NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ŠTA ZNAČI „CRNI KVADRAT“
 
Zdravstujte dragi oče Aleksandre![1]
 
Mas-mediji nam u poslednje vreme probijaju uši o „biseru ruske umetnosti“ – „crnom kvadratu“ Kazimira Maljeviča. Šta je veliko na toj slici? Kakvu lepotu i duhovnu poruku ona poseduje? Možda je proizašla zamena vrednosti i nas hoće da uvere u ono o čemu nema ni spomena? Tada bi se moglo govoriti o „remek-delu“ Maljeviča samo sa stanovišta pseudo-kulture (pseudo-umetnosti) jer u crnom kvadratu nema ničega do praznine (pustoši).
Je li to kralj ponovo go?[2]
 
Kravčenko E. I., Krasnodar
 
* * *[3]
 
U štampi se naširoko izveštava da je platno Maljeviča „Crni kvadrat“ iz kolekcije propale „Inkobanke“ prešla u vlasništvo države. Slika je prodata za milion dolara. Ova sredstva je priložio državi čelnik holdinga „Interros“, Vladimir Potanjin koji je i popečitelj Ermitaža. Po rečima direktora ovog muzeja M. Piotrovskog, platno će biti stalno izloženo u Emitažu, u okviru projekta posvećenog umetnosti HH veka.
„Ikonu avangarde“ će okačiti pored drugih poznatih slika proteklog stoleća: „Kompozicije br. 6“ – Vasilija Kandinskog, „Ples“ – Adrija Matisa i „Tri gracije“ – Pabla Pikasa.
Odluku o kupovini slike kao „naročito značajnog spomenika istorije i kulture“, doneo je početkom 2002. godine, Mihajlo Švidkoj – ministar kulture.
Stvaralaštvo Maljeviča naziva se „suprematizam“, tj. u prevodu kao nešto najviše. Objasnite molim Vas, šta je to, je li to stvarno najviše dostignuće čovekovog stvaralačkog duha?
 
H. H., g. Mockva
 
Odgovor: Kralj je zaista go. Jedni se prave da je pred njima remek-delo, a drugi im povlađuju bojeći se da ih ne proglase zaostalim. Ovo je još jedan probni kamen iz oblasti masovne hipnoze. Već se održavaju čitave izložbe posvećene Maljevičevom „Crnom kvadratu“.
Čini se da svako može tako nešto naslikati. U čemu je stvar? Znalci odgovaraju: „crni kvadrat drugih neće imati te energije“. Drugi govore: „Maljevič je to prvi naslikao, do njega niko se nije dosetio da nacrta crni kvadrat“. Treći kliču: „ponosni smo, što se sva četiri crna kvadrata Maljeviča nalaze u Rusiji“.
Nastupilo je novo vreme, ruskom narodu su konačno vraćene istinske vrednosti: „Crni kvadrat“, vajarsko izobraženje nečiste sile na Blatnom trgu i neprekidno prikazivanje ubica i prostitutki na TV.
Potpuno se slažem sa Vama da u „Crnom kvadratu“ nema ničega do praznine ispunjene crnilom. Nije li to veran obraz onoga što se nametalo u životu i kulturi šokom minulog stoleća. Zato se, verovatno, podigla tolika galama povodom „remek-dela“ Maljeviča, jer ovaj proces ide u poslednje vreme naročito intenzivno.
„Suprematizam“ – to je bespredmetno slikarstvo čijim se rodonačelnikom smatra Maljevič. „Crni kvadrat“ se potpuno slaže sa stavom Maljeviča da slikarstvo ne zavisi od stvarnosti, već postoji samostalno i ima sopstvenu snagu izraza. Po drskosti misli ovo se može sravniti sa sadašnjim bezumljem takozvanog kloniranja – stvaranja veštačkog čoveka. Maljevič je pisao: „Ključevi suprematizma uvode me u otkrivanje još neosvešćenog. Moj novi živopis ne pripada isključivo zemlji. Zemlja je odbačena kao kuća razjedena miševima“. U samoj stvarnosti, u čoveku i njegovoj svesti je ustremljenost na prostranstvo i težnja za „odvajanjem od zemaljskog šara“. Ovi pogledi Maljeviča učvršćuju se njegovom uverenošću da će uskoro doći vreme kada ljudi neće više živeti na zemlji, već u aerostatima. Maljevič je antireligiozan i on upravo deklariše svoju antireligioznost. Stvarajući „novi svet bez Boga“, on time hoće da pokaže da stvara svoju formu i svoj sadržaj – ali ne od onoga što je dato Tvorcem u svetu.
Verujući znaju da đavo ne može stvarati ništa i zato je nazvan majmunom Božijim.[4]
No, Maljeviču je to nepoznato i on postaje drzak, ilustrujući svojim stvaranjem da čoveku koji ostavi veru u Boga, na kraju krajeva, ne ostaje ničeg do crnog kvadrata, pustoš i praznina. Ili kako piše poznati istoričar umetnosti Sarobjanov, „Crni kvadrat“ nije samo izazov dobačen publici koja je izgubila interesovanje za umetničko novatorstvo, nego i svedočanstvo o svojevrsnom bogotražitelju, simbol neke nove religije, „…“ značenje koje je umetnik pridavao svojim suprematičkim platnima postavilo ga je u položaj otkrivaoca, proroka, mesije. Ovu poziciju ne samo da je pronašao, već je na svakojake načine isticao „Kazimir Veliki“, smatrajući sebe ako ne „predsedavajući zemljanog šara“ kao Hlebnjikov, to u svakom slučaju „predsednikom svetskog prostranstva“.
Simbolično je što se sva ova žeđ za preobražavanje sveta javlja u oči 1917. godine. I crni kvadrat smrti u kome su nestali milioni života ruskih ljudi, može služiti znamenjem vremena. Nije slučajno da Maljeviča biraju prvih dana Oktobarske revolucije za komesara očuvanja vrednosti Kremlja. On takođe učestvuje u dekorisanju za praznik prvog maja. Za novu vlast on je svoje, njemu je ukazano krajnje poverenje. Već 1918. godine Maljevič piše seriju članaka za novine „Anarhija“ u kojima istupa protiv „konzervativnih dorevolucionarnih snaga, koje hoće da sačuvaju svoj autoritet u svetu umetnosti i suprotstave se umetnicima, avangardistima, koji su se svesno ujedinili radi podrške revoluciji“. Tradicionalna klasična umetnost je po njegovom mišljenju kontra-revolucionarna – u ovome ga podržava vlast.
Kandinski V., saborac Maljeviča piše: „Najznačajnija pojava koja je proizišla u umetnosti je to što se ona prevratila u bespredmetno i oslobodila od svih onih sadržaja, kojima je robovala milenijumima“. Ovu teoriju su nametali narodu 20-tih godina. Šaka bandita koji su zaposeli i uništili zemlju, dala je zeleno svetlo takvoj umetnosti. No, ova nije mogla imati masovnog uspeha. Mi često govorimo: to što im nije uspelo 1917. godine, oni ostvaruju sada. Danas ti isti gospodari „novog života“ pokušavaju ponovo da nametnu ovu crnu površinu nazvanu kvadratom koja ništa do tuge ne izaziva, i da uvere narod da je cena remek-dela milion dolara. Ovi milioni dolara isplaćuju se na fonu (podlozi, pozadini) zastrašujuće siromaštine naroda, uništavanje ruske kulture i polugladnog postojanja mnogih poznatih ruskih pisaca i umetnika. U isto vreme kada ministar kulture izjavljuje da su milioni besprizorne dece u Rusiji – nusprodukti slobode“. U štampi se javlja da postoje mnogo „crnih kvadrata“ Maljeviča i sada je glavni zadatak da se ustanovi koji je od tih original.
Oni koji su vešali svojevremeno slike Maljeviča, nikako nisu mogli da se razaberu u njima. Međutim, Maljevič se nije ljutio kada je saznao da su njegova platna postavljena naopačke zato što „suprematizam“ ništa time ne gubi. Možda će se od toga crno okno u prazninu, u crnu rupu, otvoriti još šire.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prvo pismo.
  2. Vidi Andersenovu bajku „Carevo novo odelo“ (prim. prev.).
  3. Drugo pismo.
  4. U srednjem veku (prim. prev.)

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *