NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ZAR JE BOG RAVNODUŠAN PREMA ZLU?
 
Mnogi smatraju (verovatno zbog svoje nepromišljenosti) da je sada kod nas sve uspešno: crkve su otvorene, duhovne literature je na pretek; priča se da su u Moskvi na crkvene praznike hramovi puni naroda. Ne znam, ali mi se čini da pridošlim (posetiocima) najpre upadaju u oči kazina, restorani, barovi i svakakav sram. A ako odete 200-300 km. od prestonice, videćete drukčiju sliku. U hramovima nema skoro nikoga, zato što uskoro ni stanovnika neće biti. Slika je jedna – „mrskost zapuštenosti“ pri potpunoj ravnodušnosti vlasti prema svojoj zemlji i svojim ljudima. Nerentabilno im je da pomognu penzionere, te su im ukinuli povlastice. Nerentabilno im je i besplatno obrazovanje i medicinske usluge, te se sve komercijalizuje. Besplatno lečenje ne možeš izmoliti. Koliko samo ljudi umire…
No, ako se već teži našem potpunom uništenju, nije li vreme da se ponašamo kao u ratnim prilikama? Znam da ćete reći da je na svemu volja Božija, ali zar je Bog ravnodušan prema ovolikom trijumfu zla?
 
3. N., Kalužska obl.
 
Odgovor: „Moja je osveta i ja ću vratiti“ – kaže Gospod. Kako se može brzo dogoditi Božija osveta! Od svih grehova, nevino prolivena krv najpre prevršuje dugotrpljenje Božije. Primer ovome je smrt Irodova, koja je nastupila ubrzo posle ubijanja nevinih mladenaca. Irod se ispunio takvom zlobom i mahnitošću da je predstavljao ne samo neprestano mučenje za svoju okolinu, već i za samog sebe.
Gospod nam pokazuje kakva sudbina očekuje Njegove gonitelje i gonitelje Njegovih sledbenika. Svi koji progone Hrista i Njegovu Crkvu postaju izrodi. Oni su van roda ljudskog i biće odbačeni od ljudi ako se ne pokaju.
Zar se ovo nije dogodilo kod nas u Rusiji za vreme najsurovijih gonjenja u istoriji? Zašto se tako brzo srušilo ono što je izgledalo da će ostati do veka? Kakva je sudbina dostigla gonitelje Crkve – Lenjina, Trockog, Staljina, Hruščova? Šta je ostalo od njih danas? A takva će sudbina uskoro postići i sadašnje uništitelje naroda i hulitelje Hrista. Gospod nam govori da se ne bojimo nikakvih iskušenja, jer se sve događa po Promislu Božijem. Bog je poslao Josifa obručnika u Egipat, gde je ovaj prebivao usred mraka i bezbožja, sve dok ga Onaj Koji ga je doveo tamo, nije izveo od tuda.
U svim događajima mi treba da se naučimo da jasno razumemo smisao onoga što se dešava i vidimo Boga Koji ide ispred nas. Za ovo je potrebno jednojedino – ispunjavati Njegovu svetu volju, datu u Njegovim svetim zapovestima. I tada će svuda sa nama biti Bog. Nema takvog mesta na zemlji, gde ne bi bilo Njegovog blagodatnog prisustva. Anđeli Božiji javljaju se Josifu u Egiptu, Jezekilju u Vavilonu, Jovanu Bogoslovu – na Patmosu, novim mučenicima i ispovednicima našim – iza bodljikavih žica konc-logora. Anđeo izveštava Josifa obručnika o Irodovoj smrti: „Ustani, uzmi Mladenca i Mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu, jer su umrli oni koji su tražili dušu Njegovu“. Oni su umrli, a Hristos živi. Sveti ispovednici se ponekad javljaju čudesno izbavljenim iz ruku gonitelja i svedoče o njihovoj smrti. Tako Car Svete Crkve utišava buru, i ne jednom je ona obretala tišinu usred gonjenja. No, najglavnije je da čak i pri vidljivom trijumfu neprijatelja Hristovih, mi možemo pobedonosno reći: oni su umrli, a Hristos i oni koji su Njegovi, žive.
Mi vidimo kako jedni vrazi smenjuju druge da bi se borili sa Hristom i Njegovom Crkvom. I samo što nestane jedan neprijatelj, njegovo mesto zauzima drugi. Đavolu je potrebno da ne slabi u svetu neprijateljstvo protiv Gospoda i Njegove Crkve.
A obazirući se na pitanje da li se treba ponašati kao da smo u ratnim prilikama, pogledajmo kako Spasitelj oprezno od samog početka savršava Svoj put, učeći ovome Svoju Crkvu. Sv. Josif obručnik, čuvši da Arhelaj caruje u Judeji, umesto Iroda oca svojeg, pobojao se da ide tamo“. Bog nikada ne podvrgava Svoja čeda besmislenim opasnostima, nego sve čini radi ispitivanja njihove vernosti i radi njihove večne slave.
I Gospod uzima na Sebe od samog početka sva naša poniženja, da bi nam dao Svoju slavu, te nikakva poniženja(uvrede) neće biti nepodnošljive za nas, ako se udostojimo da ih primimo Hrista radi.
 
„Ruski Dom“,
bp. 1/2005. g.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *