NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
ZLI DUH POSTAVLJA MNOGE ZAMKE DA TI RAZORI DUŠEVNI MIR: ČUV AJ SE!
 
Naš neprijatelj zli duh raduje se kada se duša uznemiri i srce uzruja. Zato se stara da po svaku cenu uzmuti dušu. Prvo što preduzima jeste golicanje samoljublja da bi se čovek ponovo zaneo sobom, da bi tako odstupila od njega blagodat koja je održavala i čuvala unutrašnji mir. Zato nam ubacuje misli da je sve što u nama izgleda dobro zadobijeno našim trudom. Na taj način udaljuje od nas smernost i prostotu, stvara raspoloženje da pridajemo sebi veću cenu, da mislimo o sebi da smo nešto važno i da previđamo dejstvo Božje blagodati, bez koje niko ne može ni ime Gospodnje nazvati, kao što svedoči sv. Pavle kad kaže: Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetijem… (I Kor. 12,3). Ova se blagodat daje svima vernima i njeno prisustvo služi kao znak da je neko pravi vernik. A kad je verni primi ne čini i ne može činiti ništa istinski dobro bez njene pomoći. I ona je po Gospodnjem obećanju uvek s hrišćaninom i neprijatelj ne može ništa učiniti protiv čoveka dok je ona u njemu.
Zli duh se zato i stara da je po svaku cenu odstrani, i prvo što čini u tom pravcu jeste, kao što je rečeno, nagovaranje čoveka da ceni sebe i da ne misli za sebe da je ništa, nego da je nešto i to nešto važno. Posle toga utiče na čoveka da misli da je bolji, revnosniji i bogatiji delima od drugih. Kad uspe da usadi takvo mišljenje u čoveku, zli duh ga goni da osuđuje i prezire druge, posle čega neizostavno dolazi gordost.
Sve se ovo može dogoditi u srcu u jedan tren. Blagodat odmah prekida svoje dejstvo i kao posledica toga dolazi neobraćanje pažnje na svoje pogreške, slabljenje revnosti, nicanje praznih, a zatim i strasnih pomisli, raspaljivanje strasti čim je nerazdvojna bura u srcu. – Unutrašnji mir je izgubljen.
I ako se onaj koga ovo zadesi prene, vraća se sebi, smiruje se, kaje i molitvom uspostavlja staro raspoloženje u duši. Zli duh je prognan, ali on ne malaksava, nego opet i opet pristupa s istim iskušenjima i istim ciljem: da naruši unutrašnji mir.
Kad ovo znaš, onda suprotstavi pokušajima neprijatelja budno čuvanje sebe, po reči Gospodnjoj: Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast (Mat. 26,41). Pazi na sebe da ti se neprijatelj ne bi prikrao, pokrao te i lišio te velikog blaga, to jest, unutrašnjeg mira i duševne tišine.
Zli duh pokušava da naruši duševni mir jer zna da dušu lakše može skloniti na nešto rđavo kada je uznemirena. Zato čuvaj svoj mir i znaj: kada je duša mirna, zli duh nema pristupa k njoj; ona je tada gotova na svako dobro i čini ga rado i bez napora.
Da bi lakše uspevao u čuvanju unutarnjeg mira staraj se da unapred naslutiš prilaženje neprijatelja. Prilaženje neprijatelja je samouverena misao. Zato postavi sebi za pravilo da odbiješ svaku misao koja umanjuje u tebi uverenje da sve što je dobro dolazi od Boga. Budi svestan da bez Njegove pomoći ne možeš ni u čemu uspeti i da zato jedino na Njega moraš polagati svu nadu.
Delo Duha Svetoga u nama jeste da privodimo svoje duše u svim slučajevima u jedinstvo s Bogom raspaljivanjem ljubavi prema Njemu i nadom u Njega. Sve što je ovome suprotno delo je neprijatelja.
On upotrebljava sva moguća sredstva da rastroji dušu: navodi suvišna strahovanja na srce, povećava duševnu nemoć, ne daje duši da sačuva pobožna raspoloženja i da bude pravilno nastrojena prilikom molitve, ispovesti i sv. pričešća, utiče na nju da u svemu tome učestvuje bez ljubavi, da oskudeva u religioznim osećanjima i da ostaje bez duhovnih sladosti koje dolaze od molitve i drugih duhovnih zanimanja, i da zbog toga pada u beznadežnu tugu. Nameće joj misao da uskraćenje tih radosti nije pustio Bog radi njenog dobra, nego da sva njena dela i napori ne vode ničemu i da je zato bolje odbaciti sve.
Na kraju je dovodi do tolike zablude i beznadežnosti da počinje i stvarno misliti da je sve što čini nekorisno i besplodno i da ju je Bog sasvim zaboravio i ostavio.
No tu je očigledno u pitanju obmana. Neka duša oseća hladnoću i oskudicu religioznih osećanja, ali bez obzira na to, ona može činiti dobra dela rukovodeći se verom i naoružavši se svetim trpljenjem.
Uostalom, da ti ne bi služilo na štetu to kad Bogu bude ugodno da radi tvog dobra popusti na tebe odsustvo duhovnog osećanja i sladosti, izložiću ti u idućem poglavlju kakva dobra dolaze od trpljenja za to vreme da bi se naučio da ne gubiš duševni mir i da te ne savlada tuga kada budeš stradao od sličnog napada.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *