НОМОЛОГИЈА

НОМОЛОГИЈА
 
ЗАКОН У ПРИМЕНИ
 
1. Под призмом моралног закона Божјег описују нам богонадахнути пророци и хроничари судбу народа Израиљева од почетка до краја. Догађаји се ређају као живе слике на платну, и на свима тим догађајима, радосним или болним. јасно се обележава неумитно дејство закона моралног. Није историја тога народа случајно и бесциљно “утрпана” у Свету Књигу Божју, као што мисле многи западни теолози и критичари, него целисходно, по највишем промислу, да би се на историјској судби једнога народа илустровало дејство моралног закона Божјег, ради поуке свима народима.
2. Ево примера. Крађа, Осма заповест закона Божјег гласи: Не укради. Када Исус Навин освајаше земљу Хананску, украде један војник неке ствари, и због те крађе цела војска претрпе велике поразе. Ахав, син Хармијин из колена Јудина украде један непријатељски плашт и једну количину сребра и шипку злата, и све то закопа под земљу. После тога посла Исус Навин око 3000 људи да освоје град Гај. Па иако у Гају беше мало оружаних људи, они одбише војску Израиљеву, па је појурише изван града, сустигоше и све посекоше.
3. Грех их је посекао, а не мала чета непријатељска. Тако је Бог и објаснио војсковођи Навину говорећи: Згријешио је Израиљ, и преступио је савјет мој, јер узеше од проклетих ствари, и украдоше и затајише. По свима природним законима и војничким рачунима 3000 Израиљаца требало је да лако освоје град Гај. Али пошто не постоји никакав природни закон, то је јасно, да је повреда моралног закона, јединог постојећег закона, резултирала у погибији једне јаче војске и у губитку битке.
4. Идолопоклонство. По смрти Исуса Навина, наста нови нараштај у Израиљу који се не сећаше Божјих доброчинстава, те синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и служише Валима, тј. лажним незнабожачким божанствима, и оставише Господа Бога отаца својих. Због тога их Господ Бог предаде у руке непријатељима њиховим, који их потираху и угњетаваху.
5. И то не једанпут. Сав други период владавине Судија над Израиљем испуњен је са три главна догађаја, који су се непрестано и наизменично понављали. Та три догађаја јесу: отпад Израиља од Бога, казна Божја у виду робовања под туђинцима и кајање народа са вапијењем к Богу за избављење; па опет отпад, па казна, па кајање са вапијањем; па опет и опет то исто.
6. Човек се мора дивити Божјем стрпљењу и милости и чудити лукавој и колебљивој души народа Израиљева. Чим би Бог избавио тај народ и даровао му слободу, народ би одмах почео прљати слободу отпадом од Бога истинитога и клањањем хананејским идолима: Валу, Астароти, Вериту, и фантастичним божанствима сирским и сидонским и моавским и филистејским. Томе би неизоставно следовало робовање. А чим би се народ почео патити, завапио би к Богу правоме за помоћ. Тек што би покајани Израиљ завапио к Богу, Бог би подизао избранога човека, судију, и кроз њега одгонио непријатеља и ослобођавао земљу свога народа. И кад им Господ подизаше судије, бијаше Господ са сваким судијом и избављаше их од непријатеља њихових.
7. Прељуба. Претпоследњи судија у Израиљу беше старац по имену Илије. Његови синови, Офније и Финес, чињаху прељубу са женама које долажаху светињи Ковчега Завета ради молитве и приношења жртве. Својим развратом отпађиваху ови зли синови народ Господњи од светиње. И дође човек видовит, који изобличи зле синове пред њиховим старим оцем, и рече проричући: У један дан погинуће обојица, И то се ускоро догоди. Још му прорече, да ће и њега снаћи зло и све потомство његово: Неће бити старца у дому твојем до вијека. Сав подмладак дома твојега умираће у најбољим годинама.
8. Тако и преко детета Самуила, доцнијег судије, откри Бог намеру да казни Илијине синове, сав дом Илијин па и самога Илија, који је знао за неваљалство својих синова па им није забранио. Одмах по том изврши се реч Господња. Филистејци ударише на Израиљ, отеше Ковчег Завета, Офније и Финес погибоше. Чувши за то старац Илије паде, сломи врат и умрије.