NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
LEK PROTIV DUŠEVNOG UZRUJAVANJA KOJE NASTAJE ZBOG IZVESNIH LAKŠIH POGREŠAKA I SLABOSTI
 
Ako padneš u kakav lakši greh delom ili rečju, uzrujaš se zbog neke slučajnosti, osudiš nekog ili slušaš kako drugi osuđuju, ili se budeš prepirao s nekim, ili osetiš netrpeljivost, sujetu, ili podozrenje prema nekome, ili zanemariš nešto, ne smeš se previše smućivati, tugovati, očajavati i misliti da se nikad nećeš osloboditi tih slabosti i da si preslab da služiš Bogu.
Jer šta otuda proizilazi? Time što se stidiš da staneš pred Boga uzalud gubiš vreme razmišljajući koliko si vremena probavio u grehu, jesi li se slagao s njim u duši, jesi li ga zaželeo i slično. I ukoliko više mučiš sebe time, utoliko se u tebi povećava duševno rastrojstvo, tuga i odsustvo želje za ispovešću. A i kada pođeš na ispovest, ispovedaš se sa uzrujanošću i strahom i posle ispovesti opet ne nalaziš mira, jer ti izgleda da nisi sve rekao. I tako živiš nespokojnim, gorkim i nekorisnim životom, gubeći mnogo vremena ni u šta. Sve to dolazi otuda što zaboravljaš na svoju prirodnu nemoć i ispuštaš iz vida kako duša treba da se odnosi prema Bogu. Kada padne u koji lakši greh duša se mora sa skrušenim pokajanjem i sa nadom obraćati Bogu, a ne mučiti sebe izlišnom žalošću, tugom i gorčinom. To velim o lakšim gresima, jer samo u njih još i može padati čovek koji je počeo da živi strogim životom. Ovde upućujemo svoju reč onima koji žive duhovnim životom i stvarno žele uspeha u njemu, kloneći se po svaku cenu smrtnih grehova. Za one koji ne žive strogo i ne uzbuđuju se ako se dogodi da i smrtnim grehom ožaloste Boga, potrebna je druga pouka. Lek koji smo gore izneli nije za njih. Oni treba duboko da tuguju i gorko da plaču osuđujući uvek strogo sebe i ne smeju se iz lenjosti lišavati nijednog sredstva koje je neophodno za lečenje i spasenje.
Pokajanje uvek treba da bude oduševljeno i proniknuto čvrstom nadom u Boga i kada su u pitanju laka, svakodnevna padanja, a tim više kad su u pitanju teži gresi u koje ponekad, po Božjem promislu, pada usrdni sluga Božji. Jer pokajnička skrušenost koja samo muči i grize dušu ne dovodi je u pravilno duhovno nastrojenje ako nije spojena s čvrstom nadom na milosrđe Božje i Njegovu blagost. Ta nada treba uvek da ispunjava srce onih koji se staraju da dostignu viši stepen hrišćanskog savršenstva. Ona oživljuje i podiže sve sile duše i duha. Ali mnogi koji su stupili na put duhovnog života zaustavljaju se na tome hladna srca i ne miču se napred te ne dobijaju blagodatna dobra koja Bog na taj put stavlja i kojih se obično udostojavaju revnitelji koji neumanjenom snagom idu sve napred i napred.
Onaj koji oseća kakvu uznemirenost srca, ili kakvu nedoumicu ili dvoumljenje u savesti, treba da se obrati svome duhovnom ocu ili kome drugom iskusnom duhovniku, moleći se usrdno da Gospod preko njih otkrije istinu i razreši nedoumicu i zbunjenost i da se posle njihove pouke potpuno umiri.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *