Нежељено пријатељство

Питање:
Христос воскресе, У цркви сам десетак година. Желим само да живим побожно колико год то могу. Са светом ван цркве се не дружим јер ми је овосветско полако постало неинтересантно да не кажем напорно. А свашта сам прошао и доста ми је света. Питање оци је да ли грешим ако не могу да се интезивно дружим са колегом са посла који ме непрестано увлачи у разне мени неинтересантне приче. Његова упорност да будемо пријатељи ми смета јер он не жели ништа што је црквени начин живота. а понекад и негира све што је црквено, тако да смо у дисхармонији. Са друге стране не желим да га повредим.
НН


Одговор:
Помаже ти Бог, Драги брате није грех „свет“ већ ми који га злоупотребљавамо и користимо за оно што је само нама потребно. Све што је Господ створио је добро „…и виде Господ да је добро…“ То што не можеш да се дружиш са неким који те оптерећује са неважним стварима је лично твој избор и нетреба се оптерећивати са стварима које не богате духовно човека. Ако теби није добро у таквом друштву неће бити сигурно ни онима који су око тебе. Човек може да се неслаже у многим стварима материјалног живота и опет да остане познаник или друг са неким, али у питањима које се тичу личног спасења и спасења света требало би имати истомислије са онима са којима смо приснијим односима. Повредићеш сваку особу ако се лажно тј. Неискрено обходиш према њој. Чувај себе и душу своју спасавај добрим делима, православним умом и чврстом вером. Поздравља те о.Милан.

Comments are closed.