NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ZAŠTO SMO ZABRINUTI?
 
Šta nas sve čeka i čemu da se nadamo? Jasno je da bolje neće biti. Šta će biti sutra, kakve nas još čekaju katastrofe – kada ne bude struje, gasa, ogreva – što mi već vidimo poslednjih godina u čitavim reonima naše zemlje?
 
P. Suhonjin, G. Koljčugino (Vladimirska oblast)
 
Odgovor: Otkuda kod nas nedostatak poverenja drema Bogu? Zašto je naš život tako pun briga, zašto je naša vera tako slaba? Zato što mi nismo jasno učinili naš izbor. Zato što mi, kako kaže Jevanđelje, hoćemo da služimo Bogu, ali i mamonu.
Nemoguće je reći da mi nemamo vere u Boga. No, ta vera nije svecela (nepodeljena). Zbog razdeljenosti našeg srca i nastaje naša zabrinutost (uznemirenost).
Bede o kojima Vi pišete zaista se mogu dogoditi. I čime nam tada može pomoći vera u Boga? Ja mislim da nam ona može pomoći u dvostrukom smislu. Prvo, kako kaže psalm:
„Bejah mlad i ostarih, i ne vidjeh pravednika ostavljenog i potomke njegove da prose hleba (Ps. 36, 25).“
I drugo, ko se oslanja na Boga, taj ne traži obavezno uspešan život. On pre bira put skromnosti i mira. Uspeh je nenasiti gospodar. Ko njemu služi, nikada ničeg neće imati dovoljno, ali će imati mnogo briga.
Pre nekoliko godina, po pozivu pravoslavnog sveštenika, bio sam u Americi i tako se upoznao sa pravoslavnim Grkom, bivšim milionerom. On mi je sa uzbuđenjem ispričao kako je velika milost Božija bila za njega, gubitak bogatstva. Do tada on nije viđao belog dana, noću i danju zaronjen u svoj biznis, a onda je uvideo da postoje nebo, ptice, drveće, umetničke riznice. I najglavnije – Crkva – u koju on sada ima mogućnosti da ide skoro svaki dan. No, stvar nije u tome. On je i ranije bio verujući čovek, no kako je ranije bilo kod njega tobože više spoljnih snaga za služenje Bogu i ljudima, to je on sada osetio u svome životu, neuporedivo skromnijem, prisustvo sile Božije.
Ko se uzda u Boga, taj će biti zadovoljan i sa malim. I imaće mir u duši. Ko se bude starao da ugodi Bogu, taj će svagda uviđati u svojem opitu kako je spreman da nam pomogne Bog, čak i u najmanjem i najsvakodnevnijim stvarima; i koliko nam Bog daje da osetimo da je On naš Otac, Koji se stvarno brine o nama, vodeći nas kroz „mnoge nevolje“ u Svoje Carstvo.
Nemoguće je sa zahvalnošću primiti od Boga velika iskušenja, nemajući u srcu Božije blagodati. A put ka njenom sticanju vodi kroz učenje o tajni celosnog hrišćanskog života. Ko ljubi Boga i zna za njegovu blagodat, taj će se sve više ustremljivati ka Njemu, blagosiljajući Ga za sva lišavanja, pa čak i za oduzimanje života. Zato što Pasha Hristova – nije samo Krst, nego i Vaskrsenje.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *