NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
BESPRIZORNA DECA
 
Dragi oče Aleksandre!
Tokom poslednjih godina u svojim publikacijama i istupanjima na radio „Radonježu“, Vi postojano ukazujete da su masovno razvraćivanje propagandom preko liberalnih SMI, pri popustljivosti državne vlasti, pad nataliteta i milioni odbačene dece pojava uzajamno povezane.
Čini se da i predsednik počinje da objavljuje uzbunu povodom armije bezprizornika (po raznim informacijama, njih je od 14 miliona). Vicepremijer Motvijenko je sama izjavila da ne zna koliko je kod nas dece bez roditeljskog staranja i da se to ne može ni prebrojati. Takođe, ona kaže da ne zna šta treba činiti u ovoj nesreći, istovremeno pokušavajući da okrivi roditelje – pijanice, pa čak i priznajući negativni uticaj SMI na porodični poredak. Međutim, njena je dužnost kao ministra, da zna i ume da reši probleme miliona dece, u suprotnom treba da da ostavku. Neka na njeno mesto dođe čovek koji može izaći na kraj sa ovom bedom. Podsmešljivo deluju predlozi da se u celoj zemlji organizuju sportski programi.
Pa, šta nam je činiti? Da stojimo i gledamo kako propadaju naša deca? Vaš Društveni komitet „Za moralni preporod Otačastva“ u svoje vreme činio je očajničke pokušaje da se suprotstavi ovoj propasti. Kao što je poznato, vi ste dobili na desetine hiljade pisama podrške, a sada se čini da ste i Vi digli ruke!
 
Galina Novikova, G. Frjazino
 
Odgovor:
 
Draga Galina!
 
Uistinu, nikada država nije rasuđivala šta treba sa ovim činiti, već je preduzimala konkretne mere. Ovakvog genocida dece nije bilo ni pri Lenjinu, ni pri Staljinu, ni pri Hruščovu, ni pri Brežnjevu. Ovo je uništavanje nacije i njena bruka. Ništa slično se ne dešava ni u jednoj zemlji sveta. U tzv. vremena zastoja, delovalo je čvrsto zakonodavstvo: besprizorno dete se uzimalo u dečije prihvatilište i ovim se bavila milicija. Nikoga nije interesovalo ima li to dete roditelje. Ako je dete bilo izbačeno na ulicu, roditelji su se lišavali roditeljskih prava, a ponekad prinudno lečili od alkoholizma. Kada bi roditelji odbijali da daju decu u školu, time se takođe bavila milicija koja je imala po zakonu velika punomoćja.
Posle revolucionarnih godina, potpune razrušenosti sa masovnom besprizornošću, Đeržinski se obračunavao vrlo brzo. Bili su ubrzo doneti zakoni. Svi besprizornici su po hitnom postupku „lovljeni“ na ulicama i smeštani u dečije domove, gde su hranjeni, obrazovani, učili se profesijama i gde su bili zaštićeni od smrtnih opasnosti koje donose odbačenost i nezaštićenost dece.
A sada su zakonski i podzakonski akti, neznano kime donešeni, usmereni na produbljivanje Genocida. U dečija prihvatilišta uzimaju se samo deca koja su narušila pravni poredak. Deci se daju pasoši već od 14. godine, čega takođe nema ni u jednoj zemlji. Očigledno na zadovoljstvo pedofilima. Pred očima milicije, deca prosjače, piju, drogiraju se, postaju žrtve svodnika, zaražavaju se smrtnim bolestima i umiru na ulicama. Nas hoće da ubede da je nemoguće nešto učiniti. Milioni ljudi su zbunjeni i očajni.
U ovoj kritičnoj situaciji mi smatramo, da ovde vrlo mnogo kao i pre, zavisi od Crkve. Reakcija Crkve treba da bude adekvatna nesreći koja preti uništavanju nacije. Crkva treba da učini sve da bi je svi čuli, tj. da se obrati pozivom narodu, predsedniku i svim organima vlasti: „Otačastvo je u opasnosti. Rusija i njen narod su na granici uništenja“. Crkva je dužna da upozori sve, da smo mi u ratnoj situaciji, u kojoj propaganda razvraćivanja i uništavanja genofonda – dece – treba da bude objavljena državnim zločinom, a to znači i neodložno kažnjavanje svih njegovih organizatora i učesnika. Pri tome, ovo ne može biti na nivou redovnih neobavezujućih deklaracija i proglasa, već je potrebno neodložno doneti mere sa strogom kontrolom vlasti o njihovom ispunjavanju.
Danas je Rusija – zemlja, gde se na propagandu razvraćivanja, po službenim podacima, troši dvostruko više sredstava, nego za nauku, gde se u novinama (sa masovnim tiražem) otvoreno daju oglasi koji privlače decu razvratu, kada se istovremeno čak u SAD (davno pristigloj svih po „moralnim slobodama“) zakonom kažnjava na 2 godine zatvora i 100.000 dolara globe, za širenje pornografije među maloletnim. Pri svem narastanju moralnog raspada, oni štite svoju naciju od polnog izrođavanja.
Bivaju vremena kada samo ubeđivanja nisu dovoljna. Slično tome kao što je Sv. Teofan Zatvornik zahtevao najodlučnije državne mere protiv propagande (koja se uskoro pretvorila u more krvi) bezbožja – tako i mi danas, ali sa još većom odlučnošću treba da reagujemo na novu, još strašniju opasnost. Propaganda razvrata i uništavanja genofonda dostigla je kod nas danas takve vidove da označava duhovnu, moralnu i fizičku propast Rusije.
Zemlja ne treba da žali nikakva sredstva radi spasenja svoje dece. Prvostepenim u državnom budžetu, treba da bude izdvajanje sredstava za ovaj cilj.
Crkva treba da pokaže primer žrtvenog služenja, tj. da organizuje prikupljanje sredstva za dečija prihvatilišta, možda i po cenu odustajanja od daljeg blagoukrašavanja obnovljenih hramova, slično onome, kao vek pre, u vreme svenarodnih beda, Crkva nije žalila svoje materijalno bogatstvo za pomoć siromašnima. Podobno Sv. Nikolaju Čudotvorcu, koji je spasao od razvrata tri mlade devojke (trima zavežljajima sa zlatom) i podobno prepodobnoj Jelisaveti koja je dala čitavo svoje nasledstvo za potrebe siromašne i nezbrinute dece.
Ako smo još hrišćani, i ako smo još ostali ljudi, potrebno je da učinimo sve moguće i nemoguće. Gospod dopušta da budu nesreće radi ispitivanja naše vere. On nam daje šansu i ako je mi iskoristimo, ljudi će verovati Crkvi. Ako Crkva ne učini sve što od nje zavisi, neće biti očišćenja od bezakonja Rusije. I uopšte neće biti Rusije.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *