NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
HOĆEMO LI SE SRESTI SA GOSPODOM?
 
Slušala sam u hramu propoved sveštenika koji je naveo reči sv. otaca, da ako mi u ovom životu ne sretnemo Hrista Boga, to se i u budućem životu možemo naći van zajednice sa Njim. Je li mnogo onih koji dolaze na praznik Sretenja Gosiodnjeg sa blagodatnim znanjem o Hristu, ili je spasenje većine pod znakom pitanja?
 
T. Zavjalova, g. Kostroma
 
Odgovor: Na praznik Sretenja, Crkva podobno anđelima Božićne noći, blagovesti o radosti koja će biti svim ljudima. O tome da je život svakog čoveka prizvan da postane predosećanjem ove velike radosti, pretprazništvom Sretenja, susreta sa Bogom. Istovremeno Crkva upozorava da se mi možemo i lišiti ove radosti. Sa jedne strane – odlazeći ka.smrti pravedni starac Simeon, besmrtna pesma čovečanstva: „Sada otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje Spasenje tvoje, koje si pripremio pred licem svih naroda“ (Lk. 2,29-31), a sa druge – napominjanje da smrt može biti strašna i tragična. On vidi Boga telesnim očima, on Ga se dotiče, on drži u rukama Mladenca, Pobedioca smrti, on odlazi sa mirom koji mu daje Hristos, a ne svet, i u radosti koju mu niko ne može oduzeti.
Starac Simeon je živeo u Jerusalimu. Njemu je bilo obećano Duhom Svetim, da neće umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. Prolazile su godine, decenije, nastupila je duboka starost. No, vreme se čudesno odužilo, ponovo su proticale decenije i godine – a on je tako želeo da ugleda Hrista, tako da je i samu smrt pobeđivao tom željom. Mi znamo da nema veće blagodati, nego umreti za Hrista, kao što je Hristos umro za nas. Može se reći da je pravedni Simeon umro za Hrista – tolika je bila dubina vere kojom je živeo – u molitvi, u trpljenju i smirenom očekivanju ispunjenom vernošću.
Eto smisla čovekovog života – živeti da bi se ugledao Hristos, ali ne kako mi hoćemo, već kako On blagoizvoli. Čekati dan, kada će Bog utešiti Svoj narod, ne prosto izbavljenjem od istorijskih nesreća, nego još beskonačno većom utehom. A koja može biti veća uteha od one kada Sin Božiji dolazi svome narodu?
Sveti savršavaju svoj podvig radi čitavog naroda i čitavog čovečanstva. I praznik Sretenja govori: trebalo bi da nam bude dano da pre smrti vidimo Hrista, jer Ga u suprotnom nećemo videti ni tamo. Mnogo je ljudi bilo u hramu kada je Božija Majka donela svog Mladenca, no niko sem pravednog Simeona i Ane proročice nije video u Njemu Boga. Mi Treba tako da živimo i tako da se molimo, da bi se kako reče jedan episkop, naše poslednje „Sada otpuštaš „sjedinilo sa rečima Hristovim na Krstu: „Svrši se!“ No, postoji realna opasnost da se ovo ne dogodi, zato pravedni Simeon prorokuje obraćajući se Božijoj Majci: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti (Lk.2,34)i dodaje: „A i Tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca“.
Život svakog čoveka određen je njegovim odnosom prema Hristu. Primiti Hrista ili odbaciti, ljubav ili mržnja – ovde se rešava sve. I nema i ne može biti ni za koga sredine: mi smo ili sa Njim, ili protiv Njega. Ovo se otkrilo kod Krsta, kada je On bio predan sramnoj i mučnoj smrti i ovo se otkriva u čitavoj istoriji čovečanstva. Koliko je grešnika postalo pravednim i svetim – i do sada slepi progledavaju, hromi hode, ogubani se čiste, mrtvi ustaju i siromašni blagoveste. A za koliko je njih, On bio kamen spoticanja i sablazni na njihovom putu, o koji su se oni spotakli i pali!
Otkuda tolika aktivna mržnja kod onih koji su stremili da sagore Njegovu Crkvu do temelja, a sve verujuće pobiju kao Njegove svedoke, i samo ime Božije izbrišu iz ljudskog pamćenja? U odnosu prema Hristu niko ne može ostati neutralan. Možda se može samo privremeno skrivati, ali neizbežno dolazi momenat kada dalje ćutanje postaje saučesništvo u zločinu. Ti nisi kriv, ako na tvoje oči ubijaju? Hrista je raspinjala ne samo gomila koja je zlobno huškala oko Njega, nego i oni koji su ravnodušno posmatrali ono što se događa. Najsvirepiji tirani u istoriji oslanjali su se upravo na ovakvu ravnodušnost – u suprotnom ne bi se održali. Onaj ko je ravnodušan prema tuđem životu i smrti, ravnodušan je i prema svojem. Takvi ljudi žive zapravo kao da ne žive – i kao da ih ne dotiče život. Pre prve smrti, kako kaže Otkrovenje, njima dolazi druga smrt – večna smrt, kojom se kažnjavaju najstrašniji neraskajani grešnici. I ne saznaje se Hristos samo u vreme gonjenja, kao što je to nedavno bilo kod nas, – kada su milioni ustali u slavu mučenika i milioni pali u odstupništvo od vere.
I danas, usred kultivisanja bezumnog bezakonja i nemoralnosti, ne završava se borba za svaku ljudsku dušu. Hristos ispituje ljude i nalazi da su mnogi koji govore o ljubavi prema njemu – lažljivci.
Čini se da je pritisak zla oko svakog hrišćanina dostigao krajnju granicu i zato je danas naročito važno i važnije nego ikad, ne ustuknuti u protivljenju istome. Zamislite, ako odstupi svaki hrišćanin, Crkva bi prestala da postoji. Praznik Sretenja je zov svima da stanu na stranu Hrista. Radost Crkve je u tome što se spasenje otkrilo pred licem svih ljudi. On je došao da sve spase, ali će se spasiti samo oni koji ostanu verni i kada svi teže da odbace vernost.
Neka bude ovo dano i svima nama zastupništvom Božije Majke, Koja se usred praznika Sretenja moli za susret svih ljudi sa Gospodom. Jedan sveštenomučenik je pisao iz konclogora: „Tebi, Bogorodice, molitvu prinosim, ne za sebe, već za sve. Tobom, jedino mi živimo u ove strašne dane. Tebi samoj je mač probio dušu, Krst Hristov, da se otkrije čistota Tvoje duše i pomisli naših grešnih srca.“.Čistota duše – to je ljubav prema nemoćnima koji padaju, kaže sveti Isak Sirin. Mi ne znamo kroz kakve još nevolje i žalosti treba da prođemo da bi izmolili pokajanje za čitavu našu Rusiju i čudo preporoda. Samo kada bi nas te nevolje, makar one bile i na smrt, uistinu približile susretu sa Gospodom i Prečistom Majkom Njegovom.
 
Iz „Odgovora“ prot. A. Šargunova
(„Ruski Dom“ 6p. 2/2005. z.)

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *