NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
STARI I NOVI KALENDAR
 
Baćuška, kada treba praznovati Novu godinu, 1. januara ili 14-og? Mnogi govore da je to nemoguće 1-og, zato što je u toku post i Crkva živi po drugom kalendaru.
 
r. B. Viktor Lihačev, Moskva
 
Odgovor: Tokom Božićnog posta mnogo je crkvenih praznika kada je po ustavu razrešena riba i vino. Projavljujući hrišćansku ljubav i rasuđivanje za pravoslavnog čoveka je normalno da sedne za praznični sto sa svojim bližnjim i popije sa njima čašu vina.
Mi savršavamo blagodarstveni moleban uoči građanske Nove godine, i to je pravilno. Neki pogrešno smatraju da pravoslavni ne treba da učestvuju u ovome događaju. „To se nas ne tiče“ – govore oni – „kod nas je drugo vreme. Nova godina može nastupiti, po starom, samo 14. januara.“
Nekada se Nova godina u Rusiji praznovala 1. septembra i poklapala sa početkom crkvene godine. I do ovog vremena ili upravo na taj dan započinjemo bogoslužbeni krug i ulazimo u naše praznike. Međutim, za vreme Petra Velikog, građanska Nova godina prenešena je na 1. januar, kao u Evropi. Uopšteno govoreći, ovaj datum je potpuno uslovan i na kraju krajeva mogao se izabrati nasumice bilo koji dan i započeti računanje Nove godine od njega.
Učestvovanje u praznovanju Nove godine je naše prirodno ljudsko opštenje i mi treba u njemu da učestvujemo kao i svi. To je tako normalno, kao što jedan grad nazivamo upravo onim imenom kojim se sada zove, a ne tako kako bi mi hteli. Pored toga ovde je prisutan neki smisao: proročanstvo o tome šta se dešava sa nama danas. Kada je Bog stupio u vreme, ono se osvetilo Njegovim prisustvom. Kada bi naše društvo živelo saglasno ovoj tajni koju je doneo Hristos, tada bi imalo smisla praznovati Novoletije 14. januara. No, proishodi sve veće rascrkovljavanje čovečanstva, koje živi samo po sebi, po svojim merilima. A, produbljivanje rascrkovljenja dovodi do raščovečavanja društva. No, mi ne živimo tim manje u takvom društvu. I različitost datuma napominje nam realnost u kojoj se nalazimo.
U vezi sa ovim hteo bih da se zadržim na dva momenta, vrlo važna za razumevanje onoga što se čini sa nama danas.
Od davnog doba, usmerenost vremena se izmenila. Promena kalendara na Zapadu, kao što znamo, proizišla je u 16. veku. Ona se poklopila sa vremenom kada je ljudsko društvo promenilo svoj dotadašnji način života. Umesto ustremljenosti na večnost, koja je svojstvenačoveku po njegovoj prirodi, ljudi su se okrenuli tajanstvenoj budućnosti; tj. oni se bave zadacima koje postavlja sutrašnji dan. Na kraju krajeva, ovo je dovelo do revolucije u Evropi i do one tako rušilačke revolucije u Rusiji.
I danas ljudi, radi budućnosti, žrtvuju sadašnjost, gubeći tako i buduće, i sadašnje, i nebesko, i zemaljsko; gubeći i večnost i vreme. I radi budućnosti danas proishode procesi objedinjavanja, brisanja granica – ne samo političkih i ekonomskih, nego i brisanje neponovljivih nacionalnih i prosto ljudskih crta koje pripadaju svakome jedinstvenom i neponovljivom čoveku. Ovo objedinjavanje završiće se kao što znamo, zacarenjem „čoveka bezakonja“ koji tobože utvrđuje toržestvo vremena i svih dostignuća koja mogu biti u vremenu, ali sa potpunim gubitkom blagodatne večnosti.
Radi ove blagodatne večnosti, živeći u društvu po građanskom kalendaru, mi treba da se brinemo da sačuvamo neprikosnovenim naše „svešteno vreme“ – bogosluženje po „starom kalendaru“. Radi čuvanja naših postova i praznovanja praznika svetih svih vekova, naš crkveni kalendar treba da ostane neizmenjen, nepokretan kao večnost koja ulazi u naš život kroz ove događaje.
Život hrišćanina prolazi kroz vreme i večnost. Daj Bože da u novoj godini budemo dostojni građanima svojeg Otačastva, zemnog i nebeskog. I kakva god nas iskušenja očekivala na zemlji, Gospod, ako smo mu verni, priprema ponovo za svakoga od nas nebeske utehe u prazniku Roždestva Hristovog i dalje – u Pashi Gospodnjoj i u svim velikim praznicima, pozivajući nas da budemo pričasnicima večne Njegove radosti.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *