NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE

 

NIČEG VELIKOG NE BIVA BEZ ŽRTVE
 

 
JE LI RASPUĆIN ZAISTA BIO BLIZAK CARSKOJ PORODICI?
 
Raspućin (Rasputin) je bio blizak Carskoj porodici. On je olakšavao bolest Naslednika i Carski mučenici su ga nazivali svojim prijateljem. Zar to nije argument u korist njegove svetosti? Ako on nije bio svetim, znači – po Vašoj logici – on je bio neko poput „ekstrasensa“ i njegova čudesa su bila povezana sa nečistim silama. A zar i Sv. Carski mučenici nisu razlikovali istinska čuda od lažnih?
 
B. Ščeljkunov, G. Moskva
 
Odgovor:
 
Prvo, bliskost Raspućina Carskoj porodici je jako preuveličana. Dovoljno je razmotriti sećanja A. Virubove koja svedoče da je Raspućin bivao kod Njihovih Veličanstava jednom ili dva puta godišnje, i samo u poslednje vreme – četiri puta u godini.
Car je zaista tražio opštenje sa prostim narodom i zbliženje sa njim, no, on nije verovao slepo Raspućinu. U pismu Carici Car piše: „Što se tiče Raspućinovih saveta, ti znaš sa kakvim se oprezom treba odnositi prema njegovim savetima“… „Ja razgovaram sa njim kao sa prostim ruskim mužikom koji stranstvuje po svetim mestima“.
Devedeset posto publikacija koja slave Raspućina odnose se na Carske mučenike. Dakle, pored njih upliće se „starac Grigorije“. Može se čak naći u jednoj knjizi da ga nazivaju „ravnopravnim članom Carske porodice“.
Glavna nit, kroz sva ova izdanja, je misao da ko voli i poštuje Carske mučenike, taj mora voleti i smatrati svetim i Raspućina, „proroka Grigorija“, koga su Carski strastoterpci zvali svojim prijateljem.
Kako se ovde ne setiti da i Sam Spasitelj iskreno naziva svojim drugom Judu (Mt. 26, 50). I šta bi onda trebalo, da se Juda izdajnik kanonizuje? Uzgred rečeno tako je bogoslovio o Judi, protojerej Sergije Bulgakov. No, ovo je već raspad svesti – protivrečenje Jevanđelju, Sv. Ocima i jednostavno zdravom razumu.
Pored toga, svetost Carskih mučenika ne označava i njihovo sveznalaštvo. U istoriji Crkve može se naći mnogo primera da su sveti (pravoslavni crkveni ljudi) grešili u oceni drugih ljudi.
Je li Raspućin stvarno voleo Cara i Rusiju? Da je voleo – on bi se videći kako neprijatelji Pravoslavlja i Prestola eksploatišu novonastalu situaciju, udaljio iz prestonice u anonimnost, u pustinju, u tajgu i otuda bi se (da je zaista bio takav čudotvorac) molio za isceljenje Carevića i spasenje Rusije. No, stvar je u tome da je za njega važnije od svega bilo sopstveno samopotvrđivanje, tj. ono što opredeljuje svaku lažnu duhovnost koja proishodi od đavola.
 
 

 
 

Jedan komentar

  1. Branko Milošević

    Kakav nesuvisli odgovor. Zbog jezuitskog duha u visokim slojevima društva i crkvenim velikodostojnicima Poslat je ovaj sveti čovek. Toliku mržnju koju pokazuju komunisti, zapadni liberalisti i ekumenisti i toliki sklad u mišljenju zapanjuje i osvešćuje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *