Питање:
Помаже Бог! Пратим, читам доста литературе, разговарала сам и са својим свештеником о проблему који ме заокупља.
Већ годинама вредно радим и припремам се на пут у иностранство, где бих се стручно усавршила, а можда и остала да живим.
Знајући за ту моју јаку жељу, неке моје рођаке – или једна од њих – испричала је мојем супругу – сматрајући да ће га обрадовати – да је неки њен пријатељ био у “светилишту” – (не знам на шта је мислила) да ми затвори све путеве.
Не верујем у то, али као за инат, баш све иде наопако. Невероватно, али ништа ми не иде од руке, чак и најједноставније ствари, баш као да ме је скроз неко “затворио”. Борим се својом вером и молитвом, али страх је реалан и постоји. Помозите ми. Најлепше хвала.
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Нама нико не може одузети ни способност ни знање. Може нас само збуњивати и страшити, као што на пример, ђак који зна лекцију а има трему, неће бити у стању да исприча то своје знање – не зато што га нема – већ зато што има страх. Страх који угушује и саплиће.
Чега се ми обично плашимо? Изгледа да се у много случајева плашимо нечег што не знамо поуздано ни да ли постоји, што не видимо јасно, што не можемо описати и разумети.
А сви знамо да би нас наши непријатељи, да могу, много ефикасније сатерали у ћошак. Чињеница да они то не могу, јер им Господ не допушта, говори да њима не остаје ништа друго него да нас плаше и збуњују.
Одбаци сваки страх, помоли се Господу Богу и затражи да те Он упути и поучи шта је најбоље за тебе, да ли да идеш у иностранство, или да останеш ту и уредиш свој живот најбоље што можеш? А за остало, што ми не можемо, Господ ће се побринути. Јер је Он сам тако обећао.
Поздравља те, О. Срба
