NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ULAŽENJE U SVETINJU SVETIH
 
Dragi oče Aleksandre! Mi ponovo po milosti Božijoj ulazimo u Božićni post, a približava se i praznik Vavedenja u Hram Presv. Bogorodice. A mene, koja pokušavam da osmislim praznik, ovo ponovo navodi na jedna ista razmišljanja. Reći ću ono, o čemu mnogi govore: kakvi se samo sada grade hramovi i kakva je pri tome siromaština naroda! Kao verujući čovek, ja svakako nisam protiv hramova. Ali zašto tolika skupocena raskoš? Nije li to svojevrsno idolopoklonstvo? Pa zar Crkva, ne treba pre svega da se brine o siromašnima? I nije li zbog toga Bog dopustio takvo razaranje hramova u našoj Rusiji?
 
E. Arapova, G. Jekaterinburg
 
Odgovor: Nije zbog toga, već zato što nije bilo traženo ono što je u hramu i što svojom vrednošću prevazilazi sve riznice koje postoje na zemlji – blagodat Hristova. Hristos kaže: „Siromašne uvek imate, a Mene nemate uvek sa sobom“ – ne zato što se On ne brine o siromašnim.
Prečista Majka Božija, trogodišnja Otrokovica uvodi se u hram Božiji da bi postala smestilištem Duha Svetoga, Hramom Božijim. Svaki od nas i svi mi zajedno smo – hram Božiji, zato što po veri našoj, Duh Božiji živi u nama. I praznik Vavedenja je praznik našeg dostojanstva udova Hrista Raspetoga i Vaskrsloga, Koji je Sam Hram Božiji. Ovaj praznik nas uči kako treba da se odnosimo prema hramu u koji dolazimo na molitvu, zato što se u istom Hramu gde je bilo vavedenje Majke Božije – dogodila uvreda svetinje.
Mi se sećamo onih događaja u početku služenja Gospoda i uoči Njegovih krsnih stradanja. Hristos razgnevljen urazumljuje trgovce hrama pomoću biča. On hoće da se mi naučimo dubokom strahopoštovanju prema našim kamenim hramovima, a takođe i prema Crkvi, sastavljenoj od živog kamenja, koje je tajanstveno Telo Hristovo. Nikada se gnev Gospoda nije projavio sa takvom silom. Ima među nama „propovednika ljubavi“ koji govore da nikakav gnev nije dopustiv u Crkvi. I oni su čak sablažnjeni takvim činom Gospoda.
Zašto Gospod pokazuje toliku revnost za Hram? Zar, zbog toga da bi zaštitio njegovu lepotu? Ovaj Hram, tek preuređen Irodom, bio je ogroman i velikolepan. Na centralnom gradskom trgu bili su mnogobrojni dvorovi, od kojih je u jednom, dostupnom neznabožcima, bilo i samo svetilište. Ono se sastojalo iz dve prostorije: Svetinja, gde su mogli ulaziti samo sveštenici; i dalje, – odvojena dvostrukom zavesom, – bila je Svetinja Svetih. U prvom Hramu sagrađenom Solomonom, nalazio se Kovčeg Zaveta i tablice Zakona, koje je Bog uručio Mojsiju. Rušenjem Hrama, 587. g do R. H., Kovčeg je nestao, ali je Svetinja Svetih ostala sveštenim mestom prisustva Božijeg. I Hristos nam govori, da se ne bojimo da štitimo svetinju Crkve. „Ovde vi treba da se upodobljujete Meni, – kao da nam On kaže – Hram je dom Oca Mojeg, i Ja ne dozvoljavam nikome da ga prevraća u razbojničku pećinu“.
Koliko je udaraca biča Gospodnjeg trebalo za sve one, koji su rušili i oskvernili naše hramove, prevraćujući ih u klubove, kafane i magacine, u javne klozete – u domove njihove trgovine!
I zaista oni su dobili u punoj meri ove udarce od Gospoda, kao što će ih dobiti i oni, koji sada javno ismejavaju naše svetinje. I bilo bi dobro takođe, kada bi Gospod navratio povremeno, kao i onda, u naše hramove radi „zavođenja reda“. Jesmo li mi svesni da u najskromnijem drvenom hrišćanskom hramu ima neuporedivo više od onoga tajanstvenog prisustva Božijeg, koje je bilo u Svetinji Svetih Jerusalimskog Hrama? Sam Hristos Bog Svojim Prečistim Telom i Krvlju prisustvuje ovde u Evharistiji – eto gde je istinska Svetinja Svetih! Koliko bi sveštenika, verovatno želelo da ponekad da volju svome gnevu, podobno Hristu, i izgna iz hrama one, koji ne poštuju svešteno mesto. Gomile turista, domaćih i stranih, ustremljuju se u drevne pravoslavne hramove u više nego sumnjivoj za svetilišta – odeći, i ne primećujući bogosluženja, naglas komentarišu dela crkvene umetnosti. A pred bočnim oltarima skakuću kao na trotoarima – deca, ostavljena bez nadzora „blagočestivih“ roditelja. Za to vreme, kod ulaza u hram nestrpljivo i odsutno čekaju „red“, oni koji su iz sujeverja „za svaki slučaj“, doneli svoju decu na krštenje. A da ne pominjemo i one iskreno verujuće, koji čitav život dolaze u Crkvu i do sada još ne znaju najvažije momente Božanske liturgije. A još manje one, koji dolaze u hram sa crnim ciljem – da se „napune energijom“ ili ukradu ikonu.
Stupnjevi su različiti, A Bog je dugotrpeljiv i mnogomilostiv. No, On opominje da je opasno svako nepoštovanje, jer se iz njega postupno stvara atmosfera bezbožnosti – tako što će saglasno Pismu, „čovek bezakonja“moći da zasedne u hramu predstavljajući se kao Bog. Gospod je popustio očišćujuću buru 1917. godine, koja je rušila naše hramove, da bi nam dao vreme za pokajanje. Ali, kako smo se mi malo urazumili! O, kada bi svaki od nas mogao reći sledeći Gospoda: „Revnost za dom Tvoj izjede Me“.
Gde nema strahopoštovanja prema hramu, tu nema ni istinskog odnosa prema Crkvi Božijoj. No, hram kojim su se judeji toliko ponosili, bio je samo kameni hram, sagrađen neznabožcem, koji je želeo da polaska tom nadmenom narodu. „Razrušite ga, – kaže Gospod (i to će se desiti pri imperatoru Titu, 70. godine) – njegov je značaj relativan, jer je istinski hram – onaj, koji ću Ja obnoviti u treći dan“. Čak ni učenici nisu razumeli tada reči Hristove, zato što je On govorio o Svojem Telu, Koje je trebalo da vaskrsne u treći dan.
Gospod govori da je istinski Hram, dostojan beskonačnog poštovanja, – ljudskost Hristova, koja je postala Kovčegom Njegovog Božanstva. On Sam je savršena Svetinja Svetih, prisustvo Božije među ljudima. Slovo je postalo plot, i Njegovo Telo – stvarna Svetinja Svetih hrama.
„Jer u njemu obitava punoća Božanstva telesno“ (Kol. 2,9). Ka ovoj tajni je već sada ustremljena trogodišnja Otrokovica, Božija Majka.
Telo Hristovo, Koje mi primamo posle Evharistije i Koje prisustvuje u darohranilnicama na prestolima naših hramova, treba da nas ispunjava strahom Božijim i beskrajnim strahopoštovanjem. I obratno, svako nepoštovanje ili prosto ravnodušnost pred ovom velikom tajnom, treba da izaziva u srcu hrišćanina – sveti gnev, neuporedivo više opravdan, od onoga prema nesreći u Jerusalimskom Hramu.
Učinimo još jedan korak zajedno sa Majkom Božijom prema Svetinji Svetih. Novi Hram, dostojan poštovanja, – nije samo ljudska priroda Hristova, nego i čitav narod Božiji, privijen Njemu i hranjen Božanskim životom, koji ishodi od Njega na sve udove Njegovog mističkog Tela. Čitava Crkva, Telo Hristovo, – to je novi Hram, čije su samo blede slike – kameni hramovi. Ona je sastavljena od svih krštenih ljudi, ištućih život po volji Božijoj. Bez obzira na nesavršenosti, grehe i nemoći svojih čada, Crkva je prebivanje Boga među ljudima i znamenje Njegovog prisustva u svetu. Ona nije sazdana svetim ljudima, ona je tu da bi činila ljude svetima, zato što je njen sazdatelj Bog, Koji postaje jednim od nas preko Prečiste Djeve, koja sada ulazi u Svetinju Svetih.
Na praznik Vavedenja, radujući se onom čudesnom što Crkva savršava u svetu, prinesimo pokajanje pred Gospodom, pobrinimo se o našem unutrašnjem očišćenju, da bi i na samim delima bili njenim čedima. U ovaj dan, darom Duha Svetog i Božije Majke, uvidimo u Njoj Telo Hristovo i ispunimo se ljubavlju prema Njoj. Saznajmo da je svaki hrišćanin – hram Božiji. U svakom novokrštenom mladencu rađa se Hristos. S kakvim strahopoštovanjem bi trebalo da naša deca, i mi zajedno sa njima – ushodimo ka Bogu, noseći u svome telu živo prisustvo Vaskrsloga Hrista, primljeno u krštenju. Doći će dan, kada će se naša tela, ti hramovi Duha Svetoga, vratiti u zemlju. Nastupi će dan, kada će zemna Crkva, sa njenim sveštenstvom i tajanstvima prestati da postoji, ispunivši svoje prednaznačenje. I neće biti više Božanske Evharistije. Naš svet će se srušiti i svi najvelelepniji hramovi će se pretvoriti u ništa. Ali u gradu nebeskom i večnom, ostaće samo jedan Hram, Koji je Sam Bog. Mi ćemo biti uvedeni u njega kao čeda Božija, i naš će život biti beskonačnim priopštavanjem radosti Svetinje Svetih.
 
„Ruski Dom“
12/2004.g.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *