НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
КАД СЕ ОДРЕЧЕШ СЕБЕ, ПРЕДАЈ СЕБЕ БОГУ
 
Уздај се у Бога који зове сваког и говори: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мат. 11,28). Пођи за овим позивом и чекај силазак Св. Духа. Затвореним очима урони у море божанског промисла и пусти да те силни таласи Божје воље носе без икаквог противљења с твоје стране. Они ће те ускоро однети у пристаниште хришћанског спасења и савршенства. Препуштај се томе више пута на дан. Старај се, поред тога, што више можеш да останеш у самоћи како унутарњој тако и спољашњој да би се свесрдније могао предавати делима која особито распаљују љубав према Богу као што су: молитва, непрекидно призивање имена Господа Исуса Христа и проливање суза из љубави према Њему. Али нека све то бива без прејаког присиљавања срца да не би изнемогло од замарања, огрубело и постало неспособно за примање благодати. Управљај се у томе према саветима искуснијих. Пребивај што више у размишљању о Божјој светости и Његовим неизбројним добрима и са смерношћу примај слатке капи које капљу у твоју душу од Његове неисказане доброте.
Али не досађуј Богу, него стој смирено у својој унутрашњој усамљености и чекај да се на теби испуни воља Његова. И када те Бог обаспе даровима без твог настојања, осетићеш како су ти дарови слатки и корисни. Кључеви којима се отварају тајанствене ризнице духовних дарова познавања и божанске љубави јесу: смиреност, одрицање од своје воље и предавање себе Богу у свако време и сваком делу. Тим се истим кључевима затварају двери незнања и духовне хладноће.
Стој ћутећи с Маријом крај ногу Христа Господа колико можеш дуже и пази шта Он говори твојој души. Пази да твоји непријатељи, од којих си највећи ти сам не ометају то твоје свето и немо стајање пред Господом.
Када желиш својим умом да нађеш Бога и да отпочинеш у Њему не указуј Му места и границе својом немоћном и уском уобразиљом, јер је Он безгрешан и налази се свуда и у свему, или боље рећи – све је у Њему. Ти ћеш Га наћи у себи и у својој души сваки пут кад Га истински зажелиш. Бог воли да буде с нама, синовима људским, да би нас учинио достојним Себе, премда нема никакве потребе за нама.
Кад читаш Св. Писмо, немој само читати лист за листом, него се удубљуј у сваку реч и када те извесне речи задрже да се у њих удубиш или произведу у теби смерност, или пуне твоје срце духовном радошћу и љубављу – заустави се на њима. То се Бог приближује теби, прими Га смерно отворена срца, јер Он Сам хоће да се сјединиш с Њим. Ако ради тога пропустиш да испуниш што од твог правила, не узнемируј се. Јер циљ свих духовних занимања, као и овог, јесте удостојити се осећања Бога. Кад оно дође, нема потребе задржавати се на средствима која служе за његово постизање. Исто тако и кад размишљаш о чему божанском, особито о страдањима нашег Господа Христа, и осетиш умиљење, заустави се на томе да би се то свето осећање продужило.
Једна од препрека за чување унутарњег мира јесте постављање себи за правило да се прочита на дан један одређен број псалама из Псалтира и одређени број глава из Јеванђеља и апостолских посланица. Они који себи поставе таква правила обично журе да прочитају све, не бринући да ли долази умиљење од онога што се чита и да ли се у уму рађају узвишене мисли. Када не успеју да прочитају све што су одредили, узрујавају се и љуте, не због тога што су се лишили духовних плодова од читања, него што нису све прочитали. Св. Исак о томе вели: “Ако хоћеш да од прочитаног имаш користи и да разумеш оно што прочиташ, не обраћај пажњу на број прочитаних страна, него се удубљуј у речи Св. Духа док ти се душа не задиви Божјем домостроју и почне хвалити Бога”. У ропском обављању читања нема мира уму; узрујаност смета да се схвати смисао и, слично пијавици која исисава живот из тела, краде човеку мисли.
Ако имаш пред собом само циљ да нађеш Бога и тога се удостојиш, прекидај онда сваки други рад и не продужуј га, заборави тада сваки други посао и налази мир у Богу. Када пак буде Његова воља да се одвоји од тебе, тек тада настави своја редовна духовна занимања, имајући пред собом увек Тај исти циљ: да кроз њих нађеш Бога. Запамти ово добро, јер има много духовних лица која лишавају себе спасоносног плода мира од својих духовних занимања тиме што их продужују, мислећи да ће претрпети штету ако их не сврше до краја, и то, разуме се, чине у лажном уверењу да се у томе и састоји духовно савршенство. Поводећи се за својом вољом они се много труде и муче, али не добијају прави унутарњи мир у коме се стварно налази Бог.

Comments are closed.