NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
O DOSTIZANJU NAJGLAVNIJEG
 
Evo dolazi praznik Preobraženja Gospodnjeg, ili kako Ga još nazivaju jabučni Spas. Njime započinje Uspenjski post, a posle toga je praznik Nerukotvorenog Obraza – orahov Spas. Tih dana Crkva osveštava zemaljske plodove. Naš baćuška je govorio na propovedi, pozivajući se na crkvena pravila, da“ ko okusi grožđe ili druge plodove pre vremena, da ih ne jede mesec dana zbog oglušenja o ustav“. U naše vreme se tokom čitave godine dovozi raznovrsno voće iz tropskih zemalja. Zar je pravoslavnima zabranjeno da ih kupuju i jedu do jabučnog Spasa?
 
Ala Kašmova. G. Kaliga
 
Odgovor: Sve spoljašnje treba činiti sa rasuđivanjem. Ovde je reč očigledno o tome, da Božije darove ne treba okušati pre njihovog sazrevanja i bez crkvenog osvećenja. Sv. Ignjatije Brjančaninov piše u jednom od pisama, da tamo gde je dostignuto najglavnije, mi možemo biti slobodni u odnosu na spoljašnje. Bez tog glavnog sve je drugostepeno i nema nikakvog smisla. I zato nam se praznik Preobraženja daje, da bi doznali za drugo kušanje.
Gospod je izabrao tri Svoja najbolja učenika Petra, Jakova i Jovana, da bi ih uzveo na Tavorsku goru. Na vrhu gore Gospod javlja Svoju slavu.
On ne čini čuda. Naprotiv, čudo prestaje: Telo Hristovo, koje je tokom čitavog Njegovog zemaljskog života zračilo Božanskim, otkriva svojeg Nosioca. Njegovo lice postaje slično sijanju sunca, a odežde – belje od snega. Pred Njim stoje, kao neočekivano pridošli iz tajanstvenog mraka, Mojsije i Ilija, najveće ličnosti u istoriji bogoizabranog naroda. Stari i Novi Zavjet besede zajedno na Tavoru, a troje učenika su svedoci njihovog sjedinjavanja. Apostoli su zahvaćeni užasom i istovremeno osećaju duboku radost: „Dobro nam je ovde biti!“ Kao deca oni ne mogu da se uzdrže od oduševljenja. Još, još!
Neka se ne prekida praznik, i neka se blagodat produži još nekoliko dana. Iznenada oblak pokriva vrh gore i glas toržestvene lepote dolazi iz oblaka:
„Ovo je Sin Moj vozljubljeni. Njega poslušajte“. Potom oni ne vide nikoga do Gospoda. I silaze sa gore sa onim što je nemoguće zaboraviti i što istovremeno rađa mnoštvo novih pitanja.
Svakome hrišćaninu je bilo ili će biti dato da doživi svoj Tavor, preživljavajući čudesne trenutke na putu vere. Ko od nas nije osetio bar jednom da je osobeno voljen od Gospoda i da je izabran od Njega? Bog nas je jednom uzeo za ruku i odveo u stranu – onda, kada mi nismo znali, da nas On čeka i kada Ga nismo očekivali. Ko od nas nije osetio odjednom, da je njegov život postao sasvim drugačiji? Na početku našeg duhovnog puta, Bog nas utešuje štedro Svojom ljubavlju i zove da sledimo za Njim. To se dogodilo, možda na praznik u hramu, kada su se neočekivano otvorile dubine vere. Ili kada smo bili u adu očajanja i slučajno otvorili Jevanđelje. Ili nausamljenoj molitvi, ili pri pričešću svetim Hristovim tajnama. Ili kada smo celivali običnu ikonu i dotakli se Boga.
Blaženi su hrišćani izabrani od svih ljudi – kojima je bilo dato da prežive ovaj potres, zato što im se otkrila svetlost lica Gospodnjeg. I oni su doznali da je Hristos najdragocenija i bescena riznica i da blizu Njega, ne može biti niko. I shvatili, da su neki ljudi bili svetima, zato što je sa njima bio Bog. Kako bi mi želeli, da ovi trenuci traju večno!
Kao apostoli na Tavorskoj gori ili kao deca. „Gospode, daj nam da još jednom osetimo da si Ti sa nama. Daj nam da uvek osećamo radost Tvog prisustva“. Međutim, Tavor se završava. „Čak i u Svojem javljanju, Bog nam ostaje sakriven“,kaže sv. Maksim Ispovednik. Što više uzrastamo u poznanju Boga, tim više shvatamo, da On prevazilazi svako razumevanje.
Zbog čega nam Bog daje ovu utehu, ako nam neizbežno predstoji da se ponovo pogruzimo posle nebeskog praznika u sivilo naših svakodnevnica? Mi znamo, da je Gospod izabrao Petra, Jakova i Jovana, zato što će ova tri apostola uskoro biti pored Njega za vreme molitve u Getsimanskom vrtu. I Gospod im je pokazao Svoje Preobraženje, da oni ne bi pomračili razumom, kada Ga ugledaju raspetog na Krstu i da bi imali snage da se suoče sa nemogućim i podnesu nepodnošljivo. Ne, nije Tavor najviša gora na svetu, već Golgota – gde je krajnja visina – Božanska ljubav, sposobna da umire, čak i za one koji je odbacuju.
I drugo, Svojim Preobraženjem Hristos napominje apostolima i svim ljudima, da su oni takođe prizvani na preobraženje. Čovekov život treba da postane ushođenjem na goru Preobraženja. Čovek je stvoren za Božansko i mi se možemo zadovoljiti samo apsolutnim. Mi nismo stvoreni da bi ostali u granicama truležnog sveta, već da blagodaću Božijom prevaziđemo sebe. Sveti Oci govore o oboženju ljudske prirode, a to znači da smo predznačeni za najskrivenije i najtešnje opštenje sa Bogom. I sav naš život na zemlji treba da bude očekivanjem života u večnosti, kada se on otkrije u punoj snazi. Zemni život treba da bude mestom, gde se savršava naše postepeno preobražavanje u sinove Božije, upodobljavanje Hristu Bogu, po daru Hristovom. Smisao praznika Preobraženja je u tome da mi, hrišćani sa strahom i radošću doznamo za svoje dostojanstvo i zapamtimo kakvoj Crkvi pripadamo.
Međutim, da bi se postalo čovekom, treba proći dug put. A da bi se postalo sinom Božijim, potrebno je proći neuporedivo duži put. Sve se sadrži u tome da se ne ometa Hristos u savršavanju našeg preobražaja. Ni životom, ni smrću našom – ničim. Već zajedno sa Njim ići onuda, kuda poziva Bog.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *