NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
OPASNOST ZA CRKVU
 
Zar je poštovanje Raspućina tako opasno za Crkvu? U čemu se sastoji ta opasnost?
 
V. P. Gerasimov, G. Krasnojarsk
 
Odgovor:
 
Iz poštovanja Raspućina direktno slede dva zaključka: Prvo – „može se biti svetim i razvratnim“; Drugo – „može se mešati svetost sa hipnozom, mračna mistika sa hrišćanstvom“. Zato su razgovori o kanonizaciji Raspućina, slavnog po svojim avanturama naročito opasna danas, kada u društvu ide besprimerna propaganda razvratnosti i magije koje teže da prodru u Crkvu.
Da, mi hoćemo da obratimo pažnju svih na tendenciozno anti-crkveni karakter pokreta poštovanja Raspućina. Kada se Crkvi nameće ono što joj strano, radi se o zločinu.
Pred nama je, u stvari, grubo narušavanje crkvene discipline, kada grupa ljudi samovoljno proglašava nekoga svetim, slika njegove ikone, sastavlja mu akatiste i dr. Pojavljuje se nova sekta slična Bogorodičinom centru, ali unutar Crkve. Ona je naročito opasna time što pokušava da deluje na ljude sklone egzaltaciji (bolesna oduševljenost) i neutvrđene u veri i pravoslavnoj trezvenosti – neofite.
I što je najglavnije – ovo je vređanje uspomene Svete Carske porodice. Da, mi smatramo da je pojava ovog pokreta odmah posle kanonizacije Sv. Carskih mučenika upravljena na to da osramoti Crkvu i blagodatno delo Crkve i time isprovocira duhovne nemire.