NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ZAŠTO JE RUSIJA NA KOLENIMA? ILI „LAKO JE VOLETI SVOJU ZEMLJU KADA JE VELIKA I JAKA“
 
Valentije G. Rasputin[1] rekao je jednom „da će ruski narod svojim snažnim organizmom probaviti otrov komunizma“. A kako objasniti to što je proizašlo posle komunizma? Gde je to veliko prizvanje Rusije o kojem su toliko pisali Gogolj i Dostojevski?
Kako je bolno – pokušavati da se objasni propadanje svoje zemlje. Istinu govoreći mi ne možemo da izmerimo veličinu naše bede. Veliko je danas uniženje Rusije. Kako je pala ona, zemlja naših nada, Rodina, koja je po Dostojevskom, bila dužna da nauči sav svet istini Hristovoj! Kako se dogodilo da inorodci o Ruse prosto naprosto noge otiru? Ne treba biti prorok da bi se predskazalo šta će biti sa zemljom i narodom, a šta sa Crkvom.
No, najstrašnije je, ne to što je ona poražena apokaliptičnim nesrećama, već to što nema i ne vidi se u našem narodu nijedan prorok koji bi rekao ono što jeste i razbudio uspavanu dušu naroda. Ima doista hrabrih, časnih i umnih ljudi, društvenih poslenika poput Aleksandra Zinovjeva, no oni su kao po pravilu bez Hrista i Crkve.
Ima i ruskih pisaca dostojnih svakog poštovanja kod kojih nije samo bol za poruganim Otačastvom, već i trud da se njegova tragična sudbina osmisli sjedinjavajući ga sa Nebeskim Otačastvom. A šta reći o pseudopatriotama, među kojima se jedni lakomisleno obraćaju svetinjama Pravoslavlja, a drugi se u stvari ničim ne razlikuju od demokrata? Kako shvatiti da poznati patriotski časopis publikuje stihove neke pesnikinje koji se sastoji od psovki i kojima se opeva nekrofilija i pedofilija? Ili je do ovoga vremena nejasno, da su slične publikacije – glavno oružje naših neprijatelja upravljeno na uništenje ruskog naroda.
Šta može biti strašnije za jedan narod, toliko uništeni i pogažen, u kojem je pri tome duh proroštva ugašen.
Ovo je vreme kada narod potpada iz jedne hipnoze u drugu. Duboki instinkt za istinu i pravdu koji se budi u narodu za vreme velikih potresa, sada se ne može probuditi.
Naš poraz ne zna za granice. Možda je rano činiti poslednje zaključke. Istoričari će opisati kako je bila uništena Rusija, ako Bog produži istoriju. No, savršeno je očigledno da je Rusija bila izdana od svih. Najpodlije što je proizašlo je izdajstvo sa svih strana. Uvek je bilo izdajstava, no trebalo je stvoriti atmosferu gde izdajstvo pobeđuje u najširem i najdubljem, najmračnijem, najlakomislenijem i najprestupnijem smislu.
Šta nam je reći o političkoj partiji, čiji su dojučerašnji rukovodioci članovi Politbiroa odjednom postali antikomunisti? Svima je jasno do kog su stepena oni uvek prezirali svoj narod i bojali ga se. Svima je poznata demagogija egoističke, ateističke filozofije života, koja se ne gadi ni od čega, da bi održali vlast i spostvene privilegije. Čini se da im je nešto nedostajalo! Jedino to što nisu mogli predavati u nasledstvo to što su imali (vlast i privilegije). Ovde je odgonetka toga zašto su se oni tako munjevito preorijentisali, kada je pređašnja ideologija obmana, postala malo efektnom. Brzo se razjasnilo da je u našoj zemlji vrlo malo ljudi, kako reče jedan publicista, koji se ne mogu kupiti. „Koren svih zala“ srebroljublje dalo je nečuvene izdanke, a toržestvujućom ideologijom i vlašću u zemlji postaje mamona, poklonjenje bogatstvu, praćeno užasavajućom siromaštinom čitavog naroda.
No, kako se dogodilo da su se sve stvaralačke snage naroda pokazale paralizovane? Za vreme sovjetske vlasti narod je bio demoralisan, u početku iznuravajućim, a potom opustošujućim komunizmom. Rezerve snaga i herojskog entuzijazma su presahle i protraćene na besmislene podvige izgradnje utopije i iznuravajućeg protivljenja Zapadu. Atmosfera laži, umni haos, odsustvo realnih i čvrstih orjentira učinili su svoje. I narod se pokazao potpuno dezorijentisan. Najveća odgovornost je na inteligenciji, naročito stvaralačkoj. Ona se bojala, ne bez osnova, komunizma, no bila je u vlasti ne samo slepoga straha i spremna na sve ne samo iz straha. Naučena bezprincipijelnost, za vreme svog bezbednog služenja komunizmu, očarana ovoga puta fiks-idejom da po kojoj bilo ceni dobije slobode, inteligencija je počela dejstvovati kao i za vreme revolucije 1905. i 1917. godine, iako su prilike bile savršeno drugačije. Nikada ne voleći svoj narod i svoje Otačastvo (puna pritajenog prezira prema komunizmu i „tamnome narodu“, prema svemu ruskom, nacionalnom) ona se sada bacila u zagrljaj američkih sloboda. Setimo se samo kako je ta ista inteligencija unedrila neprimetno u svest omladine (na primer, kroz anegdote) to što je bilo zasnovano na laži: predstavu o Zapadu i Americi kao idealnom društvu i preziranje sopstvene kulture i istorije. Sve to je pripremalo paralizu društvene svesti kada je ona bila dužna da bez odlaganja reaguje na započinjuću katastrofu.
Pored toga, događaji u Čehoslovačkoj 1968. godine i u Poljskoj 1980. godine, budući uvod u perestrojku, doveli su do potiskivanja, među našom omladinom, patriotskih osećanja u odnosu na najočiglednije nacionalne interese Rusije. Radi ideja slobode i pravednosti, kako se to činilo tada. Vreme je ubrzo pokazalo šta znači ova sloboda i pravednost za Poljsku i Čehoslovačku. I kao rezultat toga, ono što je trebalo da bude glavnim osloncem u vreme potresa, vera u istorijsko prizvanje ruskog naroda i njegove moralne sile – bila je podrivena. Sada mi imamo takvu diskreditaciju naroda i Otačstva, takav podriv moralnih pricipa ruskog čoveka, o kojima nije mogao maštati ni Hitler.[2]
A šta je sa Crkvom? U početku su sva sredstva masovnog informisanja istupala u zaštitu gonjenja Crkve, koristeći je za rušenje režima, a sada zajedno sa razorenom moralnošću, oni sve otvorenije vrše demonizaciju Crkve: „Crkve nisu nužne, više štete. Bogatite se, bludničite“ – kažu oni.
Na samom delu je u stvari ne samo demonizacija Pravoslavne Crkve, no i sveg ruskog naroda. Već otvoreno govore da ruski narod spada „u manje vredne“. Još je davno neko od zapadnih političara rekao, da „ruski narod zauzima više mesta na karti nego u istoriji“. I njegovo dugoočekivano iščezavanje sa istorijske scene kao da je bilo zakonomerno. S druge strane govore: pogledajte na procvetali Zapad i blagostanje Amerike.
No, sve se poznaje po plodovima. Davno je rečeno da su „sinovi veka ovoga dovitljiviji od sinova svetlosti u rodu svojem“. Dostojevski je govorio da je ruski čovek bez Hrista – đubre, a sa Hristom veliki.
Potrebno je samo istinsko „drugo Krštenje Rusije“ i nada u to da će se možda Duh, koji je lebdeo nad vodama pojaviti sada nad haosom razrušenog života. Molićemo Boga da On dođe. I nadajmo se da će Sveznajući Gospod pogledati sa Nebesa na naš narod.
 


 
NAIOIANA:

  1. Rasputin, Valentin Grigorijevič – savremeni ruski pisac (rođ. 1937. god.). Pripada prozaistima tzv. „derevenščicima“ koji nastavljaju zlatnu nit velike ruske literature XIX veka. U svojim delima oni prvenstveno ističu pitanja moralnosti, savesti, ljubavi prema bližnjem.
  2. Ovde se misli pri spominjanju Hitlera, između ostalog, na njegovu poznatu strategiju uništavanja okupiranih naroda, na primer širenjem pornografije; dok ju je istovremeno progonio u Nemačkoj.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *