NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
“ JERES UMETNOSTI“
 
Dragi oče Aleksandre!
 
Pročitao sam Vašu knjigu o pravoslavnoj monarhiji. U jednom poglavlju pišete da kultura i umetnost igraju važnu ulogu u suprotstavljanju duhu antihrista. Još je Tolstoj govorio da je istinska umetnost mistična, tj. duhovna. No, zar nije rečeno: „Ne verujte svakome duhu“. Očigledno je da može postojati i ono, što se može nazvati „jeres umetnosti“. Kako da se pravoslavni hrišćanin nauči da razlikuje ovu jeres i koja je „jeres umetnosti“ najopasnija?
 
Ašarin M. N., G. Moskva
 
Odgovor: Sećam se reči sveštenomučenika arhiepiskopa Teodora (Pozdjejvskog) povodom knjige talentovanog bogoslova o. Pavla Florenskog, koji se oduševljavao lepotom poezije: „Buket neraspuštenih jeresi“. Poezija sve vreme rizikuje da bude jeres. Kao što je pisao engleski pesnik Kigs o pesniku:
 
Zemaljskoj teži naprotiv
Duša leti na krilu strašnome
I sa budućnošću vodi, njoj nepodvlašćeni
Tajanstveni, zabranjeni razgovor.
 
Cilj pesnika je po svaku cenu probiti se u nevidljtnvi svet, u nebo. To je izlazak u susret istovremeno i besovima i anđelima, no više ovim prvim, usled neočišćenosti srca. Odbacujući realne uslove ljudskog postojanja, poezija svecelo od njih zavisi. Umetnost u ovom smislu – nije ljudsko zanimanje. Samoubistveno stanje: ustremljenost ka nebu i greh materijalizma, heroizam i bezumlje. Duh originalne umetnosti – ljubav prema čistoti i slobodi. Sve veće i veće nadimanje čistote i kako se otkriva – nečistote. Kao što je pisao Tjutčev:
 
Ne veruj, ne veruj pesniku, djevo,
Njega ti svojim ne zovi,
I više od plamenog gneva
Boj se pesnikove ljubavi
Da tvoju svetinju ne naruši
Pesnikova čista ruka
 
Eto u šta se preokreće čistota pesnika, i šta ometa dostizanje najviše lepote, nestvorene ljubavi – gordost duha. „Pohota očiju, gordost očiju“ i sve što se dogodilo u raju sa prvim ljudima cveta još više u ovoj čistoti i visini.
„Vidjeh satanu, kako pade sa nebesa kao munja“ – kaže Hristos, i ovo produžavanje pada sa neba, može biti da je umetnost. Tako visoka može biti visina greha, da se padanje ne razlikuje od poleta. Otuda ono ushićenje pred lepotom propasti i greha, ono što Dostojevski naziva „ushićenjem pred bezdanom“, a Ljermontov kaže: „A on, buntovni, ište bure … pretpostavljajući ih plavetnilu“. To je ono, radi čega Blok drhti od nadahnuća, da bi „u bledom rumenilu umetnosti saznali za života pogibeljni požar“. To je ono o čemu sa samozaboravom govori Tjutčev: „Na svetu su dve sile sudbinske: samoubistvo i ljubav“, mešajući ljubav prema životu sa ljubavlju prema smrti.
Na samome delu, uzlaženje ka stvarnoj lepoti savršava se, u našem palom svetu, samo kroz silaženje nadole. Ovo je neprimenljivi zakon duhovnog života i tajna istinske lepote.
Lucifer – nosilac svetlosti i najviše lepote, postao je krajnje rugobnim, kada je pokušao da slomi ovaj zakon i dostigne savršenstvo lepote, ne preko jedinstva sa Bogom, već kroz odvajanje od Njega. U čoveku se posle otpadanja od apsolutne Svetlosti, od Božanske lepote sačuvao ostatak svetlosti. No, put ka izgubljenoj lepoti prolazi kroz duboko saznavanje svoje otpalosti i samo ovim se dolazi do sposobnosti primanja dara savršenstva od Hrista Boga.
Kao što carinici i fariseji pretiču u Carstvu Nebeskom samodovoljne pravednike, tako se dešava i ovde, u sferi umetnosti, na putu ka lepoti. Umetnost je skoro uvek „lepota koja hramlje“, kao što je Jakov hramao posle borbe sa Anđelom (Post. 32, 2425). Zato ona uvek ostaje slabom s one strane, gde se nada u svet. Mašta o raju je prekrasna, no mašta je lažno izbavljenje. Tu je lepota mrtvog života, preobražavanje zla, ali ne isceljivanje od zla. Smrtno je opasno, pod vidom Anđela svetlosti, voditi duše lažnim mističkim putevima. Ovde su uistinu sve drevne i nove jeresi. Rembo je bogohulio kada je rekao da u Evharistiji nije našao onu dubinu koju je otkrio u poeziji.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *