NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
PRODUBLJIVANJE SRPSKE TRAGEDIJE
 
Nema kraja srpskoj tragediji. Ono što se dogodilo ponovo (od 17. marta) na Kosovu, produžetak je natovskog bombardovanja 1999. godine. U novostima je javljeno da je za nekoliko dana razrušeno i spaljeno trideset drevnih pravoslavnih hramova, ubijeno na desetine Srba, stotine ranjeno, hiljade izgnano iz svojih domova. NATO ne štiti Srbe, već im samo pomaže da se evakuišu. To je pravi zverski pogrom. Akcije Albanaca su brižljivo isplanirane, a srpskoj vojsci se ne dozvoljava da štiti svoje građane, pod izgovorom „mirnog rešavanja konflikta“. Ni jednom Albancu – ubici se ne sudi. Dakle, to je genocid, etnička čistka pod pokrićem „svetske zajednice“. A gde su sada oni mnogobrojni zaštitnici prava čoveka i komisije OUN[1]? I ponovo se nevoljno nameće pitanje: je li ovo globalni rat protiv čitavog Pravoslavlja i naše Rusije?
 
Davidov A. F., G. Moskva
 
Odgovor: Kako govoriti o Srbiji i njenim bezmernim stradanjima, o njenim užasnim razaranjima, o krvi nevino ubijenih koja vapije ka nebu, a ne govoriti o Rusiji? Srbija zna i Rusija zna vrlo dobro, da jad i očaj ovog rata otvara vrata mraku pred kojim se i najnepokolebljivije životne norme pokazuju beznačajnim. Mi ne možemo, a da ne vidimo opšte značenje koji ovi događaji imaju za sudbinu sveta. Ovaj rat nije ustremljen samo na uništavanje srpskog naroda – već on duboko, i dublje nego što se to mnogima čini, provocira svetski sukob.
Oktobra 1993. godine, u Moskvi se, javno odobravano od svih bezakonje, (o kome apostol Pavle govori kao o poslednjoj granici dugotrpljenja Božijeg) ponovilo u međunarodnim razmerama.
Rat u Srbiji bio je završnicom XX veka, iako je teško nazvati ratom ono neprekidno tromesečno ubijanje mirnih građana, koje je obrukalo Evropu. Ona je pretila mnogim zemljama, a u prvom redu Rusiji. Sredstva varvarskog uništavanja upotrebljena su protiv Srbije. Tražile su se najgnusnije laži da bi se obeščastio srpski narod. Ako je osobenost nečije psihe mogla okriviti Srbe za njihove greške, ipak one ne odgovaraju onom stradanju koje je ovaj narod morao da pretrpi.
Nemoguće je ne videti kako se nivo mržnje podigao svuda. Dogodila se, možda nepovratna zaraza organizma „svetske zajednice“, toksinima mržnje, nasilja i laži. Podrugljive reči „Srećan Vaskrs“ napisane na bombama koje su ubijale decu, zauvek će ostati simbolom savremene civilizacije.
Kao i svaki rat i ovaj je proizveo veliko razdeljivanje između kulture vere i kulture neverja i odredio tip „novog čoveka“ XXI veka. U Evropi i Americi, koje se nisu formalno odrekle hrišćanske kulture, zauvek je ovladao ne samo paganski princip preventivnog rata, nego i kriminalno-lagerski princip: „Ko sme, taj i osvaja“. Od sada se samo ognjem i mačem dostižu nužni ciljevi. Agresija SAD na Irak se, uvlačenjem mnoštva zemalja – satelita, jarka je ilustracija ovog.
Mi smo postali svedocima ružnih projava nasilja, odricanja od razuma i savesti. Posle Hitlera i Staljina, čovečanstvo prolazi kroz još jedan kolosalni opit laži, laži po samoj najdubljoj suštini onoga što se čini sa čovečanstvom. No, u vremenima velikih iskušenja, kao nikada, otkriva se snaga istine i pravde, ako ona još postoji u ljudima. Međutim, nemoguće je zaboraviti da zlo ostaje zlom i da ono sve više narasta. I da izvršeni užasi, ostaju izvršeni. Očajanje stotina hiljada ljudi, njihova žalost, svaka suza i svaki uzdah izazvan ovom nepravdom i lažima – ne mogu biti zaboravljeni kao da ih nije bilo. Oni nikada neće biti izbrisani iz života – čak i ako ovi ljudi dobiju izobilja nebeskih nagrada od Boga.
A šta smo mi dužni da kažemo svetskoj zajednici pred novom jugoslovenskom tragedijom? Sva istorija čovečanstva, naročito u XX veku, svedoči da kada laž i nasilje dobiju prvenstvo u hijerarhiji vrednosti, to oni pre ili kasnije ruše svoje adepte, i ovi iznenadno pred čitavim svetom otkrivaju svoju slabost i bespomoćnost. Setimo se, primera radi, kako se činila neoborivom pobeda komunističke revolucije u Rusiji! I kako je to zdanje sagrađeno, činilo se za večnost, palo za jedan dan. Zar nije isto proizašlo, samo mnogo brže sa hitlerovskom imperijom Trećeg rajha? Takva će sudbina dostići nesumnjivo NATO i čitavu Ameriku i Evropu sa njihovom diktaturom „novog svetskog poretka“. Pri ovome nemoguće je ne videti, kako svet, zbog toga što ne shvata smisao onoga što se dešava – neizbežno ide od jednog zla ka drugom, gorem zlu. I jedna demagogija zamenjuje se drugom, još bestidnijom demagogijom.
Demagogija uvek istupa pod zastavom pravde, no ranije ili kasnije, zaboravlja na svaku istinu i nastupa krstaškim pohodom protiv neprijatelja, koga predstavljaju „apsolutnim zlom“. Čime se razlikuje današnja demonizacija celog naroda od klasičnog gebelsovskog nacizma? Rezultat ovoga može biti samo jedan – čovečanstvo sve više zahvata ravnodušnost i očajanje, i u svetu se oslobađa više mržnje i straha, nego u svih prethodnim vekovima zajedno.
No, Crkva još jednom može ponoviti samo jedno: ne treba pokušavati da se nadmudri istorija i obmane realnost života, prividom uspešne politike – žrtvujući suštinsko, radi dostizanja privremenih uspeha, jer je ovo bremenito velikim katastrofama, kao što to jasno pokazuje čitava istorija minulog veka. Kada glupost i bezumlje daleko zađu, stupaju u oblast mistike.
Ako današnji pobedioci ne uzimaju u obzir, značaj đavola u svetskim događajima, onda potcenjuju onu inerciju istorije čovečanstva otpalog od Boga, shodno kojoj je nedovoljno dobrih namera i ideja da bi se obezbedila pobeda dobra – neka oni ne sumnjaju da je Gospod Bog gospodar istorije i da On uvek posramljuje zle misli nepoštenih.
Mi smo uvereni da hrišćanski odgovor na suštinska pitanja vremena nije fiktivan i dekorativan, već da jedino on odgovara prirodi stvari. Glavna greška političara XX veka i nastupajućeg XXI veka, sastoji se u odbacivanju samog pojma politike, koji je veran jevanđelskim principima, usled čega se odbacuje politika po zakonima savesti i poštenja, i sve se određuje samo uspehom i dobitkom.
U samoj stvari, kako mi često govorimo, danas više ne stoji pitanje: postoji li Bog, već postoji li čovek. Mi ne gradimo nikakve iluzije, već nepokolebljivo znamo da je samo onde gde postoji Bog i čovek, jedinstvena mogućnost da ispunimo svoj istorijski dug u suprotstavljanju silama rušenja, demagogije i laži, koje parazitiraju na istini i pravdi. To je istinska filozofija istorije i politike, i takav je realizam koji se protivi cinizmu i bezumlju tzv. „realne politike“ koja se neprestano danas propagira. Ne sentimentalni optimizam, koji se nada da će se sve postepeno srediti, a mi zaboravljajući na sve, da ćemo ući u novu političku realnost.
Mnogo rušenja je donelo Srbiji NATO – bombardovanje i nedavni pogrom na Kosovu. No, ovo rušenje, ma kako bilo užasno, postaje drugostepenim pred izazovom dobačenim svim narodima. A strašnije od svega je to, što je masovnom svešću ovladala misao o fatalnosti zla i nepobedivosti bezakonja. Strašnije od svih bombi je čudovišna eksplozija očajanja koje je ispunila sve.
Danas je srpski narod, kao i ruski, politički demoralisan. No, ništa još nije izgubljeno, ako on (narod) ne bi bio demoralisan moralno. Pri tome, svaki kompromis sa silom dovodi do još veće ubeđenosti u besmislenost protivljenja. Čak i u Crkvi ima mnogo ljudi koji smatraju, da sa hrišćanskog stanovišta, određene stvari ne treba činiti, ali… Ovim „ali“ đavo probija sebi put.
Bilo bi naivno pretpostaviti da političari Evrope i Amerike, ti koji drže danas u svojim rukama sudbinu sveta, osećaju poštovanje prema hrišćanskoj etici i jevanđelskim principima života. No, bilo bi izdajstvom Hrista i izdajstvom miliona ljudi (i između ostalog same istinske politike) reći: „Neka sve bude kako jeste“.
Mi ne gajimo nikakve iluzije da svedočanstvo Crkve može isceliti nekog od rukovodilaca NATO-a od psihoze „u pravu je onaj ko je jači“ koja se otkrila ne samo u ovim događajima. Nema nikakvih garancija da se oni neće umešati isto tako u sudbinu Rusije, u kojoj je još bez bombi, ali je i bez njihovog javnog učestvovanja razrušeno ne manje, nego u Srbiji (istine radi, treba kazati da su se kod nas hramovi rušili nešto ranije, a sada se oni obnavljajy).
Samo čvrsti principi mogu obezbediti čvrstu i istinski realnu politiku. U suprotnom ostaje samo himerička ideja – civilizacije zasnovane na slobodi, raslabljenosti volje i svesti, neoprostivoj naivnosti koja pretpostavlja da će Lenjin, Hitler, Buš ili bilo ko od nama bliskih političara održati svoju reč. Jedino što je moglo da zaustavi Hitlera sa njegovim „novim svetskim poretkom“ je bilo ujedinjavanje realnih sila sposobnih da predlože stvarna rešenja. No, sada je sve postepeno razrušeno i ostala je samo demagogija.
Vreme je da se razmišlja o sudbini pravoslavnog naroda. Ko hoće da proda dušu za političku korist? Mi smo dužni da odgovorimo na najsuštinskija pitanja savesti koja je pred nas postavio život:
 
Kako zaštiti svoje nacionalno i ljudsko dostojanstvo?
 
Sada kada je „delo učinjeno“ i „zlo pobedilo“, svi misleći i savesni ljudi treba da razmisle: je li moguće zaštiti Srbiju i čitav svet od novog varvarstva koje se nadvija?! Kako istinski sačuvati sve što još postoji u ljudskoj kulturi, stvorenoj vekovnim trudovima i nadahnućima? Ako ove tradicionalne vrednosti ostanu u prošlosti, nema nam ni sadašnjosti ni budućnosti. Ako one postanu mrtve za nas, ni mi nećemo još dugo. Neka bi nam poraz Srbije i Rusije, kao svaka velika nesreća, doneo moralno očišćenje i okretanje ka istinskim vrednostima. Ovi žalosni događaji treba da nadahnu nelicemerne revnitelje istine i pravde da se suprotstave, iz svih snaga i svim mogućim načinima, propadanju svega što je još ljudsko u svetu.
 


 
NAIOIANA:

  1. Organizacija Ujedinjenih Nacija

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *