NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
KADA JE ZARAĐENI NOVAC BLAGOSLOVEN?
 
Ja hoću da vas pitam: podržava li Crkva privatno preduzetništvo? Zašto se sve vreme propoveda siromaštvo? Zar je nemoguće biti pravoslavni hrišćanin i imati uspeha u poslu? Među pravoslavnim se obično „rad sa novcem“ povezuje sa nečim prljavim. Mislim da je ovde po sredi opšta zabuna. Pa i Sam Hristos nije tako učio.
 
S. Volkov. g.Omsk
 
Odgovor: Vi ste potpuno u pravu. Sam Hristos je imao posla sa novcem. Zato ga je On primao od nekih žena, koje su Ga svuda sledile (Lk. 8,3). On ga je takođe delio kao milostinju – rukom Svojeg učenika, naročito određenog za to; a to je prema svedočanstvu Jevanđelja bio Juda (Jn. 13,21 ). Jednom je Gospod čak satvorio čudo, da bi platio ustanovljeni državni porez, naloživši Petru da baci udicu i iz usta prve uhvaćene ribe uzme statir (Mt. 13,21). U krajnjoj meri novac nije bio grehom u očima Spasitelja.
No, Hristos je znao takođe za dvosmisleno svojstvo novca. On je odmah uvideo da su dve lepte siromašne udovice, beskonačno vrednije, nego zaglušujući prilozi (donacije) nekih bogataša (Lk. 12,43 ). I naš narod se ne odnosi sa prezirom na novac uopšte, već prema zločinima koji nemaju analogije u istoriji, i koji se vrše i produžavaju da se vrše u Rusiji, pomoću novca. Obratite pažnju – služenje Hristovo nije slučajno naišlo na prepreku, koja je nastala među Njim i bogatim mladićem, u momentu kada ga je On pozvao da ostavi sve i sledi za Njim (Lk. 18,23). Sam Hristos će završiti Svoj put, kao žrtva gramzivosti jednog od Svojih učenika, – upravo onoga koji je raspolagao njihovim zajedničkim novcem.
U čitavom Jevanđelju mi možemo videti ovu dvosmislenost svojstvenu novcu. Setimo se priče o nepravednom upravitelju, koga Hristos tim manje ne pohvaljuje za njegovu snalažljivost. Otpisavši dugove dužnika svojeg gospodara, on dobija njihovu blagodarnost za svoju sramotu. No, postupajući tako, on obmanjuje svog gospodara i ponovo je nepošten prema njemu. Ništa ne pokazuje bolje dvostruki karakter novca. Gospod ga pri tome naziva imanjem nepravednim. I kada On hvali ovog upravitelja i predlaže ga za primer čudima ovog sveta – to jedino zbog toga, što priča upućuje na drugo blago – ono koje je na nebesima. I zbog toga što pokazuje kako siromašni pomoću novca dobijaju olakšanje: „Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim da bi vas kad osiromašite primili u večna obitališta“ (Lk. 16,9).
U očima Hristovim postoji samo jedan način da se sačuva novac i prida mu se smisao – a to je da se podeli sa drugima. Hristos je surov samo prema onima koji su postali robovi novca i zgrću ga samo za sebe.
Život neprestano svedoči o ovome. Novac postaje prepreka između Boga i ljudi. Niko ne može služiti dva gospodara: jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu (Mt. 6,24). Pre ili kasnije, vi ćete biti pred izborom.
Novac postoji radi toga, da bi se prineo plod u sticanju najvišeg blaga – života večnog: „Prodajte imanja vaša, – kaže Hristos, – dajte milostinju. Satvorite od novca vašeg, koji vam ne koristi nimalo, neiscrpnu riznicu na nebesima, koju ni moljac ni rđa ne mogu pokvariti, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu“. Eto kakvo bogatstvo predlaže Gospod svima koji ištu bogatstva. I dodaje: „Jer gdje je bogatstvo vaše, ondje će biti i srce vaše“ (Mt. 6,19-21). Ovim rečima, između ostalih, Crkva poučava sve pravoslavne, stupajući u Veliki post. One pojašnjavaju sve što se tiče čudne dvosmislenosti novca.
U oblasti novca, ma kako se to nekome činilo neočekivanim, na kraju krajeva sve zavisi od srca: „Jer gde je blago vaše, tamo će biti i srce vaše“. Ovo je isto kao kada bi nas preko novca koji posedujemo – Gospod zapitao: „No, gde je vaše stvarno blago? Šta ste vi u stvari izabrali? Ako smatrate da ste izabrali Mene, do koga stepena se prostire vaš izbor?“ Nema ničeg začuđujućeg u tome, što Gospod uslovom Svog učeništva, postavlja zahtev odbacivanja svega. Ranije ili kasnije, Gospod će tražiti od nas da podelimo svoje bogatstvo (materijalno ili duhovno) sa drugima. Pre ili kasnije, ali isključivo radi ljubavi prema njemu i zato što mi hoćemo da postanemo Njegovim učenicima.
I zato što mi mimo Hrista, ne nalazimo ni na nebu, ni na zemlji drugog blaga.
 
„Ruski Dom,“
bp. 3/2005.g

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *