NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
POKAJANJE ZA CAREUBISTVO
 
Često se može čuti u propovedima da su naša Crkva i ruski narod dužni da se pokaju za Greh careubistva i to iako znamo ko je izvršio ovaj zločin. Znači li ovo demonizaciju ruskog naroda i pokušaj da se on satera u ugao? Kako se možemo kajati za tuđe prestupe i to one izvršene protiv nas samih?
 
G. Čerkašin, g. Magadanj (Sibir)
 
Odgovor: Ruski narod je u značajnoj meri kriv u ovome zločinu – ako ne direktno, to svojom ravnodušnošću i odobravanjem. Revolucionara je bilo šaka – nekoliko hiljada. I šta bi oni mogli učiniti da im se mnogomilionski ruski narod usprotivio!
I u godinama posle revolucije, većina je blagonaklono primala sve klevete na Cara i zarazivši se lažnom ideologijom učestvovala u izgradnji „novog života“. Skoro svi su jedni drugima čestitali „dan Velike Oktobarske revolucije“ i skoro svi su davali svoju decu u organizacije „mladih lenjinista“. A danas ih daju na „obučavanje“ u još bezbožnije programe.
I u poslednjoj deceniji skoro svi su ravnodušno posmatrali rušenje naše zemlje, koja se vekovima objedinjavala pod vođstvom ruskih careva.
Carstvo Božije je krsni put. Crkva je u svetu, ali ona nije od sveta. I onoliko, koliko ona trpi nevolje od sveta ona je slobodna od sveta, ona je izbavljena od njega. Naš narod se pokazao orobljen ovim svetom, pao je u zamku i nije znao šta da čini. No, njegovi sablaznitelji (koji su postali njegovim novim vođama), znali su izvrsno da učine svestan izbor protiv Hrista, protiv Boga.
U Sv. Pismu je rečeno, da ako sveštenik imajući pomazanje sagreši, on na taj način čini krivim narod (Lev. 4, 13).
Recimo u razumljivijim pojmovima i na jeziku manje strašnom od sveštenog jezika Biblije o tome šta svezuje neizbežno (na privremenom zemaljskom ili duhovno večnom planu) čitav narod sa grehom njegovih rukovodilaca.
Na primer, vodi se nepravedan rat i čitav narod učestvuje u tome zlu. Čak i ako su svi i svaki ponaosob nevini za nesreću o kojoj je reč, na primer svi su obmanuti svojim vođama, pa smatraju taj rat (ili revoluciju) pravednim – je li to kolektivna krivica? Krivica naroda, čitavog tela, zavisi u datome slučaju od krivice predvodnika – kao što telo zavisi od glave. Svaki je kriv u ovom ili onom stepenu. I ako bude pobeđen ovaj narod u ovom nepravednom ratu, to sledi kazna svima, iako su oni tobože nevini.
U slobodnome aktu koji je odredio sudbinu Bogoizabranog naroda, prvosveštenici Izrailja, zli čuvari vinograda, ubice proroka, iskusni u političkoj mudrosti, pretpostavili su „svet ovaj“ Bogu. I sav narod se našao vezanim ovim pretpostavljenjem, sve dok se on ne promeni i ne pokaje. Kazna je delo Promisla Božijeg.
Ovaj prestup je prototip svih podobnih prestupa. „Nijedan drugi narod nije sagrešio tako protiv Boga“ ova tema koja se odnosi na Izrailj, stalno se čuje u Sv. Pismu. I nijedan drugi narod nije sagrešio tako protiv Boga kao ruski narod – postojana ponavlja u svojim propovedima Sveti pravedni Jovan Kronštatski.
Svi su sagrešili, no svaki dobija ono što hoće – bilo pretpostavljajući svet Bogu, bilo produžujući da ide u mraku ovoga sveta ka pokajanju. Bog želi „svim ljudima da se spasu“ i pred ovim javljanjem ljubavi Božije mi ne možemo a da ne drhtimo. Do dolaska Hrista u svet, kroz čitavu istoriju Bogoizabranog naroda, njega ne prati gnev, već samilost i ljubav, koji ga čuvaju kao zenicu oka u svim nevoljama, u krvi i suzama, koji su deo njegove sudbine.
Jer Bog Avraama, Isaaka i Jakova, koji je poslao Sina Svojeg Jedinorodnog na Golgotu radi spasenja sveta – Bog koji do revnosti voli i „kažnjava za nepoštenje očeva do trećeg i četvrtog kolena“. No, takođe Bog milostivi i sastradalni, spor na gnevu, praštajući zablude i grehe, iako ne ostavlja bez kazni (Izl. 34, 67,14), „tvoreći milost hiljadama koji ga ljube i čuvaju zapovesti Njegove (Izl. 20, 6). Ove sveštene reči Izlaska temelje se na nepomičnom kamenu Zakona, ispunjavajući se u svim vremenima do kraja veka.
Iz ovoga se može izvesti samo jedan zaključak. Mi odviše dobro znamo šta se dogodilo sa Bogoizabranim judejskim narodom posle odbacivanja Hrista i šta je proizašlo sa našim narodom posle ubistva Pomazanika Božijeg. I danas, po pređašnjem, mnogo zavisi od Crkve, od svakog od nas, od našeg pokajanja. Istorijska sudbina ruskog naroda, a i čitavog sveta, rešava se pre svega ovde.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *