NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
TRPLJENJE ZLA I LJUBAV PREMA GREŠNICIMA
 
Čini mi se da nam sada prete dve opasnosti: tolerantnost (trpeljivost) prema zlu i sektaška netrpeljivost prema zabludelim ljudima.
 
P. Leontjev
 
Odgovor: Vrlo tačna dijagnoza. Zaista, s jedne strane ona kolebljiva tolerantnost, ravnodušnost prema dobru i zlu: „Šta mi tu možemo učiniti?
Kod svakoga su svoja merila savesti. I na kraju krajeva ne treba preterivati. Možda ovo još nije tako strašno zlo“. Drugim rečima ne treba se protiviti lažima, propagandi razvrata, nečuvenoj nepravednosti u našem društvu.
A s druge strane ono što je dijametralno suprotno ovome – upravo sektaška, kako vi kažete, izolovanost, netrpeljivost prema mnogima: „Ti ljudi ni za šta drugo ne znaju do životnih radosti, a radi čega im je dat život nerazumljivo je“. Vrlo nam je poznat izgled fariseja, koji sve posmatraju s visine, a sebe smatraju pravednicima.
A povodom tolerantnosti – Gospod jasno pokazuje da On ne zna ni za kakve kompromise u borbi sa zlom. Dobro je za nas što ne postoji nikakva saglasnost među Hristom i Velijarom (2 Kor. 6,15). Za Boga je nemoguće nazivati dobrim ono što se javlja zlom. Nemoguće je za Gospoda našeg da zaključi mir sa nepravednošću, nečistotom i lažju. Njegova svetost čini ga potpuno nesposobnim da primi u Sebe i najmanju kap egoizma.
Mi se sećamo Njegovih jasnih, silnih reči protiv sablazni: „A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u Mene, bolje bi mu bilo da objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku (Mt. 18, 6). I „ako te ruka tvoja ili noga sablažnjavaju, odsijeci je i baci od sebe; bolje ti je ući u život hromu ili kljastu, nego da imaš dvije ruke ili noge, a da te bace u oganj vječni“ (Mt. 18,8). Borba sa zlom predstavlja neodvojivi deo našeg života, i to u tolikoj meri da je Gospod uključuje u našu svakodnevnu molitvu: „I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga (lukavoga)“.
Istovremeno, upravo zbog toga što je Gospodu mrzak greh, On voli grešnike. Mi se sećamo da On pije i jede sa mitarima i grešnicima, zato što je bolesnima potreban lekar, a ne zdravima. Kao što lekar ne beži od bolesnika, tako i Hristos od grešnika. On nam pokazuje kako treba da se ponašamo prema onome koji čini zlo.
Mi smo danas svedoci pokušaja opravdavanja najužasnijeg greha, nasađivanja greha kao norme. Gospod nam pokazuje da zlo ostaje zlom. On ne govori da mitari, poreznici i saradnici okupatora, imaju pravo da pljačkaju narod. No, umesto toga da ih uništi, On im predlaže mogućnost isceljenja.
I svaki od nas ispoveda sebe pred Čašom Hristovom prvim među grešnicima.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *