NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
O ČASOPISU „RUSKI DOM“
(povodom 5 godina izlaženja)
 
Meni se časopis „Ruski dom“ dopada zbog svoje informativnosti (iako bi ponekad bila potrebna veća proverenost istorijskih fakata) i time što se ne povlači pred problemima. Predivan istorijski kalendar koji propoveda o ruskim svetiteljima, pesnicima, umetnicima, herojima. Prijatno je i to što je časopis bogato ilustrovan, upečatljiv; a najglavnije je to što „Ruski dom“ u naše vreme pomaže pravoslavnom čoveku da nađe istomišljenike. Njega zainteresovano čitaju ne samo verujući, on primorava i maloverne i neverujuće da se zamisle. Može se sa sigurnošću reći da je „Ruski dom“ moralna podrška za ljude koji još nisu našli Boga i istinski orijentir za one kojima je draga Rusija.
Vredna je pohvale i građanska pozicija časopisa zaštita Rusije i ruskih ljudi. I Pravoslavlja. Stalno nas podsećaju da bez Pravoslavlja nema budućnosti Rusiji i same Rusije. Za radovanje je što je ovakav stav saglasan poznatim rečima Svjatjejšeg Patrijarha Alekseja II: „Protiv našeg naroda vodi se dobro isplaniran beskrvni rat, sa ciljem njegovog uništenja“ i „ako mi budemo ćutali, nas će prosto-naprosto uništiti“.
Poznato je da se uništavanje ruskog naroda ne ostvaruje samo političkim i ekonomskim metodama, nego pre svega – usađivanjem greha kao norme. I ovde, osmišljavajući naše duhovno protivljenje, čini mi se da je neophodno obratiti pažnju na sledeće: šta je to greh? U Jevanđelju to je po grčki „amartija“ reč koja označava pucanj mimo cilja. Greh – to je kada je misao mimo, rečmimo, postupak mimo i sav život može biti „mimo“ – život svakoga od nas, čitavog naroda, – mimo smisla, mimo glavnog cilja postojanja. Greh je uvek obesmišljavanje čoveka i znači njegovo uništavanje u ličnosti, u porodici, u narodu.
Postoji naročiti greh koji bi upravo sada trebalo posebno istaći, a to je kada se pogađa zadivljujuće blizu cilja i duh se uznosi: sjajno, kakvo majstorstvo, kakva tačnost pogotka – skoro u cilj! Ali mimo, uvek mimo. Đavo nije dobio ni ogrebotinu; zlo kakvo je bilo, takvo je i ostalo, a možda još više ojačalo.
Opasnost takvog greha uvek je realna za sve nas, no naročito je značajna za one koji učestvuju u duhovnoj borbi, koja je važnija od svake druge.
„Ruski dom“ često pogađa cilj, ali svi treba da imaju stalno u vidu označenu opasnost. Ovo se odnosi u prvom redu na mene samoga. Potrebna je hrabrost i stvarna ljubav prema Bogu i Rusiji – zato što se smelim biva kada se voli.
„Postoje još dva iskušenja koja nam prete. Čini se da ih „Ruski dom“ iz broja u broj uspešno preovladava. To su: lažni optimizam – „sve će biti dobro“ i „bezizlazno uninije“ usled nebivalog pogroma života, u vreme kada za Gospoda ne postoje beznadežne situacije. Ovo znači da „Ruski dom“ i Rusija pobeđuju uvek kada su sa Njim.
Želim časopisu da se nikoga i ničega ne boji, sem Gospoda i veći tiraž, jer se često može videti kako čovek prilazi kiosku i pita za „Ruski dom“, a čuje se odgovor: „Bio je jedan primerak, više nema“.
 
Iz „Ruskog doma“,
br. 10/2002. godine

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *