NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
KGB I CRKVA
 
Ako se već dešava da se Crkvi „sudi u svetskim sudovima“, i vi pozivate sveštenike da u tome učestvuju, naša je dužnost da posvedočimo pre svega, da je malo ko od sveštenika izbegao napade od KGB. Hteo – ne hteo, neupućen čovek se dvoumi treba li ići u takvu Crkvu, gde je svaki sveštenik, kako tvrdi otac G. Edeljštajn, ukaljan Judinim grehom, gde je sve kao i u svetu, samo još gore, ne shvataš, dakle, gde je istina a gde izdajstvo.
Ja shvatam one sveštenike koji smatraju da je ispod njihovog dostojanstva da se zbog ovoga pravdaju, i pišu jedino iz bojazni da naše ćutanje ne bude primljeno od nekoga kao znak saglasnosti.
Ako je reč o sveštenicima – o arhijerejima priliči govoriti samim arhijerejima – to u procentnom odnosu, po mome mišljenju, to je ne više nego 1:10. Dakle, skoro tako kao što je bilo u početku, u Hristovoj okolini. Ne mogu da tvrdim da je ova proporcija apsolutno tačna, no potpuno sam uveren u jedno: većina sveštenika je u ovom grehu nedužna.
Na čemu je zasnovano moje tvrđenje? U Crkvi sam posle krštenja, 25 godina (krstio sam se kao odrastao, u svojoj 25. godini) i u toku 10 godina bio sam aktivnim parohijanom i čtecom; 15 godina služim kao sveštenik i za to vreme prirodno, mogao sam da posmatram crkveni život sa svih strana. Iz blisko, meni poznatih oko 20 sveštenika, – skoro svima su pristupali sa „predlozima“ – no nijedan od njih nije na njih pristao. Među mojim duhovnim čedima – 14 su postali sveštenicima; jedne od njih su pokušavali da zavrbuju, no ničega od njih nisu dobili; drugima koji su rukopoloženi u poslednje tri godine još nisu dosađivali.
Pored toga, ja predajem u Moskovskoj Duhovnoj seminariji, na završnoj godini. Veći deo apsolvenata na kraju godine postaju sveštenici, i mislim da se neću ogrešiti u pogledu većine njih, videći kako oni razmatraju najosetljivije teme, a između ostalih i ovu.
Eto na kakvome „iskustvu“ se grade moji zaključci, i mene zanima da saznam od kuda uzima svoja svedočenja otac G. Edeljštajn.
Što se tiče mojih ličnih odnosa sa KGB-om, oni se nisu prekidali od mladosti do nedavnog vremena. No, za razliku od oca G. Edeljštajna „svi pokušaji regularnih susreta“, bilo sa običnim saradnicima ili sa razularenim opunomoćnicima, bili su prekidani sa moje strane. Pošto sam odbio da „dođem u kontakt“, 1960. godine isključili su me sa druge godine fakulteta žurnalistike na Uralskom univerzitetu; 1967. godine posle završetka instituta za strane jezike, nisu me pustili da odem kao tehnički prevodilac u arapske zemlje, pokušavajući da me sablazne „stvaralačkim radom“ u Engleskoj i Francuskoj; 1982. godine – nisu mi dozvolili da predajem na postdiplomskim studijama Moskovske Duhovne akademije. Iz ovoga što mi se desilo, razume se nisam zaključio da svi ili polovina tih koji uče na Univerzitetu, ili idu kao prevodioci u Alžir, ili predaju na Duhovnoj akademiji – sarađuju sa KGB-om. Molim KGB zbog ograđivanja Crkve od kleveta, ili tačnije onu organizaciju koja vodi njene arhive, da publikuje brojčanu informaciju recimo podobnu onoj koju je već objavio V. Solouhin, govoreći o istrebljivanju sveštenstva: „U Rusiji je 1917. godine bilo 360 hiljada sveštenika, a 1919. godine, ostalo ih je 40 hiljada“.
Neprijatelji Crkve uvek su se trudili, ne samo da je zbrišu sa lica zemlje, nego da je razruše i iznutra, isto kao što se sada staraju da je pomešaju sa nečistotom.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *