NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
LAODIKIJSKO HRIŠĆANSTVO
 
Često se može čuti da se naše vreme naziva „Laodikijskom epohom“.
Objasnite mi, molim Vas, šta to znači?
 
E. Kapustin, G. Rjazanj
 
Odgovor: Kao što je poznato, Laodikijska crkva je predstavljena u knjizi Apokalipse kao poslednja Crkva istorijskog periodu, iako mnogi tumači „Otkrovenja Jovanovog“ govore da sedam crkava kojima su upućene reči Hristove ne treba obavezno posmatrati po hronološkom periodu istorije. No, Lav Tihomirov, na primer, smatra da sa stanovišta raskrivanja „tajne bezakonja“ u istoriji ova hronologija ima veliki značaj.
Mi se svi sećamo reči Apokalipse obraćenih Anđelu Laodikijske crkve: „Ti nisi ni hladan ni vruć“. U svakoj epohi bilo je ljudi za koje se kaže: „Razdelilo se srce njihovo“, tj. polovinu srca oni „daju“ svetu, polovinu Bogu. Dakle, ne tako kao što stoji u prvoj zapovesti o ljubavi prema Bogu, svim srcem i svom dušom.
Uvek je bilo hrišćana a naročito ih je mnogo uoči velikih potresa, kao pred revoluciju 1917. godine. Ne možeš reći da su oni bezbožnici ali ih ne možeš nazvati ni Božijim ljudima.
Reč „Laodikija“ sastoji se od dve grčke reči: „laos“ narod, „dikeo“ – upravljati i znači „narodovlastije“ (na primer, svjetska vlast) – demokratija. Dakle, ono što se utvrđuje kao najveća vrednost na Zapadu i nameće se sada i nama.
Laodikijsko hrišćanstvo je služilo samo zemaljskim ciljevima, tj. bilo je samo ukrašavanje narodnog bitija. Ovo se odnosi na Zapadno hrišćanstvo i Ameriku. Čak i u pravoslavnoj Grčkoj gde sam nedavno boravio, primetan je ovaj duh.
Laodikijci se raduju materijalnom procvatu i nisu svesni svog duhovnog stanja, tj. oni su duhovno slepi.
Ti misliš da si bogat i da ti ništa ne treba u to vreme kada si „nesrećan, i žalostan, i ništ, i slep, i nag“ kaže se u „Otkrovenju“ i kao što govori Apostol, ako se mi samo u ovome životu nadamo na Hrista, mi smo najnesrećniji od svih ljudi.
Laodikija – nije ni jedno ni drugo. To je tobože kao crkva, no još ne kao crkva. To što laodikijci nisu ni vrući, ni hladni, izaziva kod Gospoda gnušanje i mučninu. „Zato ću te izbljuvati iz usta mojih“. Milioni, tobože pripadajućih Crkvi bili su izbljuvani Gospodom za vreme poslednjih gonjenja, kada se Crkva proslavila ne samo mnoštvom novomučenika i ispovednika, nego nebivalom po masovnosti, odstupništvom.
Postoji poznata opasnost za Crkvu da se zatvara u sebe.
Stradanja sveta nemaju u Laodikijskoj crkvi nikakvog značenja i na gleda na njih potpuno ravnodušno. Pri ovome ona se može odlikovati spoljašnjim blagočestijem (pobožnošću).
No, nikakva pobožnost u svetu, kaže Apostol Pavle, ne može zameniti ljubav.
Od svih sedam crkava najbezpoštednije je osuđena upravo Laodikijska crkva. Neko od svetih otaca je rekao: „Laodikijska crkva je bila tako bogata, da joj čak nije bio potreban Bog“.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *