NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ŠEZDESETNICI
 
Je li Vam poznat pokret „šezdesetnika“?
„Šezdesetnicima“ obično zovu mlade pisce liberalne usmerenosti, koji su postali poznati 60-tih godina, a to su V. Aksjonov, Vojnovič i drugi. „Šezdesetnici“ liberali su jadikovali da nije bilo slobode za stvaraoca pri Sovjetskoj vlasti. Nisu mogli da pišu o čemu su hteli. Mnogi od njih su se još pre „perestrojke“ našli iza okeana. No, zbog čega i na slobodi nisu napisali ništa vredno.
Savremena demokratska literatura je pala do poslednje stepenice bestidnosti. U jednom iz svojih intervjua Aksjonov, nazivajući sebe pravoslavnim čovekom, na pitanje je li moguća upotreba psovki u umetničkoj literaturi, odgovara: „Da, ima prilika kada psovka okrepljuje“. Mnogi od njih su prevazišli svojim stvaralaštvom i najbesovskiji personal Dostojevskog, koji ih je očigledno i najviše privlačio kod velikog pisca.
Karakteristično je da su tzv. „šezdesetnici“ koji su tobože štitili „slobodu ličnosti“ i „opštečovečanske vrednosti“, prihvatili da usrdno služe anti-narodnom rukovodstvu.
No, dosta o njima. Bolje je setiti se vrednijih pisaca koje nam je dala ista ta decenija. Tih šezdesetih godina pojavili su se „počveniki“ (zeMljaci) kako su ih tada nazivali V. Rasputin, V. Bjelov, pisci „derevenščici“ i takvi poput F. Abramova, V. Šukšina. Karakteristično je da oni sa nelicemernom ljubavlju pišu o starima, o deci, o stvarnim ljudskim stradanjima u to vreme, kada je kod liberala „šezdesetnika“ sav život heroja, po Frojdu, usredsređen na polnu sferu.
I kod Bjelova, i kod Rasputina, i kod Šukšina, i kod Abramova, i kod Solouhina, kod svakog od njih je svoja nijansa u pogledu na ruski život, svoja poezija. I nikada ih ne možeš pobrkati. Kroz lične probleme heroja njihovih dela, oni proniču u večne probleme.
Osećanje nečega najvišeg kao moralnog zakona, svojstvenog ruskom čoveku, prisutno je kod ovih autora. Šukšinova poznata knjiga o umetnosti, naslovljena je „Moralnost – to je istina“.
Fjodor Abramov piše: „Ako je nešto sposobno da učini čoveka čovekom, onda je to pre svega, istinska umetnost. Istinska – u smislu utvrđivanje pravde u odnosu na narod. Voleti narod, to znači videti potpuno jasno njegove vrednosti i nedostatke, njegove uzlete i padove.
Mi vidimo kod njih ovu usredsređenu ljubav prema narodu, svojstvenu sadašnjim ruskim piscima – bez maženja i lakiranja.
Naročito mesto među njima, po mome mišljenju, zauzima Valentin Grigorijević Rasputin, najsnažniji pisac današnje Rusije.
Iza karaktera njegovih heroja se svesnije otkriva hrišćanska logika života. Njegove priče podsećaju na zaupokojene molitve za svoje heroje. Oni su tragični, ali u njima prisustvuje svetlost.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *