од суше и глади. Све због страшних греха старешине народа, цара Ахава. Испунила се дакле претња Господња: Учинићу да небо над вама буде као Гвожђе, а земља као бакар, и земља ваша неће рађати рода својега.
6. Због тражења лека од ђавола – смрт. Цар Охозија паде с горњег боја куће и разболе се. Па у болести посла посланике у Акарон да питају Велзевула, лажног бога Акаронског, да ли ће оздравити. А пророк Илија срете посланике и рече им: еда ли нема Бога у Израиљу кад идете Велзевулу у Акарон? И поручи Илија цару: нећеш се дићи с постеље на коју си легао него ћеш умријети. Тако се и догоди. Хроничар каже: И умрије по ријечи Господњој коју рече Илија.
7. Праведнику Бог помаже. Цар Језекија чињаше што је право пред Господом. Он обори идолске жртвенике по свој земљи. Зато се каже у Писму: и Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше. Па кад цар асирски Сенахерим са силном војском удари на Јерусалим, учини Бог те сва та војска изгибе за једну ноћ, а цара Сенахерима исекоше на комаде синови његови. А када се Језекија разболи, он се заплака у молитви Богу и још умоли пророка Исаију да се он помоли за његово здравље. И оздрави цар, и царова још петнаест година у Јерусалиму. Сличан у праведности и богопоштовању био је и Цар Јосија. И Господ беше с њим.
8. Мржња и завист. Немој мрзети на брата својега у срцу својему, заповедио је Бог. Не завиди, речено је у Светоме Писму (Пс. 37, 1). Завист је трулеж у костима (Приче, 14, 13). Цар Саул позавиде Давиду и омрзе га због веће популарности његове. Због те мржње дође на Саула хронично лудило, и нападаше га зли дух, те покушаваше да убије Давида. Ову ненормалност Саулову покушавали би природњаци наших дана да објасне неким природним законом. Узалудан труд. Никаквим природним законом не могу они да објасне лудило код људи. А кад би разумели, да лудило долази од греха према моралном закону Божјем, онда би им биле појмљиве речи: нападаше га зли дух. Појмили би и старе француске називе за умоболне: “поседнути” или “демонијаци”.
9. Спиритизам. Заповедио је Бог: Не обраћајте се врачарима и гатарима. Ко то учини, вели Господ, истријебићу га из народа. И још, на другом месту: нека се не нађе у тебе ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни онај који пита мртве. Ову заповест Божју погазио беше цар Саул, те због тога изгуби главу. Иако он у почетку владавине беше истребио гатаре и врачаре и спиритисте сваке врсте у својој земљи, доцније кад беше одступио од Бога он оде једној врачари и потражи да му изазове једног духа и упита га за савет. И дух Самуилов јави се Саулу и јаросно му прорече да ће сутра погинути. И заиста сутрадан у бици са Филистејима погибе цар Саул. Погибе не слепим случајем нити због невештине у рату нити пак због надмоћи непријатељске него због свог сопственог греха. Његова смрт не објашњава се природним законом него моралним.
10. Због многих греха – пропаст двеју држава. Због зла које беше као коров у народу и у дворовима царским, спусти се мач Господњи на обе државе народа Јаковљева, те обе пропадоше. Цар асирски Салманасар удари на Самарију, ухвати цара Израиљева Осију и баци га у тамницу, а он покори земљу и стави је под своју власт. Још нареди, те Израиљци бише пресељени у Асирију, а Самарију насели Асирцима. На Јерусалим пак удари цар вавилонски Навуходоносор, узе га, попали и разори, заједно са храмом Соломоновим, царским домовима и градским зидовима. Ухвати последњег цара Јудина Седекију, па на његове очи ослепи му синове, потом ископа очи и њему па везана у двоје синџире одведе у Вавилон. Тако одведе као робље у Вавилон и сав народ, изузев само сиромахе који ће земљу обделавати.
11. Тако пропаде држава и слобода народа, кога Бог беше извео из ропства мисирског и коме беше открио вољу своју и поверио закон свој. Пропаде – да се никад више не поврати у својој старој снази и величини. Јер не послушаше и не вјероваше Господу Богу својему, и одбацише уредбе његове и завјет његов, који учини с оцима њиховим, и свједочанства његова, и ходише за ништавилом и посташе ништавни. И оставише све заповијести Господа Бога својега… Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе. Хиљадугодишњем стрпљењу Божјем беше дошао крај, а с тиме крај и хиљадугодишњем царству Израиљеву. И све се то догоди не по неком закону природном, него по светом и неумитном моралном закону Господа Бога.