NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
KRITIKA ZLA I PROPOVEDANJE SVETLOSTI
 
Oče Aleksandre, čini mi se da Vi suviše često kritikujete zlo tamnim bojama i od toga stvara se utisak nekakve mračnosti. Čuo sam i za slične reakcije na Vaše knjige. Zar sveštenik nije dužan da bude, pre svega, nosiocem svetlosti?
 
V. P. Zamaraev, G. Moskva
 
Odgovor: Ja ne mogu da sudim o mojim knjigama, ali mi se čini da je mračnost koju pominjete preuveličana. Koliko je meni poznato, slični komentari su bili o zbornicama „Antihrist u Moskvi“, no pored ovih ja sam napisao i druge knjige, na primer propovedi u hramu: „Božićni post“, „Veliki post“, „Nedeljne propovedi“ i druge. Po tome mišljenju, glavni zadatak propovednika danas je da istakne apokaliptički moment. Previđanjem njega sve postaje samo „pravednom lažju“ ili „lažljivom pravdom“.
A u tome što se odnosi na propovedanje svetlosti – ja se potpuno slažem sa Vama. Ono je zaista vrlo važno. Stvarna vera nikada se ne gradi samo na negiranju (odbacivanju, odricanju). Zapovesti Božije uvek imaju pozitivan smisao. Sve zabrane u deset zapovesti: „ne čini to i to“, svode se na ono što treba činiti, na dvojednu zapovest: o ljubavi prema Bogu i čoveku, kako o tome govori Hristos (MT. 22, 3739).
No, pre nego što se učini dobro, nužno je ne činiti zlo. Postoji nepromenljivi zakon duhovnog života:
„Ukloni se od zla i čini (satvori) dobro“ (Ps.ZZ, 15). U početku treba uvideti zlo i kloniti se njega; samo tako se može činiti dobro. Neophodno je očišćenje – posle iskorenjivanja zla mora se obavezno nasađivati dobro. Ovo je vrlo važno, te bih i ja hteo da se zadržim na ovoj temi detaljnije.
Ljudska duša ne može ostajati pusta (prazna). Nedovoljno je osloboditi se loših pomisli i navika da bi se rastali sa pređašnjim načinom života. Ako duša pri ovome ostane prazna, ona će uvek biti u opasnosti. Šta kaže reč Božija o životu po stihijama ovog sveta i o životu u Gospodu? „Ne opijajte se vinom, u čemu je blud, nego se ispunjavajte Duhom“ (Ef. 5, 18). Čovek treba da bude nečim ispunjen – ili vinom ili Duhom Svetim. Ovo dobro znaju naši neprijatelji, a mi treba ovo da znamo mnogo bolje. Nedovoljno je samo izgnati zlo, treba da se u nama nastani i istinsko dobro.
Postoji u Jevanđelju strašna priča o čoveku iz koga je bio isteran nečisti duh. Izgnani duh nije nalazio nigde mira i rešio je da se vrati u ovoga čoveka, čiju je dušu sada našao očišćenom i ukrašenom, ali praznom. Tada je nečisti pozvao još sedam duhova gorih od sebe i oni su zajedno ušli u čoveka. I bi potonje njegovo stanje gore od prvog (Mt. 12, 43-45).
Pred nama je ovde jedna od temeljnih tajni života. Ovo je priča o tome šta se desilo sa našim narodom posle izgnanja besa komunizma i o tome šta se dešava u svim religijama koje teže očišćenju duše. I o vaspitanju dece, i o propovedi. Ili kako reče pesnik: „Srca ne zauzeta nama, ne okleva da obuzme vrag“.
Uzmite na primer pitanje poštovanja nedeljnih i prazničnih dana. Svi znaju (i naročito ranije se to strogo poštovalo) da u te dane ne treba raditi, čistiti itd. Takva, izvinite, skoro judejska strogost prema svim spoljašnim propisima bila je od uvek prisutna u našem pravoslavnom narodu. Nesumnjivo, to je bilo dobro, ali ako praznik za čoveka bude samo da se ništa ne radi, to će mu „poslednje biti gore od prvoga“ (Pred revoluciju, svi crkveni praznici praćeni su pijančenjem i razuzdanošću) zato što je satana – majstor da obavi svoje delo upravo kod onih koji se ničim ne zanimaju. U ovome je jedna od glavnih opasnosti u duhovnom životu. Sveti Oci kažu da sve dok dom naše duše ne bude ispunjen Onim, kome i pripada – Gospodom, biće pust. Zato je naša prva molitva obraćanja Duhu Svetom: „Dođi i useli se u nas“.
I na praktičnom planu najbolji način da se izbegne zlo je – činjenje dobra. Kao što se govori: „u bašti potpuno zasađenoj cvećem, nema mesta za korov. A tamo gde je sve obraslo divljom travom, treba se prvo pobrinuti da je ne bude“.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *