NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
O „NEZNABOŽAČKOM MONARHIZMU“
 
Pitanje: Poštovani oče Aleksandre! U jednom istupanju preko radija „Radonjež“, pomenuli ste između ostalog i opasnost „neznabožačkog monarhizma“. Možete li podrobnije da objasnite šta je to? Kao pravoslavni čovek, ja prirodno želim obnovu monarhije. Svi monarhistički pokreti koji su mi poznati su pravoslavni – u krajnjoj meri oni se takvim predstavljaju. A šta ako je sada ponovo obmana i to od strane svoje braće – monarhista?
Kako Vi uopšte ocenjujete mogućnost obnove monarhije u Rusiji?
A. Vetlugin, Moskov. oblast
 
Odgovor:
 
Da, postoji takva opasnost – neznabožački monarhizam – pa, čak i u Crkvi. Apostol Pavle kaže da će u poslednja vremena ljudi biti više slastoljubivim, negoli bogoljubivim. Mi možemo reći u vezi sa ovom temom – više careljubivim, nego bogoljubivim. Pitanje je krajnje prosto:
Šta je vrednije za ljude – spoljašnji uspeh koji obezbeđuje pravoslavna monarhija ili stvaranje najpodesnijih uslova za spasenje većine ljudi, blagodareći vlasti ustrojenoj na hrišćanskim principima (onima koji ljube Boga sve sadejstvuje na dobro, ali prosečan čovek ne može opstati u vrlo lošim moralnim uslovima). Razumljivo je da je dobro imati i jedno i drugo. I moć države i ekonomski procvat, istovremeno uz takvu opštu životnu atmosferu gde greh nije norma, već savest i stid, Hristove zapovesti. No šta je od svega ovoga vrednije? Šta je na prvom mestu? Pokazuje se da pravilan izbor može biti odlučujućim. Pred Pontijem Pilatom, Bogoizabrani narod je učinio bezuman izbor:“Nema kod nas cara do ćesara.“Ovo je predstavljalo odricanje od Carstva božijeg i od Carstva Njegovog Pomazanika. Rimska imperija ne znajući za istinskog Boga, službeno je obogotvorila ćesara. Izrailj, Bogom izabrani narod takođe je pretpostavljao paganskog veliko državnog boga – time je bio raskinut savez (zavet) sa Bogom.
Isto se dogodilo 1917. godine kada se Ruska imperija u licu svoje aristokratije odrekla svojeg Cara, jer im je on bio pre svega nužan kao car velike države, a ne kao Pomazanik Božiji. Izdajstvo naše aristokratije, njeno odricanje od carskog prestola bilo je posledica dublje izdaje, dubljeg odricanja. A to isto može se ponoviti i sada. Mi smo već videli pre nekoliko godina varijantu sa Hohencolernom (pretendentom na ruski presto; sin Marije Kirilovič, daljnje rođake Caramučenika), a sada oni mogu isprobati varijantu tzv. pravoslavnog predsednika. Uz to, ovaj neznabožački monarhizam koji je pogubio Rusiju 1917. godine i koji se priprema sada da ukrasi vlast najvišeg bezakonja (Sodoma i mamone) pečatom najviše pravde – Krstom, može biti krajnje agresivnim. Ili kako se izvrsno izrazio jedan propovednik:
„Takav monarhizam je spreman da se obračuna sa krotošću cara Davida radi bezumne gordosti Saula“.
Danas se Crkva priziva na pokajanje zbog careubistva, no ono je dužno da bude neraskidivo povezano sa pokajanjem zbog bogoubistva i da se protivi ovome. To je bilo ubistvo Pomazanika Božijeg, atak na blagodetni princip vlasti, na Samoga Boga i zapovesti Njegove.
I konačno hoće li biti obnovljena pravoslavna monarhija? Zasad to još nije vidno. Ako ruski narod bude spreman za to, Gospod će u tren oka povratiti monarhistički poredak, a naći će se i nova blagočestiva dinastija, kako se našla i na kraju Smutnog vremena.
 
Iz „Ruskog doma“,
br. 5/2000. godine

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *