NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
RASPAD SAVREMENE KULTURE
 
Primetno je da se poslednjih decenija tendenciozno sve više Gubi hrišćanski duh na Zapadu. Ovo nesumnjivo proishodi pod uticajem savremene kulture. Moralno osipanje u našoj zemlji je, takođe može se reći, zasluga poslenika kulture. (Verovatno se zato u crkvenoj sredini može sresti negativan odnos prema svakoj umetnosti.)
No, „progres“ se očigledno ne prekida. Šta se sada podrazumeva pod umetnošću? Bio sam nedavno u Moskvi u muzeju savremene umetnosti. Tamo sam video u centru skulpturu – nešto sa psećom Glavom, repom i kopitama. Kao ružno priviđenje. Zar umetnost postaje kult bezobraznosti i izopačenosti? Teško se ovo može smestiti u svest, mada su se svi već privikli. A kakva će nam pokoljenja izrasti na ovome? Sadašnja mladež je verovatno još „cveće“. Šta nas očekuje u budućnosti?
 
Rudenko V. V., G. Tver
 
Odgovor: Svaka umetnost ima antropocentričnu dimenziju, tj. u njenom centru svagda stoji čovek. Postoji humanizam, kao ljubav prema čoveku, očišćenom Krvlju Hristovom, a ima i drugi humanizam – ljubav prema čoveku odvojenom od tajne Vaploćenja Božijeg. Odavde započinju da deluju dve tajne. Tajna istorije i tajna umetnosti.
Sada se može kazati, da mi preživljavamo vremena, kada se ne postavlja pitanje, postoji li Bog – već sledi drugo: „Postoji li čovek?“. To jest, stvari su otišle dosta daleko. Mi možemo proslediti tri etape ili tri momenta razvitka ove nesreće, tj. razvitka one kulture, koja je odvojena od tajne Vaploćenja.
1. Likovna kultura koja još imenuje sebe hrišćanskom, tj. ima cvetove, listove, čak i plodove hrišćanstva, hrani se još nasleđem vekova, no ona se sve više udaljuje od svojih korena.
2. U toku je prirodan proces, kada se blagodatna dimenzija, od koje se kultura odvaja, postaje izlišnom, tj.nadgradnjom koja se može ukinuti. Tvrdi se da su blagorodstvo, dobrota, hrabrost, celomudrije, milosrđe – prekrasne i korisne osobine za zemaljski život, no one se kriju u prirodi samog čovečanstva i nemaju veze sa Bogom.Zato je čoveku potrebno da stekne sva ova pozitivna svojstva. Njihovo sticanje omogući će ljudima da ovladaju zemljom, te nikakva apstraktna veza sa nebom nije nužna.
3. Optimistički racionalizam se neizbežno smenjuje materijalističkim pesimizmom, kada čovek videći konačni cilj svojeg postojanja u samome sebi i nemajući snage da osigura život ovoga sveta, započinje rat protiv blagodatnih osnova prirodnog moralnog zakona i njegovog Tvorca.
Poslednje dostignuće filozofske misli je utvrđivanje primata opita nad svakom teorijom. Odbacuje se Otkrovenje – tobože na zakonitim osnovama. Daje se opravdanje ateističkoj svesti, koja ne zna za Boga u svome opitu. U tom pogledu svaka mistika, preživljena Hristom – mada i mnogostruko satanska, nalazi zakonsko pravo, jer je poznata opitno i sada je iznad svakog teoretskog rasuđivanja. Sve lažne religije, zasnovane su na ličnom opitu.
Na taj način postaje prirodnim prelaz ka novoj kulturi, tzv. „New age“ – „Novoj eri“ i „Correct thinking“ „Pravilnom mišljenju“. To je već filozofija XXI veka, saglasno kojoj je čovek slobodan samo kada čini ono što hoće. Ako on ograničava svoje želje, znači on ograničava svoju prirodu, izopačava je i ne može ostvariti sebe. Zapovesti, moralne zabrane doživljavaju se kao ograničavanje slobode, kao ono što unižava čovekovu ličnost.
Najdragoceniji pojmovi za savremenog čoveka su „pluralizam“ i „sloboda“. Oni su plaćeni visokom cenom vekovnih mučnih istraživanja genija ljudske misli. Svesni mi ovoga ili ne, oni zadobijaju u životu svakoga od nas osobeno značenje, čineći lažne zaključke ove filozofije kao objektivne.
Takav logički razvitak „tajne bezakonja“ i njene kulture, tobože ispunjene ljubavlju prema čoveku je odvojen, razume se od tajne Vaploćenja Božijeg. Mi vidimo radikalni ateizam savršeno novog tipa čoveka. Ako je to ranije bio homo sovjetikus, to je sada homo ekonomikus. Ovaj tip čoveka otelovljuje u sebi uništenje samobitnosti, jedinstvenosti i neponovljivosti, svojstvene svakom narodu. Zato što je posle postojanja Boga čovekom, u svakom narodu istinsko i prekrasno samo ono što pripada Hristu.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *