NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
ORGANIZOVANO ZLO
 
Dragi „Ruski dome“!
 
Svaki dan sredstva masovnih informacija donose saopštenja, jedno strašnije od drugog. Više nego simbolična je opsada hrama Rođenja Hristovog u Vitlejemu, izraelskom vojskom. Oni pucaju u jednu od glavnih hrišćanskih svetinja kao što su boljševici pucali u Kremlj i rušili ruske hramove.
Nedavno je preko radija javljeno da je prošle godine (2001. godine) u Moskvi mahinacijama rialterskih firmi, lišeno stanova 30.000 ljudi, pri čemu je deo njih nestao bez traga, a ostali su postali beskućnici. Pri tome, država i ne pomišlja da bilo šta preduzme, sličan je i slučaj lažnih lekova kojih je sada u apotekama više od 60%, ili sa 3 miliona besprizorne dece (besućnici, bez roditelja, staranja), ono o čemu ste Vi već pisali u prethodnim brojevima „Ruskog doma“.
Jasno je da posle otpadanja od Boga, svet leži u zlu. Mnogi moji poznanici govore da je tako oduvek bilo (ratovi, nemoral, nepravednost). To je sigurno tako. Međutim, ja osećam da se u naše vreme pojavilo nešto novo. Ali šta upravo? Pokušavam da shvatim duhovni smisao ovih promena, videći narastanje zla, ali ne mogu da im nađem Šačno ime.
 
A. V. Gladkova, G. Moskva
 
Odgovor: Vaše mišljenje da zlo narasta je potpuno tačno. Saglasno Svetom Pismu, pre nego što nastupi kraj sveta, „poslednja žetva“, treba da sazri i kukolj, a ne samo pšenica. Nikada još čovečanstvo nije znalo za takve užase po dubini i razmerama zla, kao što je to bilo u XX veku. No, organizovanje lagera smrti – Gulaga i Aušvica, sudeći po onome što vidimo danas – bilo je samo uvod u današnje i sutrašnje zlo.
Nikada još zlo nije bilo tako očigledno i nikada reakcija na njega nije bila tako slaba. Mnogo puta smo govorili o tome da je zlo danas postalo otvoreno, dakle istupa ne prikrivajući se ničim – kao što je to ono obično činilo. Verovatno zbog toga što je postalo svesno svoje snage. I drugo, što je još strašnije, to je odsustvo protivljenja zlu, svojevrsna sida – sindrom stečenog imunodeficita, kada organizam (u ovom slučaju: društveni i čak crkveni) nema snage da se suprotstavi ni najmanjoj infekciji. Treće, zlo postaje kao nikada pre organizovano i to u svetskim razmerama. U tom smislu su komunizam i fašizam bili samo proba. Najnovija tehnička dostignuća omogućuju da se u jednom trenu svaka laž i nepristojnost mogu uvući u sve domove i tako poraziti čitavo čovečanstvo. Pri tome, organizovano zlo ima u svojim rukama takva moćna sredstva da može „očistiti“ čitave zemlje, ako se iste pojave kao prepreke na njegovom putu, kao što je to bilo nedavno slučaj sa Srbijom.
Pored toga, sada svi govore, naročito posle prikazivanja na STUN – rušenje Ruskog parlamenta 1993. godine, rata u Persijskom zalivu, bombardovanja Srbije i organizovanih terorističkih akata na Ameriku – da nas je savremena elektronska tehnika dovela do toga da mi više ne razlikujemo masivno raketno uništavanje ljudi od kompjuterskih videoigri. I samo onda kada neka nova strašna svirepost šokira, mase gledalaca se stresaju i neki od njih menjaju TV-program.
Ko još sumnja u to da je organizovano zlo – javni dokaz blizine prisustva onoga koji sve ovo organizuje – „čoveka bezakonja“!
Može se videti da se pod Staljinom izvršilo uništenje dela naroda, a poslednjih godina kod nas se vrši uništavanje čitavog naroda. No, najstrašnije nije u tome, novo je to što je zlo upravljano, glavnim delom, na uništavanje ličnosti. Približava se vek gomile, a sve što je u tom pogledu bilo ranije samo su prauzori. I zlo će gurnuti svoje vođe u sveopšte rušenje. U masovnoj svesti već je unedreno ono što mora određivati ličnost čoveka – biti kao svi.
Biti kao svi, kao celo čovečanstvo, to je najveće čovekovo dostojanstvo kada je reč o dobru i pravdi – o tome što određuje na samome delu ličnost čoveka. Čovek je onoliko čovek, koliko on živi po dobru i pravdi. I na kraju krajeva, po blagodati Hristovoj. Biti kao svi, hrišćanski znači, biti sa Crkvom i sa Hristom.
Ovde se vrši đavolja podvala. Posle komunističke čoporativnosti (stadnosti – na ruskom) nastupila je druga epoha – čoporativnost sveopšteg greha tj. učestvovati u grehu kao i svi. Bogom dani život zamenjuje se kompjuterima i videoigrama. Ljudi mogu biti i veštački sagovornici kojima nije potrebna živa reč.
Ova nova opšta atmosfera može postati jača od stida, savesti i Boga. Svaki greh briše crte jedinstvenosti i neponovljivosti čoveka. I tamo gde se masovnom svešću – život bez Boga, bez stida i bez savesti prihvata kao norma, vrši se uništavanje ličnosti! Sve ovo se vrši pod vidom „Slobode individuuma“, no dovoljno je samo pogledati na modu da bi se shvatilo da se sve čini kao po komandi: svi treba da budu sa golim stomacima i istetovirani. I najglavnije svi moraju biti „slobodne ličnosti“ za koje ne postoje nikakve moralne i religiozne zabrane. Pričali su mi da NTV (Nacionalna televizija u Rusiji – prim.prev.), u vreme školskih raspusta, prikazuje program pod nazivom „To rade svi“. Molim za izvinjenje što o tome moram da govorim: bilo je prikazano ono od čega su se zgrozili mnogi gledaoci: detaljno prikazivanje različitih polnih izopačenosti sa svim naturalističkim podrobnostima.
„Devetogodišnje porno zvezde“, „Seksom se treba zanimati od osme godine“ – takvi su kod njih naslovi u novinama. Kakve oni hoće monstrume da odgaje? Vampire koji će jedni drugima krv piti i klonirati se. Izgubljeni su svi orijentiri.
Uistinu siledžije su strašnije od razrušitelja. Razne mogu biti forme genocida. Sada sve čine da unište radost rađanja dece. Niko više ne govori da je dete – sreća. Nema više kulta deteta. Sve se čini kao da deca i njihovi problemi uopšte ne postoje. Postoje samo dvanaestogodišnje prostitutke. Razvraćivanje dece je najdublji đavoljizam; đavo nema većeg cilja od razvraćivanja i pogubljivanja čistih duša. Kao što su pri Staljinu u lagere upućivana deca „narodnih neprijatelja“, potencijalni osvetnici, tako sada hoće da svu decu pretvore u duhovne samrtnike da ne bi mogao niko da ustane za ruski narod.
Kako preodoleti ovo rastvaranje u sumpornoj kiselini? Za ovo treba biti ličnost. „Prosečan čovek“ u ovoj atmosferi ne može da preživi (opstane). Ličnost je samo taj koji je sa Hristom, ko je pričastan Njegovoj krepkosti, Njegovoj ljubavi, Njegovoj blagodati. Nastupa vreme novih žalosti (nevolja) i nove vernosti Bogu. „Ne boj se, malo stado“ – Gospod ne gubi vlast nikada. Za Boga nema ničeg nemogućeg, samo kada bi mi bili sa Njim.

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *