Незадовољство и љубомора

Питање:
Помаже Бог! Поштовани, већ дуго времена покушавам да се изборим са својим лошим особинама, али све што сам покушала показало се као узалудно. Наиме, имам 20 година и студирам журналистику. Прошле године издала сам своју другу књигу песама, међу најбољим студентима сам, верница сам, имам сасвим пристојну и нормалну породицу, немам пороке. Сви ме сматрају успешном особом, али ја никако нисам задовољна самом собом. Већ године забављам се са дечком до кога ми је јако стало (годину дана старији, студент, „обичан момак“ из православне породице) , али имам велики проблем. Наиме, јако сам љубоморна и посесивна. Све би то било прихватљиво да нисам почела да показујем знаке депресије и да западам у страсне кризе. Када нисам са момком, зовем га непрестано, очекујем да он мене зове, да је сам, да не излази ни са ким другим, да нема другарице. Раније нисам била љубоморна у толикој мери, али сада осећам као да лудим. Често плачем, када изађемо само се свађам и удаљавам га од себе, смршала сам 10ак кила за мање од месец дана, запоставила сам пријатеље, мрзовољна сам, ништа не могу да радим, понекад чак дођем и до тога да помишљам на најгоре, иако сам велики противник тих идеја, свесна да је то глупо и да то никада не бих урадила. Нажалост, два пута је моја љубомора била оправдана, али ја сам то најискреније опростила, међутим никада нисам заборавила. То ме прогања сваког дана, чак и у сновима. Осећам се ужасно. Волела бих да разговара са мном о томе, мало озбиљније и чешће него што то чини. Он тврди да више нема разлога за бригу и да неће више поновити своје грешке, али моје поверење је јако слабо. Поред свега имам страшне фобије и параноје. Бојим се да шетам сама градом или да се сама возим градским превозом, поготово ноћу. Ретко излазим, осим када идем са дечком, јер се са њим осећам сигурно. Бојим се мрака, инсеката, дубоке воде. Незадовољна сам својим изгледом иако сви кажу да нема потребе за тим.
Моји родитељи су очајни, јер не знају како су се код мене развиле све ове лоше особине и проблеми. Молим Ваш за помоћ и савет како да се изборим са овим проблемима.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Твој проблем је заиста велики и он је углавном у теби. Ако ти са 20 година имаш вишегодишњу везу са младићем старијим само годину дана, значи да та веза почиње из времена кад сте обоје још били малолетни.
И, на жалост, што сте више сазревали није сазревало и поверење међу вама, а без међусобног поверења немогуће је одржати чврсту везу, која треба да доведе и до склапања брака. Извесна доза љубоморе је неопходна, ради јачања љубави, али она не сме да буде болесна. Она два случаја, где је, како кажеш, твоја љубомора била оправдана, можда су се баш и десила због твоје болесне љубоморе. Кажеш да сте обојеправославни хришћани, па онда решавајте свој проблем на хришћански начин. Ставите обоје себи за циљ брак, који ће кад се стекну услови бити и склопљен и у коме ћете из љубави рађати и подизати децу, где ћете настојати да међу вама буде трајан савез љубави, без сумњичења и
подозревања. Ако своје садашње понашање, као момак и девојке, подредите заједничком циљу у браку, онда не сме да постоји међусобно неповерење. Сама си свесна да је због болесне љубоморе наступило код тебе нездраво стање и душе и тела. Зато, главу горе, посвети се студијама, окупирај своје време корисним радом и затражи у томе помоћ и твога младића. Поразговарај о својим проблемима и са надлежним свештеником, својим духовником, пођите и заједно код њега. Молите се заједно Богу и уздајте се у Његову помоћ. А ту помоћ Божју и ја вам желим и срдачно вас обоје поздрављам.
о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *