NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
HRIŠĆANSKI OSVRT NA MARKSIZAM
 
Ja ne razumem zašto mi hrišćani odbacujemo u principu marksizam, koji je briga o socijalnoj pravdi. Ine bi trebalo sve svoditi na gonjenja Crkve. Gonjenja Crkve nisu marksizam, već izopačavanje istog, kao što je inkvizicija izopačeno hrišćanstvo. Bilo je istinskih marksista sa blagorodnom verom u čoveka koji ni život svoj nisu štedeli radi sveopšteg dobra. Vi mislite da je marksizam umro sa propašću komunizma u Rusiji? Ne može u čovečanstvu umreti težnja ka socijalnom i moralnom progresu. Ili nas može dalje izgrađivati ovo nedopustivo bezakonje i nepravičnost koja se sada ustanovljuje kod nas, ova moralna propast koja se pri komunistima nije mogla ni zamisliti?
A kakvo se sada nudi viđenje istorije čovečanstva? Zar se na zemaljskom planu nemamo više čemu nadati? Ma koliko bile teške prilike, Marks se i pored toga trudio da nađe smisao ljudske istorije i stremio je „svetloj budućnosti“ o kojoj sada govore sa podsmehom. Za njega to je bio razvitak nauke i tehnike. Na njemu se zasnivala Marksova nada da će ljudi postati boljim.
Bez višeg cilja na zemlji čovečanstvo je samo pojava biološke vrste, koja može u svakom momentu nestati.
Postoji samo nada na zagrobni život kod verujućih. A zar se Crkve ne tiče ono što se dešava ovde sa ljudima?
Odgovorite mi, molim, na ovo pitanje. Ja sam od nedavno počeo da dolazim u hram i mnogo toga ne shvatam kako treba, ali sam u jedno ubeđen: dobro zemaljsko ne mora smetati nebeskome.
 
V. Pančenko, magistar filozof. nauka, G. Krasnodar
 
Odgovor: Mi se ovde nećemo doticati teme vojinstvujućeg ateizma Marksa i marksista, zato što je ovo uistinu ideologija jučerašnjeg dana. A i opasnost gonjenja Crkve pojavljuje se danas sasvim sa druge strane. Primetimo samo da nije sasvim slučajno uspelo besovima da tako efektno iskoriste za svoje ciljeve upravo ovaj politički sistem.
Briga marksista o socijalnoj pravdi u idealnom smislu – potpuno je razumljiva, kao i stremljenje da se ustanovi jedinstveni „moralni kodeks graditelja komunizma“. No, iluzija marksizma i svih mislilaca koji dovode u vezu tehnički razvitak i moralni progres, je verovanje da socijalni uslovi mogu poboljšati čovekovu prirodu.
Da, „razumni egoizam“ o kojem je pisao Černiševski, može održati određeni nivo moralnosti – ukoliko ljudi ograničavaju svoje egoističke težnje kako ne bi proždirali jedni druge. No, maštarije „od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama“ vode ka varvarstvu i nikakav tehnički ili socijalni progres tu ne može pomoći.
Istorija pokazuje, koliko je velika opasnost – graditi iluzije u tom pogledu. Ništa ne razume u istoriji onaj ko ne poznaje dubine zla.
Marks je govorio da ako se oslobode ljudi od ekonomskog ropstva, svako će biti srećan. No, on nije shvatao da pri tome ne iščezava duhovno ropstvo. Čovečanstvo oslobođeno od svih socijalnih beda, ostaje i dalje u sveobuhvatnoj bedi greha i smrti. Za marksizam, glavno zlo je kapitalizam a ne prvorodni greh. Zato su težnje marksi
sta površne i one ne dopiru do stvarnih dubina ljudskog stradanja.
Razume se, mi treba da se borimo protiv socijalnih beda, no one su samo projavljivanje drugih, dubljih i sakrivenijih: greha, smrti i đavola. A osloboditi nas od ovog istinskog ropstva može samo Hristos Bog, jedino On.
Ako je kod nas hrišćana prisutan dug na socijalnom i ekonomskom planu – to nije poslednja reč. Postoji još nešto važnije i dublje – produžavanje dela Hristovog u spasenju čovečanstva. Van Hrista nema ničeg apsolutnog, u Njemu mi očekujemo ispunjenje svega. Sa Njim se glavni događaj čovečanstva dogodio. I mi ne očekujemo nikakav progres, ma kakav on bio. Ništa nema značenja u poređenju sa tim što posedujemo u Hristu. U Njemu mi imamo beskonačno više od svakog tehničkog i naučnog otkrića, od svake – čak i najpravednije (ako takva postoji) revolucije.
Za marksistu (i za svakog ko traži smisao postojanja samo na zemlji) istorija još nije rešena i njegov pogled je okrenut u budućnost. Za hrišćanina istorija je u suštini rešena. Kao što poje Crkva na Pashu „smrt je pobeđena pobedom“ i odlučujući događaj u centru, a ne na kraju. Nema više rizika sveopšte propasti čovečanstva. Smisao života je saznati o toj pobedi i ući u nju verom i vernošću Hristu kroz zemaljski život, kroz smrt, kroz sve nevolje i poraze.
Postoje dve istorije roda ljudskog. Istorija koju ljudi, otpali od Boga, hoće da ostvare polazeći od svoje gordosti, plotske pohote i težnje za gospodarenjem. To je krvava istorija ratova, gonjenja, ropstva. Za mnoge ljude postoji samo ta istorija. No, pored ove ljudske istorije, postoji i istorija koju savršava Bog. U njoj Bog stvara Svoje Carstvo i vodi ljude Svojim putevima. U Starom Zavetu mi vidimo ove dve tendencije, u suprotstavljanju vlasti sveta ovog i proroka koji ispunjavaju istinskim smislom sve što se dešava. U Novom Zavetu ova dva viđenja istorije razotkrivaju se potpuno.
Marks je pokušavao da pronađe smisao istorije, ali marksizam je neopaganstvo, u kome se umesto drevnih idola utvrđuje novi idol – sam čovek. Marksizam je umro, ali se njegova vera u čoveka bez Boga javlja pretečom lažnih učenja, koja pripremaju dolazak u svet „čoveka bezakonja“.
Istorija sveta sa hrišćanskog stanovišta je po svojoj suštini Sveštena istorija. Istorija velikih dela Božijih, koja se savršavaju u vremenu, u kome Bog sa neodoljivom silom Svog stvaralačkog duha, stvara istinsko čovečanstvo.
Zato ako mi hoćemo da shvatimo smisao istorije mi treba da proniknemo kroz spoljašlji hod događaja u dubine čoveka, gde nam samo Duh Sveti može dati istinsko razumevanje (urazumljenje).

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *