NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
PARODIJA NA PROSLAVLJANJE CARSKIH MUČENIKA
 
Izašle su u svet dve knjižice o Grigoriju Raspućinu, obe po blagoslovu veoma uvaženih ljudi. Mogu se sresti čak i ikonice starca Grigorija. Zar Crkva priprema kanonizaciju tog čoveka? Postoje li za to ubedljivi razlozi i dokazi?
 
E. Kravčenko, g. Krasnodar
 
Među optužbama koje se čuju na adresu poštovalaca Grigorija Raspućina je to što oni svojevoljno (protivno kanonima) slikaju ikone i pišu akatiste. A već im se štampanje svedočanstva o njegovim čudesima uzima za krivicu. No, zar i pred kanonizaciju Carskih mučenika nije bilo to isto! Štampale su se knjige o čudima po njihovim molitvama, slikale su se ikone i takođe čitali akatisti. Sve je to bilo još do kanonizacije – dakle, po vašem svojevoljno?
 
A. K. g. Moskva
 
Odgovor:
 
Prvo, zaista su mnogi u našoj Crkvi čitali akatiste Carskim strastoterpcima (takođe i blaženoj Kseniji, Sv. Pravednom Jovanu Kronštatskom) mnogo pre njihove kanonizacije Moskovskom Patrijaršijom. Ikone Cara – mučenika bile u hramovima još pre njegovog proslavljenja. No, zar svi oni nisu bili već tada proslavljeni Zagraničnom Crkvom. Ako su oni sveti u delu Crkve, to su i u celoj – krajnjoj meri kao sveti mesnog poštovanja. Blagodatnost Zagranične Crkve nemoguće je poricati, bez rizika da se ne padne u greh hule na Duha Svetoga.
Drugo, svi materijali u korist kanonizacije Carskih mučenika, koji su rasprostranjivani poslednjih godina u crkvenoj sredini, sva saopštenja o čudima po njihovim molitvama svagda su bili strogo proveravani. Nije bilo, uzeto u većini, podataka uzetih iz neproverenih izvora, kao ni anonimnih svedočenja.
Treće, postoje neosporni dokumentarni materijali, sećanja, vredna istorijska istraživanja koji nam svi zajedno oslikavaju stvarni lik Sv. Carske porodice (knjige Sokolova, generala Diterihsa, uspomene baronese Buksgevden, grofa Šeremetjeva, A. Mordvinova, P. Žilijara, A. Virubovoj i dr.) Ovakvih knjiga je mnogo i sve one jednoglasno svedoče o njihovom pravednom životu. Klevetnička literatura poput poznatih „memoara“ Ščegoljeva i A. Tolstoja ubedljivo je opovrgnuta.
Pored toga, o svetosti Cara – mučenika su svedočili – svetitelj Nikolaj Velimirović, Sv. Jovan Kronštatski, prepodobni Nektarije Optinski, Kukša Odeski, Varnava Getsimanski, Anatolije Optinski, Svetitelj Jovan Maksimović i mnogi drugi.
A ko je proslavio Raspućina? Koja Crkva i koji svetitelj? Podsetimo se da je komisija za kanonizaciju pri Sv. Sinodu najbrižljivije istraživala njegov život i delatnost i razume se nisu se našli ni nagoveštaji svetosti.
Mi imamo svedočanstvo o tome ko je Raspućin – svedočanstvo novomučenika naših: prepodobnog mučenika Velike kneginje Jelisavete, sveštenomučenika mitropolita Vladimira Kijevskog, episkopa Ermogena Toboljskog; svedočenja arhiepiskopa Teofana Poltavskog, duhovnika Carske porodice – čoveka kristalne čistote i visokog duhovnog života. Svi oni ga ocenjuju više nego negativno.
Pogledajmo sada kojim se izvorima koriste poštovaoci Raspućina. Na primer navodi se mnoštvo „malo doteranih (ispravljenih)“ sećanja Matrone Raspućine, E. Džanumove, F. Jusupova i njima slični. U tim sećanjima, kao što je poznato, priče o „čudesnom“ smenjuju se opisima smrtnih grehova. Po kojem kriterijumu oni razlikuju „stvarno“ od „izmišljenog“, kada citiraju ove materijale – nejasno je.
Veći deo materijala izabran je po principu „wishful thinking – željeno se interpretira kao stvarno.
Još jedan „izvor“ – iskazi nepoznatih lica: „Jedan duhonosni starac je rekao da je Raspućin savršeno vladao Isusovom molitvom i obučavao je njoj Cara Nikolaja“… „Jednog starca su pitali… i on je odgovorio, da je Raspućin bio jeromonah“ itd. A koji su to starci i zašto su se autori ustezali da navedu njihova imena? Pa, sva vrednost svedočanstva, sva njegova sila je u tome da čovek objavi svoje ime i time posvedoči dejstvo Božije blagodati u konkretnoj istorijskoj sredini.
Nemoguće je ne uvideti da je delatnost poklonika Raspućina – nekakva zlurada parodija na stvarni proces proslavljanja svetih, a takođe većim delom, i na sabiranje materijala za proslavljanje Carskih mučenika.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *