NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
O PLAČU ZA IZGUBLJENOM DECOM
 
Poštovani oče Aleksandre! Mnoge su porazili strašni događaji u Beslanu, 1. septembra. Mene muči strah za sudbinu naše dece. Ja ih imam troje. I šta mogu sada videti u životu – zlobu, laž, užas, smrt ? Ima poslovica „U velikim nesrećama stradaju i male stvari“ – a to su u ovome slučaju naša dečica. Ona ginu od ruku terorista, u avionskim nesrećama, ili zbog nemarnosti lekara… Deca su takoreći taoci neodgovornosti sadašnjih vlasti. A mi ih sahranjujemo i oplakujemo. Ona su mučenici poput onih 14000 mladenaca ubijenih u Vitlejemu, po naređenju cara Iroda. Čemu se možemo nadati, ako našoj deci svakodnevno preti smrt, a mi tu ništa ne možemo izmeniti?
 
R. R. Nazarčuk, G. Nižnjevartovsk
 
Odgovor: Čitav naš život je put sledovanja za Hristom. A prvi put Bogomladenca Hrista vodi u Egipat, drevnom neprijatelju, ovaploćenju zla i svih zabluda. Prve večeri Roždestva, Hristos postaje izgnanik.
Vlastodršci o kojima vi govorite idu putem cara Iroda. Irod smišlja ubistvo Bogomladenca čim je saznao o Njemu. I posle povratka istočnih mudraca drugim putem kući, on se nije odrekao svoje zločinačke zamisli. On je uveren da će ubijanje svih mladenaca u Vitlejemu, među njima pogubiti i tek rođenog Cara judejskog.
Nas ne može da ne žalosti da je on lako našao ispunitelje ovog nečuvenog krvavog zločina, iako čitava istorija sveta svedoči da njih nikada nije nedostajalo. Istoričari pišu da je Irodu tada bilo oko 70 godina, tako da tek rođeni Mladenac nije mogao predstavljati za njega kao cara nekakvu opasnost. Da mu ne bi promakao Hristos, on ubija svu decu uzrasta od dve godine i niže. U bezumlju zla on ubija svu decu ne samo u Vitlejemu, već i u njegovoj okolini.
Ovaj zločin je bio izvršen čisto po nagovoru čovekomrsca đavola, koji je raspalio njegovu gordost i svirepost. Pred nama je preteča antihrista.
Sveta Crkva proslavlja mučeništvo ove nevine dece, čija je krv prolivena za Bogomladenca Hrista, Koji će posle proliti Svoju krv za njih. Ovom decom započinje nepobediva armija Hristovih mučenika.
A šta je sa roditeljima dece koja stradaju? Ovako se ispunjava proročanstvo sv. Pisma:“Glas u Rami se čuje: plač i ridanje, i uzdah veliki. Rahilja oplakuje decu svoju, i ne može se utešiti, jer ih nema.“Ovo proročanstvo se ispunilo već jednom u vreme proroka Jeremije. Mi čitamo u sv. Pismu njegove reči o Jerusalimu, zapalom u ropstvo i judejima koji napuštaju zemlju gde je ostala grobnica Rahiljina. Nije Lija, nego Rahilja – slika obećane zemlje, ona plače zbog dece koja su trebala da budu tamo, no njih tamo nema. Tako isto u Vitlejemu, nada na budućnost iščezava sa smrću dece. O Roždestvu Hristovom ovo proročanstvo se raskriva sa još većom snagom.
I u naše dane ono se ponovo otkriva tamo, gde je bezutešna žalost zbog ubijene dece.“Plač i ridanje, i uzdasi mnogi“ – kao da prorok ne nalazi reči da izrazi svoju smetenost i užas koji je doživeo. Nekada je bio veliki plač u Egiptu zbog ubijenih prvenaca. I evo ponovo najmlađi stvorovi predaju se na smrt. Oni prema kojima mi osećamo naročitu ljubav. Tako je velika žalost da mi ne možemo da se utešimo.
No, nema takve žalosti u ovome svetu, da za nju ne bi bilo Božije utehe. Rahilja neće da se uteši zato što ih nema više u majčinom naručju. Ali kada ih stvarno ne bi bilo, mogla bi se razumeti žalost u kojoj nema nade.
Ali mi znamo da oni nisu poginuli, nego da idu ispred nas ka Bogu. Gorki plač u Rami je samo preddverje najveće radosti, jer postoji plata(nagrada) i nada na budućnost. Što je veća žalost, to će biti veća radost. Posle Svoje krsne smrti, Vaskrsenja i Vaznesenja, Hristos šalje Duha Svetoga, Koji nas poučava svakoj istini i utešuje istinom. On zida Crkvu Svoju, vođenu Duhom Svetim, a u njoj su ubijeni mladenci – njeni mučenici i njena slava. A njihova krv je seme Crkve.
Čini se da na zemlji nema većeg iskušenja, nego videti ubistvo dece. Ali, postoji ono što je neizmerno strašnije – a to je kada mi dopuštamo duhovno i moralno ubistvo naše dece.“Ne bojte se onih koji ubijaju telo – kaže Gospod – a duši ne mogu nauditi“. Zato što postoje dve smrti. Postoji dakle i druga smrt o kojoj govori Otkrovenje. Ona je povezana sa odbacivanjem Gospoda koje se projavljuje možda više od svega u ubijanju naše sopstvene dece pre njihovog rođenja i u njihovom razvraćivanju. I zato postoje dva plača. O, kada bi Rahiljin plač postao danas pokajnim plačem čitavog čovečanstva za ubijenim dušama ili telima dece! Tada bi mi svi saznali da je sa nama Bog. On spašava od smrti Mladenca Hrista da bi mi svi uvideli da je nada na Božiji Promisao – odgovor na beznadežnost ljudske situacije u kojoj smo se i mi našli.
 
Časopis „Ruski dom,
br. 1. 2005. g
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *