НОМОЛОГИЈА

НОМОЛОГИЈА
 
ЗАВИСНОСТ ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ ОД МОРАЛНОГ ЗАКОНА
 
1. Судба и срећа људска зависна је од моралног закона односно од извршења или неизвршења моралног закона Божјег. Исто тако и сва природа са својим стихијама. Уста Господња изрекла су то овим речима:
2. Ако будете живели по мојим уредбама и заповијести моје држали и извршавали, даваћу вам дажд на вријеме, и земља ће рађати плод свој… Живјећете без страха у земљи својој. Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати и неће бити никога да вас плаши. Учинићу те ће нестати зле звијери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље. Него ћете тјерати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача. Вас ће петорица тјерати стотину, а вас стотина десет тисућа, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.
3. И обратићу се к вама, и учинићу да растете, и умножићу вас… И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново… И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.
4. То су позитивна обећања Божја у случају извршења закона Божјег од стране народа.А ово су горке санкције (јер се није с Богом шалити) које изрекоше уста Господња: Ако ли ме не узаслушате и не извршите све ове заповјести ја ћу вам учинити ово: пустићу на вас страх, суху болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвијелити.
5. Залуду ћете сијати сјеме своје, јер ће га јести непријатељи ваши. И окренућу лице своје на супрот вама, и сјећи ће вас непријатељи ваши и који мрзе на вас биће вам господари, и бјежаћете кад вас нико не тјера….
6. Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за гријехе ваше. Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља као бакар, Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својега, и дрвета по земљи неће рађати рода својега.
7. Ако ми узидете на супрот и не хтједнете ме слушати, додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим. Пустићу на вас звијери пољске које ће вам дјецу изјести и стоку потрти. Пустићу на вас мач који ће осветити мој завјет. А кад се слегнете у градове своје, тада ћу пустити међу вас помор. А кад вам сломим потпору у хљебу, десет ће жена пећи хљеб ваш у једној пећи, и даваће вам хљеб ваш на мјеру.
8. Ако ме ни тада не станете слушати него ми узидете на супрот, и ја ћу вама с гневом ићи на супрот, и седам пута караћу вас већма за гријехе ваше. И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.
Овако стоји написано у III књизи Мојсејевој глава 26, и поновљено у V књизи Мојсејевој глава 28.
9. Јасно је из наведенога да Бог управља светом по моралном закону, а не по физичком.
Да изложимо прегледно каква блага долазе људима од извршења и каква зла од неизвршења моралног закона:
10. Шта следује из овога? Једно и само једно: да киша пада у време или суша бије земљу по Божјој вољи и Божјем попуштању, а сходно моралном или неморалном владању људи; исто тако, да народ цвета у здрављу или страда од помора и болештина; исто тако, да људи живе у слободи или падају под власт туђинца; исто тако, да народ у рату лако побеђује непријатеље своје или бива побеђен и поробљен; исто тако, да народ и стока живе у безбедности од зверова, змија и инсеката или да страдају од њих; исто тако да људи живе у обиљу хране или да гину од глади – све по Божјој свесној и интелигентној вољи и попуштању, а сходно моралном или неморалном владању људи. У свему томе нема ни трунке нити наговештаја каквог природног закона. Морални закон Божји једини је закон, по коме Господ Створитељ и Сведржитељ управља васионом, природним стихијама и судбама људи и народа.
I
Када се људи покоравају моралном закону Божијем и извршавају га – имају дажд у време; род у пољу; у њиви и винограду; имају хлеба до ситости; живе без страха у својој земљи; имају мир и никога се не плаше; побеђују непријатеље, расту у здрављу и множе се; осећају Бога у средини својој.
 
II
Када се људи не покоравају закону Божијем и не извршавају га – живе у страху; трпе од разних болести; храну им други отимају; падају у ропство; пате од суше; земља не рађа род свој нити воће рађа; зверови се множе и ударају на људе и стоку; бивају убијани мачем нападача; гину од помора; пропадају од глади; и као врхунац зла, једу децу своју.